Igre 
U Srbiju stižu radnici iz Azije, srpski građevinci odlaze u Nemačku: Kako rešiti problem deficita radne snage
Komentari10/06/2023
-19:23
Trećina zaposlenih u građevinarstvu u Srbiji su stranci. Taj podatak poklapa se sa izveštajima Nacionalne službe zapošljavanje da već godinama raste broj izdatih radnih dozvola za strance. Tako je država tokom 2020. izdala oko 13.000 radnih dozvola za strance, a naredne godine skoro duplo više i to 25.000. Prošle godine je oko 35.000 stranaca dobilo taj dokument, a ove godine samo do kraja marta izdato je više od 11 hiljada dozvola.
Osim dolaska Rusa programera, zahvaljujući kojima je Beograd konačno dobio stabilnu srednju klasu, Srbija je postala poprište nekvalifikovane radne snage mahom iz azijskih zemalja. Strani radnici uglavnom dolaze iz Azije. Stručnjaci pojašnjavaju da je razlog njihovog dolaska, manjak domaćih radnika. Procenjuju da ćemo do kraja godine uvesti oko 50.000 radnika. Najviše nedostaju građevinci i poljoprivrednici. Građevina je kod nas u porastu i iziskuje sve više radne snage. Trenutno je u građevinskoj industriji zaposleno nešto manje od 170.000 radnika.
Prema rečima stručnjaka, deficit radne snage uzrokovan je unazad više decenija zato što je jako veliki broj kvalifikovanih radnika u Srbiji duži niz decenija odlazio put inostranstva, dok je sve manje i manje kvalifikovanih radnika je ostalo na našem tržištu.
I dok srpski zidari učvršćuju temelje nemačke privrede, fugne u našim klozetima izvlače radnici iz Kine, Rusije, Turske, Indije, Kube i Ukrajine. Iako pojedini sindikati tvrde da će priliv stranaca ugroziti položaj naših radnika, poslodavci ističu da njihov dolazak neće dovesti do poremećaja na tržištu. U Privrednoj komori Srbije navode da strani radnici nisu ugrozili domaće radnike i da naše ljude građevinske kompanije radije zapošljavaju.
"Zapošljavanje stranih radnika je neminovnost "
Cela Evropa se suočava sa problemom nedostatka radnika svih profila, samo što ta Evropa pored običnih radnika, uvozi i visoko obrazovane stručnjake.
Miloš Turinski iz Infostada rekao je za Euronews Srbija možemo samo da uvidimo trend koji će biti takav da ćemo sve više i više uvoziti radnu snagu.
"Taj deficit je uzrokovan unazad više decenija, zato što nam je jako veliki broj kvalifikovanih radnika duži niz decenija odlazio put inostranstva, najčešće u Nemačku, dok je sve manje i manje kvalifikvanih radnika ostalo na našem tržištu, i ono što je ostalo - oni su već u radnom odnosu. Međutim, građevina je kod nas u porastu i iziskuje sve više i više radne snage", navodi Turinski.
Povezane vesti
Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Euronews Srbija da smo u takvoj situaciji da nama nedostaju radnici u određenim sektorima i da je jednostavno zapošljavanje ljudi iz inostranstva neminovnost kako bi privreda funkcionisala.
Zbog zapošljavanja stranaca, država menja Zakon o stranim radnicima koji je Vlada Sbije poslala u Skupštinu, a prema kome će objedinjenu radnu dozvolu izdavati MUP, te će stranci elektronski zahtev za privremeni boravak i radnu dozvolu moći da dobiju u roku od 15 dana, što je duplo manje vremena nego pre.
"Druga novina je to što će stranim državjanima biti izdate dozvole na period do tri godine, dok je po ovom važećem zakonu taj period bio godinu dana što je bitno sa stanovišta poslodavca jer će moći na duži vremenski period da računaju na te ljude koje će zaposliti", rekla je Jevtović.
Građevinske kompanije radije zapošljavaju domaće radnike
U uslovima ekpsanzije građevinske industrije, pitanje je da li su strani radnici koji dolaze u Srbiju nadomestili manjak radne snage i omogućili dovoljna broj radnika u toj industriji. Sekretarka za građevinsku industriju PKS Ivana Vuletić kaže za Euronews Srbija da kada biste pitali građevinske kompanije koje radnike oni žele i više vole da zaposle, oni će se uvek opredeliti za domaće radnike.
