Evropa

Nazire se nova afera u Šolcovoj vladi: Da li su ekstremni levičari Zelene partije obmanom ugušili nuklearne elektrane?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

06/05/2024

-

14:00

Nazire se nova afera u Šolcovoj vladi: Da li su ekstremni levičari Zelene partije obmanom ugušili nuklearne elektrane?
Nazire se nova afera u Šolcovoj vladi: Da li su ekstremni levičari Zelene partije obmanom ugušili nuklearne elektrane? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Nije prošlo ni dva meseca od kada je "Afera Taurus", sa snimkom razgovora nemačkih oficira kako bi razneli Krimski most, odjeknula Nemačkom, a vladi kancelara Olafa Šolca se "smeši" novi skandal, ovog puta nuklearnih razmera.

Prema dugačkom i detaljnom ekspozeu koji je objavio magazin Cicero, neki od visokih zvaničnika Zelene partije iz dva ministarstva pod kontrolom te stranke su falsifikovali izveštaje stručnjaka kako bi ispalo da nuklearna energija više nije održiva i kako ne bi trebalo odlagati gašenje nuklearnih centrala.

Do otklona od nuklearne energije u Nemačkoj došlo je nakon katastrofe u japanskoj nuklearki u Fukušimi u martu 2011. godine, kada je Bundestag izglasao zatvaranje svih takvih postrojenja u zemlji. Poslednje tri centrale isključene su sa mreže u aprilu 2023. godine. To je u Berlinu proslavljeno postavkom figure mrtvog dinosaurusa okruženog buradima radioaktivnog otpada i trijumfalnog crvenog viteza sa mačem, štitom i licem u obliku Sunca na njegovom stomaku.

Međutim, na osnovu internih dokumenata i mejlova, do kojih su novinari Cicera došli sudskim nalogom, može se doći do zaključka da su neki članovi Zelene partije sakrivali izveštaje naučnika, ili ih čak menjali, ako su bili u suprotnosti sa njihovim ideološkim uverenjima. 

Tekst imenuje Patrika Grajhena i Stefana Tidova, koji su bili državni sekretari u Ministartvu ekonomije sa Robertom Habekom na čelu i Ministarstvu za zaštitu životne sredine sa Štefi Lemke na čelu. Oni su navodno igrali glavnu ulogu u predstavljanju produžavanja roka za gašenje nuklearki kao opasne ideje. 

Objavljivanju ovih dokumenata prethodila je sudska bitka tokom koje je su na saslušanju predstavnici Ministarstva ekonomije tvrdili da bi objavljivanje dokumenata bilo štetno jer bi to dalo municiju za protivljenje odlukama savezne vlade.

"Nemački specijalan pristup nuklearnoj energiji mora u budućnosti da se brani u društvu, ali i protiv međunarodnih i evropskih partnera", bio je argument na sudu Habekovih zvaničnika, koji sudija očekivano nije prihvatio.

Ekstremno anti-nuklearna ideologija je srž Zelene partije

Ispostavilo se da su se Grejhen i Tidov navodno urotili da spreče dolazak bilo kakvih tehničkih izveštaja koji opovrgavaju njihovu ideologiju na stolove njihovih ministara. Prema članku Cicera, dokumenti od marta 2022. godine jasno ukazuju na to da bi, imajući u vidu značajno smanjenje uvoza ruskog gasa, produženje radnog veka nuklearnih elektrana moglo da ublaži tešku situaciju u nemačkom energetskom sektoru i spreči nagli porast cena pred zimu.

Nezadovoljni ovim zaključkom dvojica ideologa iz Zelene partije su navodno prepravila nalaze stručnjaka kako bi poslali poruku nadređenima da je ostavljanje u funkciji nuklearnih centrala "neizvodljivo iz tehničko-bezbednosnih razloga". Habek je najverovatnije video samo izmenjenu verziju izveštaja, a ne original.

Njih dvojica se poznaju od vremena provedenog zajedno u Ministarstvu životne sredine. Grajhen je tamo radio od 2001. do 2012. pre nego što je bio na čelu lobističke organizacije „Agora Energievende“. 

Stefan Tidov imao nizu funkcija u parlamentarnim i delovanjima u okviru vlade Zelene stranke. Jednom je bio savetnik u Ministarstvu životne sredine, a 2016. godine pod Grajhenom kao rukovodilac jednog projekta u pomenutoj Agori. 2021. godine, kada je koalicija Semafor došla na vlast u Nemačkoj, obojica su dostigli vrhunac svojih karijera i postali državni sekretari. 

profimedia

 

Grajhen, koji je u međuvremenu otpušten, bio je odgovoran za energetsku politiku u Habekovom ministarstvu ekonomije. Tidovu je dodeljan nadzor nuklearne energije u Ministarstvu životne sredine.

