Igre 
Srpska lista protiv referenduma - koji su razlozi za poziv na bojkot?
Komentari08/04/2024
-15:52
Srpska lista, sapštila je da neće izaći na referendum za smenu albanskih gradonačelnika u četiri opštine sa srpskom većinom na severu KiM koji je najavljen za 21. april.
Naime, predsednik Srpske liste Zlatan Elek rekao na konferecniji za medije na kojoj su bili pozvani samo predstavnici dva medija, da je su ovde predviđene nemoguće procedure. Podaci kažu da na severu ima 46.248 birača, a prema uputstvu CIK-a neopohodno je da izađe 50 osto birača plus jedan glas.
Elek je naveo da su oni prilikom sastanaka sa predstavnicima zamalja Kvinte i ambasadorima, upozoravali da ovi podaci nisu tačni i da ne održavaju pravo stanje na terenu, jer se u poslednjih nekoliko meseci iseslilo više od 15 odsto ljudi sa severa KiM.
"Kao što svi dobro znate, Srpska lista i srpski narod su bili apsolutno konstruktivni i želimo da učestvujemo u ovom procesu, koji prištinske vlasti nazivaju referendumom, a sve sa konačnim ciljem da bismo smenili lažne gradonačelnike koji nemaju ni legitimitet, ni legalitet ovde na ovim prostorima. U našem interesu, odnosno u interesu srpskog naroda je da budu ti gradonačelnici smenjeni. Da smo konstruktivni, pokazali smo i u vreme kada se potpisivala peticija na koju smo podržali i na kojoj smo aktivno učestvovali, bez obzira što je i tada gospodin Albin Kurti sprovodio jednostrane eskalatorne poteze ovde na severu Kosova i Metohije. I sve je uradio kako ovaj referendum ne bi uspeo", poručio je Elek.
On je naglasio da postoji i niz drugih procesa koji su mogli da budu upotrebljeni za njihovu smenu, kao što je opoziv gradonačelnika. Ukazao je i da birački spiskovi ne oslikavaju realno stanje na terenu. U poslednje vreme, kaže, veći je broj Albanaca na biračkim spiskovima, jer je za dva meseca u svim opštinama, broj birača nesrazmerno povećan.
Elek je takođe rekao i da da veliki broj albanskih političara sumnja da li je referendum regularno pitanje.
Drugi razlozi za bojkot referenduma jesu loša bezbednonosna situacija, neformiranje ZSO, najnovija odluka o ukidanju dinara na Kosovu, ali i nešto što se prvi put upotrebljava, a to je uvođenje video nadzora, odnosno kamera na samim glasačkim mestima. Kako je rečeno iz Srpske liste alii ostalih političkih partija izaziva strah kod ljudi.
Povezane vesti
Članovi opštinskih izbornih komisija iz Srpske liste podneli ostavke
Članovi opštinskih izbornih komisija (OIK) iz Srpske liste podneli su danas ostavke, potvrđeno je danas iz Centralne izborne komisije (CIK) za portal Reporteri.net.Mogu da potvrdim da smo prihvatili ostavke četiri člana opštinskih izbornih komisija za opštine Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Severna Mitrovica, koje je CIK prethodno imenovao za predstavnike Srpske liste, rekao je portparol CIK Valjmir Eljezi.
On je dodao da je CIK na proteklim sastancima operacionalizovao opštinske izborne komisije u te četiri opštine.
Funkcionere Srpske liste imenovao je CIK 18. marta, a 21. aprila bi trebalo da bude glasanje o razrešenju albanskih gradonačelnika u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu.
Radosavljević: Bojkot referenduma nije iznenađenje
Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative kaže za Euronews Srbija da bojkot referenduma nije iznenađenje, posebno usled odluka poput one o ukidanju dinara, ali i o postavljanju kamera na biračka mesta.
"Ovo nije praksa na Kosovu, do sada se to nije nigde dešavalo, jeste praksa u Albaniji. Izgleda kao da sada pokušavaju da testiraju jedan novi oblik monitoringa izbora na samom Severu, gde je situacija i te kako delikatna. Tako da taj potez i te kako izaziva sumnju i zabrinutost kod samih građana, koji se i dalje osećaju nebezbedno i osećaju duboko nepoverenje prema kosovskim institucijama", rekla je Radosavljević.
Ona podseća da su Srbi napustili institucije 5. novembra 2022. godine uz nekoliko uslova a da je jedan od njih bio protivljenje prisustvu specijlanih jednica na Kosovu.
"Te specijalne jedinice su i dalje na Kosovu, čak su i ojačali svoje baze, posebno bazu na putu u Bisvici, koja sada ima i snajperska gnezda. Ljudi jednostavno se ne osećaju ni prijatno, ni bezbedno u tim okolnostima. Politički akteri u ovim okolnostima ne mogu da očekuju da će građani biti voljni da glasaju "za" ili "protiv" svih gradonačelnika", kaže.
Povezane vesti
I ona takođe pominje pouzdanost oko navodnog broja birača koji bi trebalo da izađu na referendum.
"Problem je i sam broj birača. Sada imamo preko 46 hiljada birača na celom severu, što je prenaduvan broj. Posebno zabrinjava činjenica što glasanje može da se izvrši samo lično, znači osoba mora fizički da bude prisutna na severu Kosova kako bi glasala. Nije dozvoljeno glasanje putem pošte i samim tim to i te kako utiče na izlaznost samih građana. Dodajmo i samu zabrinutost koja inače posotji na Kosovu", rekla je.
