Igre 
Kako je zagađenje vazduha uticalo na razvoj impresionizma: Prizori pod izmaglicom iz Moneovih slika predmet nove studije
Komentari24/03/2023
-23:17
U pismu koje je napisao svojoj ženi u martu 1901. francuski slikar Klod Mone žalio se na loše vreme, koje ga je sprečavalo u radu, ali i na nedostatak inspiracije.
"Sve je kao mrtvo. Nema voza, nema dima, nema broda, ničega što bi barem malo pobudilo nadahnuće", pisao je slikar.
On je za to vreme bio u Londonu gde je nastalo više od stotinu njegovih slika. On se tri puta vraćao u britansku prestonicu i tamo provodio i po više meseci, jer je voleo da slika prizore pod izmaglicom i smogom.
Njegova pisma samo su jedan u nizu dokaza da su atmosferske prilike uticale na začetnika impresionizma, o kojima govori nova studija Laboratorije za dinamičku meteorologiju Univerziteta Sorbona u Parizu,
Postdoktorandkinja Ana Lea Olbrajt je zajedno sa kolegom Piterom Hajbersom sa Harvarda, primetila je da je rast atmosferskog zagađenja uticao na izgled slika Tarnera, Vislera i Monea.
profimedia
"Konture njihovih slika postale su zamućene, a paleta boja bleđa. Stil se promenio od figurativnog ka impresionističkom, a sve te promene su u skladu sa tim kako zagađenje vazduha utiče na svetlost", rekla je ona za CNN.
Tim naučnika posmatrao je više od stotinu slika Monea i britanskog slikara Džozefa Malorda Vilijama Tarnera, kako bi pronašli empirijske osnove za hipotezu da su njihove slike predstavljale zagađeni vidik iz ere industrijske evolucije.
Povezane vesti
Fokus je bio na ovim umetnicima, jer su oni najviše slikali pejzaže i gradske scene i često ponavljali motive.
Likovna hronika atmosferskih promena
U periodu između 1796. i 1901. velike količine uglja iskopavane su kako bi se omogućila industrijska proizvodanja i rad parnih mašina. Britanija je od proizvodnje 2,9 miliona tona uglja godišnje 1700. za 200 godina došla do 275 miliona tona što je dovelo i do drastičnog rasta zagađenosti vazduha. Nad Londonom se nadvijao gusti taman smog, a broj maglovitih dana porastao sa 25 na 75 godišnje u periodu od 1850. i 1890. godine. To je otežavalo disanje svima, ali je po svemu zato pozitivno uticalo na nadahnuće slikara.
profimedia
Tarnerova slika "Kiša, para i brzina - Velika zapadna železnica"
U jednom pismu Mone piše ženi da je "užasnut" nedostatkom magle, ali da su ga ubrzo utešili "požari, zbog kojih su se vratili smog i izmaglica".
Džonatan Ribner profesor evropske umetnosti Univerziteta u Bostonu bio je među prvim istoričarima koji su primetili vezu između Tarnerovog i Moneovog rada i zagađenja.
"Kada sam prvi put vido studio, bio sam oduševljen jer zaista ukazuje na ono o čemu smo mi pisali pre gotovo dve decenije, a to da je zagađenje bilo značajan kontekstualni faktor za neke od slika iz 19. veka", rekao je Ribner za CNN.
On je istakao da su savremenici čuvenih umetnika voleli kako izgledaju gradovi pod smogom i da su mnogi Francuzi turistički dolazili u London da ga vide pod izmaglicom.
Povezane vesti
"Mone nije voleo kad je magla pregusta i kad se ništa ne vidi, ali je mrzeo kad je nema uopšte i kad je vedro nebo, jer mu to onda nije ličilo na London. Navodno je i uništio neke od svojih slika na kojima je slikao vedro nebo", objašnjava naučnik.
Iako mnogi istoričari umetnosti smatraju da zagađenje ne može da objasni stilističku evoluciju ovih umetnika, Olbrajt napominje da to i nije bio njen cilj, nego bolje razumevanje umetničkih dela i pronalaženje novog ugla za njihovo posmatranje.
"Ono što smatram divnim u vezi s ovim radovima je da Mone stvara prelepe atmosferske efekte od nečega što je ružno i prljavo kao što su smog i dim. On i Tarner ne okreću glavu od zagađenja, nego transformišu negativne promene u okruženju u izvor kreativne inspiracije", istakla je ona.
Komentari (0)