Cicero navodi da su oni stalno razmenjivali informacije i, prema mejlovima, više komunicirali jedni sa drugim nego sa svojim ministrima. Na osnovu sadrđaja tih dopiski može se zaključiti da su bili odučni da tehničke detalje koji im ne u prilog ne iznose u javnost, pa čak ni svojim ministrima.

Stoga ne čudi da je Habek u jednoj izjavi rekao da produžavanje rada elektrana preko zime ne bi pomoglo jer bi one nastavile da operišu pod "najvišom brigom za bezbednost" i mogućim manjkom goriva. Međutim u ekspozeu se navodi da Habek ipak ili nije hteo ili nije smeo da se suprotstavi ekstremnoj ideologiji svoje stranke, pa je zastupao čak i aktivaciju termoelektrana na ugalj, koje obično preziru eko-aktivisti, pre omraženih nuklearki. 

Šta su tačno zvaničnici sakrili

Saopštenje koje su dva ministarstva izdala 7. marta 2022. godine bilo je, doduše, poprilično umereno i bavilo se između ostalog detaljnim proračunom koliko dogu elektrane treba da rade da bi bile profitabilne. 

"Kao rezultat odmeravanja koristi i rizika, produženje radnog veka tri preostale nuklearne elektrane se ne preporučuje, čak ni s obzirom na trenutnu gasnu krizu", piše u zaključku koji ipak ne koristi termin "neizvodljivo".

U jeku energetske krize Šolc je ipak naredio da tri preostale nuklearke rade tokom zime, bez obzira na upozorenja iz dva ministarstva. Međutim, Cicero navodi da su ta upozorenja bila bazirana na pogrešnim informacijama, to jest da važan izveštaj stručnjaka nije stigao na Habekov, krivicom tadašnjeg sekretara za energetiku Grajhena. 

Tanjug/AP/Michael Kappeler

 

On je objavljen u članku i navodi se da "produžavanje operativnog života nuklearnih elektrana do 31. marta 2023. godine može da ublaži situaciju". Scenario od kojeg su se pribojavali stručnjaci je polje visokog pritiska tokom zime koje bi izazvalo jako niske temperature i manjak vetra za vetrenjače, zbog čega bi morao intenzivno da se koristi gas, pa je produžavanje operativnog roka predloženo kao mera opreza.

U nemačkim medijima pojavila su se drugačija tumačenja razlike između zvaničnog saopštenja ministarstava i izveštaja koje su poslali stručnjaci, pa tako Spiegel smatra da su one više semantičke nego, ali ipak priznaje da je razotkriven ogroman otpor među Zelenima nuklearnoj energiji.

Cicero izvlači potpuno drugačiji zaključak iz afere, da je stručna analiza eksperata u ministarstvima, koji su plaćeni novce poreskih obveznika, jedva igrala ulogu u odlučivanje i da ih u većini slučajeva niko ništa nije ni pitao. 

"Krug rukovodstva Ministarstva ekonomije i Ministarstva životne sredine, koje je nadležno i za nuklearnu bezbednost, a koji čine vojnici Zelene partije, dogovorio je sve suštinske korake između sebe. Kada je specijalističkim odeljenjima oba ministarstva bilo dozvoljeno da iznesu svoju procenu, ona je obično bila ignorisana, ili namerno falsifikovana", piše autor teksta Danijel Greber i dodaje da je njihov cilj u samom startu bio da spreče odustajanje od gašenja nuklearki po svaku cenu.

Koliko je manipulacija izveštajima uticala na odluku

Političku aferu analizirao je i iskusni novinar ZDF-a Karl Hinterlajtner, koji ipak smatra da, čak i da su sva dokumenta i neizmenjenom obliku dospela pred ministre, to ne bi promenilo njihovu odluku.

"Možda bi nuklearne elektrane ostale na mreži još tri meseca, ali ne još nekoliko godina, na primer do sada. Jedna od stvari koja bi ih sprečila je pitanje gorivnih elemenata i osoblja", smatra on obrazlažući da bi bile potrebne ogromne investicije u tehnologiju, nuklearno gorivo i stručno osoblje da bi se produžio rad elektrana.

Ipak, Hinterlajtner priznaje da je ukidanje nuklearne energije ideološko pitanje za nemačke Zelene i "deo njihove DNK", što se razlikuje od mnogih drugih ekološki nastrojenih partija u Evropi, koje na nuklearnu energiju gledaju pozitivno u kontekstu borbe protiv klimatskih promena smanjenjem emisije gasova staklene bašte.

U Ministarstvu ekonomije kažu da je stručni izveštaj ipak uvršten, ali tek u naknadno objavljenu reviziju saopštenja, u kojoj su se takođe izjasnili protiv produženja roka, pozivajući se na „veoma visoke ekonomske troškove, ustavne i bezbednosne rizike“, prenosi ZDF.

U Ministarstvu za zaštitu životne sredine kažu da su se od početka ruskog napada na Ukrajinu iznova bavili pitanjem da bi i u kojoj razmeri trebalo produžiti rad tri preostale nuklearke.

Komentari (0)

Evropa