"Strani radnici nisu ugrozili naše radnike s obzirom na sve te informacije koje posedujemo. Što se tiče naše građevine, jedan od predloga koji smo imali i koje pripremamo za ministarstva prosvete, rada i građevinarstva, kao i za Nacionalnu službu za zapošljavanje, to je tema koja svima njima može da bude zanimljiva, da kompanije predlažu da se omogući dokvalifikivacija radnika na samom gradislištu, znači da oni imaju tutore, ljude koji su obrazovani, koji imaju svoju struku, svoj zanat i koji će radnike koji rade na gradilištu, ako i nemaju kvalifikaciju u vidu škole, doškolovavati i izdavati im određeni sertifikat. To je nešto što je predlog naših kompanija, čini mi se da nije loše i da je dobar predlog da zajednicki pomognemo našim ljdima koji žele da se bave građevinom", rekla je Vuletić.
Taj predlog dobijen od kompanija, dodaje, tek treba da se razradi i u narednom periodu uputi nadležnima.
"Imali smo inicijativu sa NALED-om, prema nekim razgovorima koje smo imali poslednjih nekoliko meseci ponovo ćemo krenuti da radimo na tome, a to je da omogućimo olakšano zapošljavanje sezonskih radnika u građevinarstvu putem aplikacija poput onog sto je urađeno u poljoprivredi pre nekoliko godina. Građevina tradicionalno ima manjak sezonskih radnika u letnjim mesecima, mada je građevina sada aktuelna čitave godine, ali na primer kod putara, kod održavanja puteva imate pojačanu aktivnost tokom leta tako da imate zapošljavanje sezonskih radnika. Prjavljivanje putem aplikacije omogućilo bi angažovanje radnika i umnogome olakšalo poslodavcima angažovanje radne snage", navodi Vuletić.
Povezane vesti
Deca neće u trogodišnje stručne škole, radnici u građevini odlaze u inostranstvo
Po izveštajima stranih konsultantskih kuća o stanju građevinske industrije u EU, svuda se govori da je put za izlazak iz ekonomske krize svake zemlje u povećanju infrastrukturnih radova i obima infrastrukturnih i ostalih građevinskih radova, ali da preovladava umereni optimizam usled nedostatka radne snage i kvalifikovane radne snage, kao i nedovoljnih zarada u tim delatnostima, rekla je za Euronews Srbija sekretarka za građevinsku industriju PKS Ivana Vuletić.
Prema njenim rečima, u Srbiji u odnosu na 2021. godinu prosećna plata u građevinarstvu u 2022. godini je 10 odsto veća, a broj zaposlenih je za tri odsto veći.
"Mi imamo neko povećanje koje registruje Republički zavod za statistiku kod domaće radne snage, tako da je to trend svuda u svetu, građevina raste i čini mi se da je to nesklad između porasta građevinske aktivnosti i spremnosti ljudi da se angažuju u ovom sektoru", navela je Vuletić.
Kako je navela, u Srbiju uglavnom dolaze iz Azije. Inače, kaže Vuletić, u građevinskoj industriji u Srbiji, računajući sve građevinske delatnosti i proizvodnju građevinskog materijala, trenutno ima nešto manje od 170.000 zaposlenih.
"To je ogroman broj, a uključuje radnike svih profila, ne samo nisko obrazovane radnike već i visokoobrazovane", dodala je Vuletić.
Kada je reč o najnižim profilima, Vuletić je rekla da postoji konstantan nedostatak upisa dece u trogodišnje srednje stručne škole jer prosto građevina nije populno zanimanje.
"Mnogo je lakše i jednostavnije raditi negde u zatvorenom nego na otvorenom. Građevinu uglavnom povezuju sa skelama, sa lošim vremenskim uslovima. Mislim da je neophodno da svi zajedno, ministarstvo i građevinske kompanije, podstičemo decu da se upišu u ove škole, odnosno podstičemo njihove roditelje jer potpuno je jasno da deca u osmom razredu osnovne škole ne znaju baš šta im neko zanimanje može doneti u budućnosti. Osim manjka broja upisanih u srednje stručne škole, tu je i odlazak radnika u inostranstvo, pre mislim da je to na odluci da deca upisuju građevinske profile", rekla je Vuletić govoteći o deficitu radne snage u građevini.
Što se tiče Građevinskog fakulteta, dodaje Vuletić, godinama taj fakultet upisuje dovoljan broj studenata mada nije jagma ni za upis na taj fakultet.
"Meni je zbog toga lično žao, ja sam inače građevinski inženjer. Svako zanimanje je zbog nečega vazno, ne umanjujući značaj drugih zanimanja. Svi znamo da nam je lekar važan zato što je važan za zdravlje. Svi znamo da je učitelj važan jer će nam preneti neko znanje ali
sve gde živimo, sve u čemu živimo i sve po čemu hodamo je delo građevine. Čini mi se da je i do nas da nekako približimo ljudima i deci da je građevina svuda oko nas", rekla je Vučetić.
Komentari (0)