Igre 
Da li je realno veće oporezivanje bogatih: Koliko su poreski sistemi u skladu sa principom pravde
Komentari04/05/2024
-22:02
Najbogatiji ljudi trebalo bi da imaju pravičniji udeo u plaćanju poreza kako bi bila obezbeđena neophodna sredstva za održiv ekonomski rast u svetu, rekla je nedavno direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva. Nemačka ministarka za razvoj, zajedno sa kolegama iz tri zemlje, pozvala je na veće međunarodno oporezivanje superbogatih, što opisuju kao korak ka većoj socijalnoj pravdi. Takve inicijative i predlozi se pojavljuju s vremena na vreme, ali postavlja se pitanje koliko je realno veće oporezivanje bogatih.
Ekonomisti kažu da je poreski sistem praktično napravljen tako da je sam po sebi u koliziji sa nekim osnovnim načelom oporezivanja koje je praktično načelo pravičnosti.
Navode da su nominalno možda poreske stope visoke za kategorije stanovništva koje su na vrhu te lestvice bogatih, ali da su poreski sistemi tako napravljeni da oni sa sobom istovremeno nose i brojna izuzeća, poreske posticaje i druge poreske institute koji efektivno smanjuju poresku obavezu poreskih obveznika.
Šta umanjuje poresku obavezu?
Georgijeva navodi da je istraživanje MMF-a pokazalo da bi prestankom izbegavanja poreza od pojednih korporacija bilo moguće generisati 200 milijardi dolara godišnje vladama država širom sveta.
Napomenula je i da bi primenom globalnog korporativnog minimalnog poreza bili povećani prihodi za oko dodatnih 150 milijardi dolara godišnje.
Pored toga, rekla je ona, MMF je procenio da bi postavljanje minimalnog praga za oporezivanje kompanija, čije poslovanje dovodi do uvećanja ugljenika, moglo da poveća prihode za još 150 milijardi dolara godišnje.
Profesor Nikola Stakić sa Univerziteta "Singidunum" kaže za Euronews Srbija da bi jedna od osnovnih funkcija poreske politike trebalo da bude takozvana redistributivna funkcija.
Povezane vesti
"Dakle, da se uzima od onih koji imaju više kako bi se taj novac usmeravao ka onima koji imaju manje. Mi smo svesni da je sistem tako napravljen već poslednjih nekoliko decenija, da mi nemamo na delu to takozvano efektivno progresivno oporezivanje, da onaj ko ima više, da bi više trebalo i da plati u smislu poreskih nameta", rekao je on.
Tanjug/AP//Michael Probst
Međutim, kaže Stakić, brojna izuzeća, poreski posticaji i drugi poreski instituti efektivno smanjuju poresku obavezu poreskih obveznika.
"Možda načelno izgleda da treba da platite veliku sumu novca putem poreza, ali ukoliko iskoristite brojne te poreske institute, efektivno vaša poreska stopa je poprilično niska. Tako da to znaju i fizička lica, dakle ultrabogati ali to znaju i vlasnici korporacija u zavisnosti o kom porezu pričamo, da postoje razni načini, mi ovde govorimo čak i o zakonitim načinima da se vrši tzv. poreska evazija ili izbegavanje plaćanja poreza", kaže Stakić.
Kako se oporezuje kapital?
Globalno, milijarderi su plaćali samo do 0,5 odsto svog bogatstva u vidu poreza na lične prihode.
"U svetu ima oko 3.000 milijardera. Porez može da se uvede kao minimalni namet od dva odsto na imovinu superbogatih", napisali su Šulce, kao i španski, južnoafrički i brazilski ministri privrede i finansija u tekstu koji je u Nemačkoj objavio Špigl.
To se, dodaju, ne bi odnosilo na milijardere koji već plaćaju odgovarajući porez na dohodak.
"Ali svi oni koji uspeju da izbegnu porez na dohodak bili bi u obavezi da više doprinose opštem dobru", naveli su ministri, preneo je Fonet.
Povezane vesti
Poreski sistemi moraju da budu u skladu sa principom pravde, a da bi se to postiglo, kako su naveli, doprinos svakog pojedinca mora biti u skladu sa njegovom sposobnošću plaćanja.
"Međutim, postojeće poreske privilegije znače da superbogati mogu da minimiziraju svoje poreze na dohodak", naveli su oni.
Smatraju da bi vlade, uz veće oporezivanje bogatih, generisale preko potreban prihod za ulaganje u javna dobra, kao što su zdravstvo, životna sredina i infrastruktura i navode da svi imaju koristi od toga, uključujući i one na vrhu piramide prihoda.
"Procenjuje se da bi takav porez mogao da generiše dodatnih 250 milijardi dolara globalnog prihoda godišnje", dodaju oni.
Tanjug/AP/LM Otero
Stakić kaže da su zakoniti načini da se vrši tzv. poreska evazija ili izbegavanje plaćanja poreza naročito dominantni u anglosaksonskim poreskim sistemima, gde se na neki način kapital oporezuje po mnogo nižim stopama, nasuprot nekim zemljama kontinentalne Evrope.
