Alarm zbog slučajeva brutalnog zlostavljana i femicida: Ove godine najmanje devet žena ubijeno u porodičnom nasilju

Od početka ove godine u Srbiji su muškarci ubili najmanje devet žena u porodičnom nasilju, rekla je za Euronews Srbija programska direktorka "Femplatza" Kosana Beker. Ona je dodala i da ove brojke ne mogu da budu definitivne zbog toga što zapravo ne postoje javno dostupne infomacije o tome koliko je zapravo žena izgubilo život zbog nasilja u porodici.

I iz Fondacije Centar za demokratiju takođe potvrđuju ovu cifru i navode da je samo tokom prošle godine 27 žena ubijeno u femicidu. "Žene se suočavaju sa različitim oblicima partnerskog i nepartnerskog nasilja. Prema relevantnim podacima, čak 21,6 odsto žena doživelo je neki oblik psihičkog, fizičkog (uključujući i pretnje) ili seksualnog nasilja od strane partnera", navodi se u njihovom saopštenju.

Da su nasilje nad ženama i femicid veliki problem pokazalo je nekoliko slučajeva iz prethodnog perioda. Juče je brutalan slučaj nasilja zabeležen u Mirijevu, kada je čovek pretukao ćenu, a potom ju je nagu izveo na terasu gde je nastavio da je zlostavlja. Blic je pisao da je ženu zbrniula Hitna pomoć i da je nasilnik uhapšen, a izvor tog lista je naveo da je žena htela da skoči sa terase, ali da su je policijski službenici sprečili.

Nedavno je javnost bila uznemirena nakon što je muškarac u centru Pirota hicem iz pištolja usmrtio S.M. dok je kupovala cveće. O ovom slučaju se dva dana kasnije oglasio i Osnovni sud u Pirotu koji je saopštio da se protiv napadača već vodio kriivčni postupak za krivično delo proganjanja i da su u vreme ubistva uveliko na snazi bile hitne mere zabrane prilaženja i komuniciranja sa S.M. Iz suda su takođe naveli da nisu imali informacije da je okrivljeni prekrišio te mere, i dodali su da su protiv njega vođena dva krivična postuka zbog proganjanja ubijene žene. 

Naime, prvi je okončan u julu prošle godine kada je on dobio da plati novčanu kaznu od 100.000 dinara. Drugi optužni predlog stigao je u sud 24. feburara, takođe za delo proganjanja supruge, a glavni pretres bio je zakazan za 17. mart.

profimedia

Komentarišući ovaj slučaj Beker je rekla da premda zakonska zaštita žena u Srbiji naizgled ne izgleda loše, najveći problem je način na koji se ti zakoni primenjuju. Dodala je da je ključno da se radi na promeni svesti onih koji primenjuju nasilje, ali i da insitucije ne funkcionišu samo po formi koju treba da zadovolje.

"Čovek je bio osuđen za nasilje, a on se slobodno šetao sa oružjem. Mi ne znamo da li je on imao to oružje u leganom posedu ili ne. Ne znamo tačno ko je tu od institucija tačno zakazao pa je došlo do ovakve eskalacije? Ono što znamo je da ga je ona već prijavljivala nadležnima. Kako neko protiv koga se već vodio krivični postupak za proganjanje žene, i protiv kog je pokrenut novi, može tako da se šeta. Ko je procenio stepen rizika?", kaže Beker.

O slučaju se oglasio i Autonomni ženski centar koji navodi da ne spori da su institucije u Pirotu preduzimale određene mere iz svoje nadležnosti, ali navode da su one bile blage i nedelotvorne u odnosu na rizik od ubistva.

Kakva bi uloga bila kada bi se formiralo nezavisno telo u borbi protiv femicida?

Zbog svega toga, organizacija Femplatz otvorila je pitanje formiranja nezavisnog tela koje bi služilo u borbi protiv femicida i to u skladu sa inicijativom koju je podržalo preko 70 organizacija civilnog društva.

Zadatak ovog tela bio bi, objasnila je Beker, da ukoliko dođe do femicida ili njegvog pokušaja, sagleda čin od početka do kraja, kako bi se utvrdio uzrok i poboljšao sistem prevencije i zaštite žena od nasilja.

