Plaćaju za preporuku radnika: Na šta su sve poslodavci spremni da dođu do kvalitetnog kadra

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

02/05/2024

08:10

Plaćaju za preporuku radnika: Na šta su sve poslodavci spremni da dođu do kvalitetnog kadra - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Od zemlje sa visokom stopom nezaposlenosti, Srbija je stigla u poziciju da nema dovoljno radne snage, bar za određene grane privrede. Skoro da nema kompanije u kojoj nije oglašen konkurs za prijem novih radnika. Posebno su deficitarni programeri, zdravstveni radnici, ali i vozači, vodoinstalateri, zidari...

Poslodavci se na razne načine dovijaju da privuku kvalitetnu radnu snagu, ali i zadrže u firmi ljude koji im znače za posao. Često se može čuti da je poslodavac finansijski pomogao radniku kako bi dobio kredit za stan kod banke. Primera radi, plati radniku učešće za stan, a onda taj uloženi novac zaposleni otplaćuje narednih pet, šest godina u mesečnim ratama. Tako su svi zadovoljni radnici jer su za porodicu obezbedili krov nad glavom, ali i poslodavac jer je radnika koji mu znači vezao za firmu na određeni vremenski period.

Jedno od inovativnih rešenja koje poslodavci sve češće primenjuje u poslednje vreme je da zaposlenima koji preporuče nove radnike daju bonuse na platu. To jeste novi trend u Srbiji, ali je praksa koja se odavno primenjuje u svetu. Zapadna Evropa se mnogo ranije suočila sa nedostatkom radnika, te su smišljali razne načine kako da privuku novu radnu snagu.

Kompanija Leoni iz Prokuplja krajem prošle godine prvo je ponudila svojim zaposlenima 7.500 dinara ukoliko nađu radnika za fabriku, pod sloganom "Preporuči prijatelja", a ubrzo je taj iznos povećan na 10.000 dinara. Jedina caka je da taj neko koji se zaposli na preporuku radnika, ostane u "Leoniju" najmanje četiri meseca i da u poslednjih šest meseci nije konkurisao za posao u fabrici.

Na sličan način zaposlene traže i u lancu prodavnica "Šumadija". Na oglasu za posao navedena je početna plata kandidata, ali i da nude novčanu naknadu svojim radnicima koji preporuče novog kolegu.

Bonusi za zaposlene koji preporuče nove radnike zavise od kompanija, ali i pozicije za koju se traži kandidat. Tako IT kompanije nude bonuse u visini jedne plate, ukoliko neko od zaposlenih uspe da u firmu dovede dobrog programera.

Da li je ovo očajnički potez poslodavaca ili dobar način da se dođe do kvalitetne radne snage i stvori dobro poslovno okruženje, različito gledaju iz Unije poslodavaca Srbije i predstavnici sindikata.

Atanacković: To je u interesu svih

Nebojša Atanacković, počarni predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže da to nije očajnički, već dobar menadžerski potez od kog imaju svi koristi - poslodavci i zaposleni.

"U interesu svih je da u firmi rade kvalitetni, edukovani, vredni radnici, ali i da se stvori dobro okruženje. Bonusi za zaposlene koji dovode nove radnike je potez dobrog poslodavca koji nagrađuje one kojima je stalo do dobrog poslovanja firme", priča Atanacković za Euronews Srbija.

Dodaje da je još pre 30 godina u fabrici Mercedesa u Nemačkoj postojala kutija u pogonu gde su radnici mogli anonimno ili pod punim imenom i prezimenom da predlože kako da se unapredi poslovanje ili da sugeriše ako smatra da se nešto radi pogrešno.

"Uvek dobra firma nagrađuje zaposlene koji se trude da poprave nešto u poslovanju. Ova mera spada u to. Cilj joj je da poboljša ambijent u firmi i da jednostavno zainteresuje zaposlene da aktivno učestvuju u poboljšavanju kvaliteta rada. Ako preporučiš dobrog radnika, dobićeš novčanu nagradu za to. Znači uključuješ se u rešavanje problema u firmi i za to su poslodavci spremni da ih dodatno stimulišu", priča Atanacković.

Koliki će bonusi biti zavisi od delatnosti i koliko je određeno radno mesto traženo, koliko ima ponuda.