On kaže da se s vremena na vreme pojave inicijative za veće oporezivanje bogatih, ali i da se na tome sve i završi, kao i da suštinski nije realno veće oporezivanje bogatih.
"Praktično, imamo jedan sukob interesa, da ljudi koji su sa zakonodavne strane, koji bi trebalo da donose takve vrste zakona i odluka, oni su u velikoj meri povezani što zvaničnim, što nezvaničnim kanalima sa vlasnicima kapitala. Tako da oni na neki način kreiraju indirektno tu legislativu onako kako njima najviše odgovara. Zato i, na kraju krajeva, svake godine imamo sve veću ekonomsku nejednakost, kada pogledate koliko jedan posto najbogatijih sadrži aktive, što opet na kraju govori da taj poreski sistem i poreska politika ne ispunjava tu svoju osnovnu funkciju", smatra Stakić.
Profesor kaže da je skeptičan po pitanju da u svetu može da se napravi korak ka većoj socijalnoj prvadi kada je reč o oporezivanju jer, dodaje, sa protokom vremena vidi se sve veći stepen imovinske i ekonomske nejednakosti.
On dodaje da nije optimista da će doći do neke velike socijalne pravde jer jednostavno sistem nije postavljen na tim temeljima.
"Dovoljno je da pogledate Sjedinjene Američke Države i da vidite koliko efektivno ljudi u stvari plaća poreze prema državi. Nominalno to postoji i te poreske stope su vrlo visoke, ali opet s druge strane postoji zaista širok spektar tih poreskih podsticaja, oslobođenja i drugih kategorija koje vam umanjuju poresku obavezu. Najpre tamo, ali je mantra slična ako ne ista i u drugim zemljama. S tim što se pravi neka razlika između tih anglosaksonskih zemalja, kao što su Britanija, Kanada, Amerika, Australija, naspram da kažemo nekih zemalja kontinentalne Evrope kao što su Nemačka, Francuska", naveo je Stakić.
profimedia
On je objasnio da su poreski nameti u zemljama Evrope mnogo veći, ali da je sistem drugačije postavljen.
Profesor je dodao da su neke od tih zemalja kao skandinavske zemlje, tzv. zemlje društvenog blagostanja, socijalnog blagostanja, gde se plaćaju veliki nameti, ali se zna gde taj novac odlazi i da će moći da se koristi kroz, između ostalog, elemente socijalne i zdravstvene politike.
"U anglosaksonskim zemljama je ipak privatna inicijativa dominantna, tako da je različito postavljen poreski sistem", dodao je on.
Kakvi su poreski tretmani u Srbiji
U Srbiji je, kaže Stakić, situacija takva da generalno decenijama s jedne strane kontinuirano postoje zagovornike koji traže da se smanji poresko opterećenje na rad, a da se s druge strane poveća poresko opterećenje na kapital.
"Vi kada pogledate efektivne poreske stope i namete koji poslodavci plaćaju za svoje zaposlene, oni su prilično visoki, s druge strane kada pogledate neke poreze na potrošnju, najvažniji je svakako porez na dodatu vrednost, on čak i nije toliko visok kao što je u nekim drugim zemljama centralne i istočne Evrope", rekao je Stakić.
Kada je u pitanju kapital, dodaje on, tu je politika prilično jednostavna i postoji porez na kapitalnu dobit koji je 15 odsto.
"Ne pravimo tu neko razgraničenje da li je kratkoročni ili neki dugoročni horizont, tako da i u tom smislu možemo da kažemo da je poresko opterećenje nisko. Tako da mi generalno kao zemlja 'patimo' od toga da možda previše oporezujemo rad, a s druge strane možda preblago pristupamo oporezivanju kapitala", rekao je profesor.
On je objasnio da u Srbiji postoji godišnji porez na dohodak građana koji predviđa da je preko tri bruto prosečne plate u zemlji poreska stopa 10 odsto, a više od šest plata, poreska stopa je 15 odsto.
"Kada pogledate statistiku, mi ovde govorimo o svega 30.000 ljudi. Dakle, taj zakon bi mogao da se koriguje i da uvaži činjenično stanje i da ta poreska baza i taj poreski obuhvat bude širi. Ali opet kažem, to je onda direktno se kosi sa tim prema kome država na neki način vrši indirektno ustupke. Da li su to radnici ili su to vlasnici kapitala i oni najbogatiji. Obično je praksa da je to prema vlasnicima kapitala. I kod nas i u svetu, samo što mi nismo toliko zanimljivi jer zajedno smo opet na tom nivou ekonomskog razvoja", rekao je Stakić.
Profesor navodi da ono što je sigurno činjenica jeste da su generalno poreska opterećenja u Srbiji prevelika što se tiče samog rada, tako da se na taj način destimuliše rad, a s druge strane kapital ima mnogo povoljnije poreske tretmane.
Komentari (0)