"Kada se desi ubistvo žene, femicid, mi najčešće nikada ne saznamo šta se sve tu dešavalo i šta mu je prethodilo. Uglavnom informacije dobijemo iz medija i nikako drugačije. Ovo telo bi trebalo da, kada se desi femicid ili pokušaj femicida, da sazna sve od početka do kraja šta se dešavalo. Tačinje da vidi ko je kako radio, da li su iskorišćene sve mogućnosti, da li su svi postupali u skladu sa svojim nadležnostima i slično. Nakon toga bi telo izradilo izveštaj o konkretnom slučaju i dalo svoje preporuke kako bi dalje trebalo postupati, koje su prevncije i kako da bolje zaštitimo bolje žene u Srbiji od nasilja", objasnila je Beker.

Inicjativa ima podršku UN, a Beker objašnajva da su i pre toga aktivistkinje za borbu protiv nasilja prema ženama ukazivale na važnost rešavanja ovog problema. Što se konkretno ove inicijative tiče, ona objašnavja da je ona zaživela u svetu i da su UN dale odrešene ruke državama da pronađu način kako bi se tačno ovo telo formiralo i kako bi konkretno postupalo.

Sve više mladih žena prijavljuje nasilje

Ivana Perić, terapeut i koordinator u "SOS Ženski centar" iz Novog Sada rekla je za Euronews Srbija da je takođe u borbi protiv femicida ključna prevencija. Iz njegnog iskstva navodi da je  broj prijava nasilja prema ženama iz godine u godinu sličan, međutim promena je da je porastao broj mladih devojaka od 20 i više godina koje prijavljuju da su pretrpele nasilje od muškaraca.

"Pre par godina je prosek žena koje su nam prijavljivale nasilje bio 30 i više. Međutim, poslednjih godina sve više žena koje prijavljuju nasilje ima 20 i više godina. Nama se povećao broj zahtava za usluge psihološke i pravne pomoći. Žene se plaše da pirjave nasilje zbog posledica koje mogu da imaju u smislu kako će da nastave život", rekla je i dodala da su značajna pitanja finansijske nezavisnosti ili straha od reakciej okolone. 

Upitana o tome da li je svest društva o nasilju prema porasla i koliko su i same žene koje trpe nasilje spremene da ga prijeve, Perić kaže da su one vremenom postele svesne, ali da često nailaze na barijere koje im otežavaju da izađu iz cele situacije. Kako navodi, glavna prepreka su poverenje u institucije i načn na koji će da grade život nakon što napuste nasilnika .

"Fizičko nasilje je često eskalacija mnogih prethodnih, i to je ono što svako treba da zna. Ni jedno nasilje ne počine šamarom. Dok se dođe do takvog vida tu su zastupljeni mnogi drugi oblici nasilja: psihičko, ekonomsko, seksulano, pristuna je i socijalna izolacija, zastrašivanje i pretnje... One su često i uplašene jer ne znaju šta da rade ukoliko skupe hrabrost i uspeju da se izvuku iz svega toga. Zbog toga je potreban jak i pouzdan sistem. Mislim da nadležni treba ozbiljnije da bave slučajem kada se nadilje prijavi, jer često postoji rizik da nasilnik može nekog da ubije. To smo videli u slučaju iz Pirota", kaže Perić.

profimedia

Ona ukazuje na činjenicu da onog trenutka kada se nasilje prijavi i kada nadležni reaguju i nakon postupka kazne nasilnika, treba da budu svesni da "problem nije rešen". 

"Mi u Srbiji treba dodatno još da razvijemo taj dimenzonalni i sistemski pristup kada nekao prijavi nasilje. Ne smemo da gledamo na to da je nasilje prestalo onog momenta kada nadležni sud izrekne neku meru. Moramo da nakon toga procenimo rizik od nove pojave nasilja. Tu bi trebalo da razmišlljamo o dodatnim intervecnijama šta kada je rizik pojačan i nakon prijave", rekla je ona.

Kako i kome prijaviti nasilje?

Nasilje u porodici se dešava i nije stvar pojedinca. Ukoliko ste svesni da neko trpi nasilje u porodici, ili ste žrtva nasilja u porodici, ovo su brojevi telefona koje možete pozvati:

Nasilje u porodici može se prijaviti policiji na broj 192 ili na 0800-100-600

Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom od 10 do 20 časova 011/2645-328

SOS telefon namenjen ženama žrtvama porodičnog nasilja 0800-222-003

SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja od 14 od 18 časova 011/3626-006

SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj" besplatni i poverljivi pozivi 0800-123456

Autonomni ženski centar - SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja 0800 100 007