Radovanović je ukazala i na činjencu da je u proteklom perodu veliki broj ljudi napustio Kosovo.
Povezane vesti
"U startu se vidi da je upitno hoće li referendum da bude uspešan, odnosno hoće li btii 50 odsto plus jedan birač koji je izašao", kazala je ona.
Na nezvanična saznanja Euronews Srbija o tome da je Srbima na severu Kosova Međunarodna zajednica obećala da će čim prođe peticija, uspešno, gradonačelnici podneti ostavke i da se to nije desilo, Radovanović kaže da postoji dosta spekulacija o ovim dogovima.
"Dosta se spekulisalo šta su bili tajni dogovori, da li ih je uopšte bilo, ali najrealniji scenarijo je bio taj da sami gradonačelnici, ali i odbornici daju ostavke kako bi stvorili okolnosti da se jednostavno održe novi vanredni izbori na lokalu. To se nije desilo, samim tim sa pokretanjem peticije, gde je srpska zajednica pokazala, dobru volju, trebalo je da se nađemo na pola puta pa da kosovski gradonačelnici sami daju ostavke ponovo. Međutim, ništa od toga. Ne mogu da tvrdim šta je međunarodna zajednica pričala ali ono što se čini je da je svakako zainteresovana da se izađe iz ove krize. najefikasniji način bi bile same ostavke", kaže ona i dodaje da sada treba uzeti u obzir i to da Ksovo ulazi u predizbornu kampanju.
Sporan i popis stanovništva
Tri puta odlagan, popis stanovništva, domaćinstava, stanova i kuća na KiM počeo je 5. aprila i trebalo bi da traje do 17. maja. Preliminarni rezultati očekuju se za tri meseca.
Kako je Euronews Srbija već pisao, građani će popunjavati sedam upitnika i odgovarati na 42 pitanja, a ukoliko odbiju da se popišu, biće kažnjeni i do 2.000 evra.
Poslednji popis je bio 2011.godine, kada je evidentirano 1.739.825 stanovnika, od toga samo 25.000 Srba. Međutim, Srpska lista ovog puta je poručla da neće učestvovati na "lažnom popisu" čiji je cilj "etničko čišćenje svega srpskog sa ovih prostora".
Radosavljević podseća da je ovaj popis trebalo da se najpre održi 2021. godine, ali da se to nije desilo zbog pandemije koronavirusa jer nisu postojali uslovi za to.
"Tada nije bilo dovoljno kapaciteta da se ovaj popis sprovede. Postoji velika zbrinutost da je i sada ovo slučaj, odnosno da nema kapaciteta da se popis sprovede onako kako je neophodno, da nema dovoljno popisivača. Imamo izjave gradonačelnika Zubinog Potoka da je većina srpskih popisivača napustila ove pozicije, da su ostala samo dva. I moram da napomenem da po Zakonu o popisu stanovništva Kosova neophodno je formirati opštinske popisivačke komisije minimum šest meseci pre početka popisa koje moraju da održavaju demografsku strukturu i to je veoma upitno da li je to slučaj u srpskim sredinama", rekla je ona.
Kako kaže, informativne kampanje nigde nije bilo na Kosovu, posbeno u srskim sredinama. Navodi da većina ljudi ni ne zna da li je popis počeo ili nije ni upoznat sa mogućnošću da plaćaju kazne u slučaju da odbiju ili ne učestvuju na pravi način.
"Kazne idu od 30 do 2.000 evra, a neki to ne znaju. Sa druge strane mi imamo političke predstavnike, prvo Partije Kosovskih Srba, onda se je oglasila i Srpska demokratija, Branimir Stojanović, na kraju i Srpska lista gde oni svi na jedan ili drugi način pozivaju ili na bojkot ili na odlaganje izbora jer uslovi kao takvi ne postoje. Imamo i optužbe od strane Branimira Stojanovića na račun Srpske liste da je u pitanju licemer jer je sa jedne strane Srpska lista poziva na bojkot a sa druge su njihovi članovi, članovi porodica, bar u računici članovi popisivačkih komisija", kaže.
Ona još jednom napominje da je informativna kampanja važna i da je potrebno da se građani obaveste kroz kakav proces treba da prođu, ali i da imaju priliku da im se objasne određena popisna pitanja, ukoliko im nisu jasna, a njih, kaže, ona, ima dosta.
"Pitanja koje se na tom popisu nalaze su veoma zabrinjavajuća. Prevod na srpski jezik je skandalozan, u mnogim situacijama čak i nerazuman. Popisivači treba da prevedu popis, odnosno da objasne građanima šta se od njih tačno traži i da im se pruži određen broj odgovora. Međutim, u njemu se nalaze neka vrlo intimna pitanja koja su upućena ženama. Na primer, one treba da odgovore da li su imale abortus, a ne mogu da navedu, "ne želim da odgovorim", već samo da se odluče između "da" i "ne". Takođe, postoje pitanja koje se odnose na ratnu odštetu, ali samo za period do jun 1999. godine. Na takav način se jedna zajednica, odnosno srpska zajednica i još neke, i te kako diskriminišu", rekla je ona.
Komentari (0)