Istorija i izazovi panda-diplomatije: Zašto Kina oduzima ove medvede zoo vrtovima u Americi

Stanovnici Vašingtona opraštaju se od tri voljene pande iz njihovog "Smitsonijan" zoo vrta, koje će se u decembru vratiti u njihovu domovinu Kinu. Mej Sjang, Tjan Tjan i mladunče Sjao Ći Đi prave su zvezde niza zabavnih događaja u zoo vrtu, koji je dugo bio njihov dom. Međutim, oni nisu jedini - do kraja 2024. godine Sjedinjene Američke Države ostaće i bez preostale četiri pande iz Zoo vrta u Atlanti, jer i njima ističe ugovor koji su imali sa Pekingom.

Mnogi smatraju da iza odluke Kine da stavi tačku na projekat "pozajmljivanja" pandi Americi stoje napeti politički odnosi.

Panda-diplomatija

CNA piše da je Kina praktikovala poklanjanje životinja u diplomatskim misijama još u sedmom veku. 

Praksa je ponovo zaživela 1957. godine pod vladavinom Mao Cedunga, koji je poklonio pandu Ping Ping Sovjetskom Savezu, kao simbol jačanja odnosa između dve zemlje.

Tanjug/AP/Masanori Takei/Kyodo News

Uvidevši neverovatnu sposobnost pandi da privuku pažnju javnosti, ali potencijalno i sredstva za njihovo očuvanje, Kina je 1974. započela praksu "iznajmljivanja" tih medveda zoo vrtovima širom sveta, koja je dobila naziv "panda-diplomatija". 

Zoo vrtovi obavezivali su se na period od deset godina, koji je podrazumevao da se odrasle jedinke kao i svi mladunci koje eventualno dobiju tokom boravka u stranoj zemlji, nakon isteka tog roka vrate u Kinu. Osim toga, podrazumeva se i da partnerskim organizacijama iz Kine plaćaju i do milion dolara godišnje. 

Kina je "pozajmila" oko 60 jedinki džinovske pande u 18 država, uključujući Francusku, Veliku Britaniju, Nemačku i Meksiko.

Najmekša moć

Prve crno-bele umiljate životinje stigle su Sjedinjene Američke Države kao poklon tadašnjem predsedniku Ričardu Niksonu nakon njegove istorijske posete Pekingu 1972. Od tada, u njihovo očuvanje i proučavanje uloženi su milioni dolara, koji su takođe pomogli i opstanak organizacija za njihovu zaštitu u Kini.
 
Tokom poslednje zvanične posete kineskog predsednika Sji Đinpinga Americi 2015. godine, prve dame SAD i Kine zajedno su održale zvaničnu ceremoniju predstavljanja imena mladunčeta pande Bej Bej. 

Pixabay

Ali osam godina kasnije, nakon rastućih tenzija oko Tajvana i neprestanih nesuglasica po pitanju trgovinske razmene između dve moćne zemlje, pande odlaze iz Amerike.

Kurt Tong, nekadašnji visoki diplomata Amerike u Kini i jedan od partnera konsultantske kuće "Azija Grup", za First Post kaže da je kineska vlada imala običaj da "pozajmljuje" pande "nacijama s kojima Kina ima prijateljske odnose, kao vid demonstriranja meke moći". 

"U tom smislu, imajući u vidu trenutno odnose između Kine i SAD, nije nikakvo čudo što ugovori neće biti produženi", rekao je Tong.

S njim se slaže i Endrju Dž. Nejtan, profesor politikologije na Univerzitetu u Kolumbiji, specijalizovan za pitanja kineske i međunarodne politike. 

"Pande su slatke i ljupke i uklapaju se u prijateljski diplomatski imidž", rekao je on za Njujork Tajms.

Takođe, "pozajmice" su omogućavale toj zemlji da uveća sredstva za očuvanje te osetljive vrste, koja je već dugo na ivici istrebljenja.

Primera radi, Smitsonijan zoo vrt plaćao je pola miliona dolara godišnje grupi za njihovo očuvanje iz Kine. 

Njihov odlazak "zatvara veliko poglavlje uspešne priče o međunarodnoj saradnji u brizi o očuvanju životinja", stoji u saopštenju zoo vrta.