Ne treba mešati ono što je zapošljavanje "preko veze" i karakteristika za državne firme, sa bonusima za zaposlene koji dovedu novog radnika. Radnike po preporuci traže uglavnom privatne kompanije i to je način da dođu do kvalitretnog kadra.

"Danas čak i ako neko dođe do posla 'preko veze' ne znači da će tu i da ostane, ukoliko ne bude na nivou onoga što je poslodavcu potrebno. Ne znam koliko ljudi razlikuju, više se ne prima lični dohodak, kao nekada, nego se sada primaju zarade. Zarada se razlikuju čak i za ista radna mesta, zato što ne doprinose svi jednako", istakao je Atanacković.

Vukovi: Zapostavljena radna snaga

Sa druge strane Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) ne vidi to kao dobar menadžerski potez, jer bez obzira na preporuku radnik se neće zadržati u kompaniji ako nema dobre uslove rada, odgovarajuću platu. Smatra da je sve što se sada dešava posledica decenijskog zapostavljanja radne snage u Srbiji i nedostatka pravih mera u okviru mnogih državnih institucija i ministarstava. Navodi da se Srbija nije dobro pripremila za svet kapitala.

"Imali smo višak radne snage u jednom trenutku, ali sa politikom niskih zarada, slabog socijalnog dijaloga, poštovanja radničkih i sindikalnih prava, došlo je do velike ekonomske emigracije. Veliki broj mladih i ljudi srednjih godina je napustio zemlju. Sada samo trpimo posledice dugoročnog lošeg odnosa prema radnoj snazi u Srbiji", istakao je Vuković za Euronews Srbija.

Rešenje da se obezbedi dobar kadar za kompanije vidi u povratku stipendija za učenike određenih srednjih škola ili fakulteta.

"Odustalo se od neke stare prakse koja je bila pre 20 ili 30 godina, da se kroz stipenduje regrutuje dobra radna snaga. Oslanjanje na to da ja kao zaposleni dovedem nekog novog radnika ne može da bude kvalitetno", rekao je on.

Dodaje da privatni sektor mora nešto da uradi, da se napravi dobra strategija koja radna snaga nedostaje.

"Ne može ništa da se radi preko noći ili da se planira za par meseci ili za godinu dana unapred. Mora da postoji bolji odnos prema radnicima, da zarade budu bolje, da se stvore uslovi za napredovanje. Ovakve mere (bonusi za zaposlene koji dovedu novog radnika) neće da pomognu ukoliko ta kompanija nema dobre uslove za rada, visoke zarade, odnosno da ljudi pronađu u toj kompaniji neku dugoročnu perspektivu", pojašnjava on.

A da na tržištu rada u Srbiji nešto ozbiljno "škripi", Vuković kaže da pokazuje statistički bilten Nacionalne službe za zapošljavanje gde stoji da je u martu 2024. godine bilo 393.027 nezaposlenih osoba.

"Skoro 400.000 je nezaposleno, a privreda traži od programera, operatera, preko armirača, zidara, vodoinstalatera. Ima tu mnogo nelogičnosti. Zašto ne radimo kao društvo, kao kompanije, u pravcu brže prekvalifikacije ili dokvalifikacije kadrova. Smatram da ova i slične akcije nisu dobre već treba da se usmerimo ka sistemskom obrazovanju, sistemskom rešenju, povećanju zarada, aktivnoj ulozi sindikata", ističe on.

Inače, prema podacima Privredne komore Srbije trenutno su deficitarna zanimanja u građevinarstvu - varioci, tesari, zidari, građevinski tehničari, rukovaoci građevinskim mašinama. U tekstilnoj industriji - šivači, modelari odeće, modelari obuće, mehaničari tekslnih mašina. U trgovini i ugostiteljstvu nedostaju - prodavci, mesari, pekari, konobari, kuvari, sobarice i recepcioneri.

Nedostaju i vozači kamiona i autobusa, ali i stolari, bravari, alatničari, obućari, automehaničari, autolimari, farbari, vodoinstalateri, zatim tapetari, operateri na CNC mašinama, mehantroničari, mašinski tehničari – serviseri CNC mašina, električari, mašinbravari, bravari monteri, metalostrugari, metaloglodači, livari. U zdravstvu medicinske sestre.