Hajde da razgovaramo: Da li je televizija i dalje medij budućnosti ili polako odlazi u prošlost?

Gotovo 99 odsto domaćinstava ima bar jedan televizor, ali istraživanja pokazuju da najviše vremena uz taj uređaj provodi starija publika. Sa druge strane, društvene mreže, kao izvor infomcija, rezervisene su za mlade. Ove nedelje obeležili smo Svetski dan televizije, 27. put, a u duhu ove godišnjice otvorilo se i kredibilno pitanje - da li televizija i dalje medij budućnosti ili polako odlazi u prošlost?

Dragan Ilić novinar, TV kritičar i autor kolumne TV Manijak u nedeljniku Vreme u razgovoru u emisiji "Hajde da ragzovaramo" kaže da on ne vidi kraj telviziji, i pored činjenice što postoji utisak da je ona sada favorit starije publike. Naprotiv, on kaže da na internet ovim povodom ne treba gledati kao na suparnika, već kao nekog ko može da utiče na to da se televizija osavremeni.

"Televizija je i dalje jak uticajan medij. Kada govorimo o njenom globalnom uticaju, on nije isti na različitim delovima sveta. U nekim krajevima je televizija dominantni medij masovne kulture i glavna poluga za informisanje ili glavni izvor informacija ljudima, a nege nije zbog više razloga. Negde je internet kontrolisan, negde nije rasprostranjen dovoljno dobro pa je televizija dostunija", kaže Ilić.

Kako dodaje, nije iznenađen ovim pitanjem jer se svojevremeno prognozirala i potpuna smrt printa, pa potpuna smrt radija, a onda se, kaže, ispostavilo da ljudima ipak nedostaje taj klasični radijski program.

"Dokaz za to je što raste popularnost podkasta i to vam negde govori o tome koliko ljudima nedostaju ti razgovori. Mislim da se internetom najviše nekako preti ostalim medijima, a u stvari se desilo nešto drugo. Ti mediji se nisu isključivali, nego su se fuzionisali. Recimo, radio je dobio tu mogućnost da se digitalizuje i mi danas radijski program možemo da slušamo preko telefona. Zapravo, mobilni telefon je ono što je nekada bi tranzisotr. Vi sada na telefonu imate prijemnik, i možete da slušate kada neko vodi interakciju", kaže on.

"Sadržaj televizije postaje kontent za različite platforme"

Kako objašnjava, slična stvar se dešava i sa televizijom i pored činjenice da mnogi interent doživljavaju kao njenu pretnju.

"Možda nije televizijski ekran glavni način na koji vi konzumirate televiziju, nego to može da bude i računar, mobilni telefon, tablet ili neko drugo malo digitalno crno ogledalo. Sadržaj televizije postaje kontent za različite platforme na internetu", kaže on.

Dodaje da je sada, upravo zbog interneta, i proizvodnja TV sadržaja zapravo postala kompleksnija.

"I onda kad pravimo i televizijsku emisiju, ne pravimo isključivo za televiziju već razmišljamo i o drugim stvarima. Na primer ko kako sedi, šta je rekao ili nije rekao, šta je obukao i gde je to kupio", kaže Ilić.

Dodaje i da postoje segmetni u kojima je televizija na određen način revolucionar, a da je interent to samo prihvatio. Ističe i da se telvizija ne gleda samo u realnom vremenu, nego onda kada to nekome odgovara i kako mu odgovara.

"Ono što je ostalo kod dece je kultura slike koju je televizija donela u naše živote. Mi smo generacija slike. Ona je nama glavni nosilac informacija. Društvene mreže takođe sada idu ka dominaciji slike - od TikToka do Instagrama", rekao je on.