Igre 
Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana u Crnoj Gori, Vučić: Verovatno ćemo čekati još šest godina za ulazak u EU
Komentari16/05/2024
-09:06
Samit lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije pod sloganom "Jedan region, zajednička vizija" održava se danas u Kotoru. Lideri regiona, predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država razmatraće plan rasta za Zapadni Balkan. Samitu prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je izjavio da veruje da članstvom u EU možemo da ostvarimo važne rezultate. On je uoči samita rekao da teškim reformamama možemo da se probližimo tržištu EU, koje je značajno za Zapadni Balkan.
"Verujem da članstvom u EU možemo važne rezultate da ostvarimo", rekao je on i napomenuo da tu ima "ne lakih zadataka".
On je izjavio da će region Zapadnog Balkana verovatno čekati još šest godina za ulazak u Evropsku uniju i da je to u redu.
"Znam da nećemo biti deo Evropske unije, niko od nas, pre Ukrajine. Kada ćemo ući u Evropsku uniju, da li ćemo ući zajedno sa Ukrajinom, to je drugi problem. Vi imate vaše mišljenje, ali moja inteligencija meni govori da sam ja u pravu. I naravno, to je nešto što se trenutno događa. Verovatno ćemo čekati još nekih šest godina, što je takođe u redu. U vašim zemljama je možda Evropska unija toliko popularna, u mojoj zemlji nije toliko popularna kao što ni mi nismo toliko popularni, iako smo mi najveći deo ovog regiona. Nećemo mi nikada pričati loše stvari o važnosti ove inicijative", rekao je Vučić.
Vučić učestvuje na panelu "Aktuelna situacija i planovi za budućnost – novi plan rasta". On je rekao da je promenjen pristup EU po pitanju Plana rasta za ZB dobra prilika i na dobrobit svima u regionu.
"Veoma smo entuzijastični u vezi sa ovim planom još od prvog trenutka. Nemam naviku da se bilo kome posebno obraćam, posebno nikome u prisustvu, ali moram da kažem da je ovaj način promenjenog pristupa zapravo dobra prilika za nas na Balkanu i hvala vam svima što ovo radite", rekao je Vučić na panelu "Aktuelna situacija i planovi za budućnost - novi plan rasta".
Povezane vesti
On je napomenuo da je razumljivo što mnogi građani, kao i novinari ne razumeju o čemu se ovde razgovara, ali da je veoma važno, jer će se na samitu diskutovati o životima običnih ljudi i rešavanju njihovih problema, kao i o razvoju naših ekonomija.
"I zbog toga je ovo veoma važno i verujem da smo do sada imali dobre razgovore i složili smo se o većini stvari. Trebalo bi da smo se složili o jedne ili dve velike stvari koje su vezane za Srbiju. Sada nam nije lako ako pogledamo kompletnu situaciju naše zemlje, probleme sa vizama... Sada rešavamo probleme, imamo trenutno nekoliko problema oko kojih moramo da se složimo, ali to ćemo rešiti i nadam se da imamo na umu i da će svi ovde prihvatiti neke naše male zahteve, koji su slični i bliski vašim zahtevima, koji su nama predloženi", rekao je Vučić.
U delegaciji predsednika Srbije su i ministar finansija Siniša Mali i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.
TANJUG/Vlada Crne Gore/Đorđje Cmiljanic
Kako javlja reporter Euronews Srbija iz Kotora, ovde neće biti reči samo o finansijskom delu, već je reč i o političkom interesu Evropske unije da približi ovaj region sebi, da se međusobno poveže zapadnobalkanska šestorka.
Crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je da je Vlada Crne Gore posvećena evropskim reformama i implementaciji mera potrebnih za ostvarenje Plana rasta. Spajić, koji je otvorio samit rekao je da Crna Gora prepoznaje trenutnu fazu i izazove u ekonomskom razvoju i da je crnogorska reformska agenda pripremljena sa jasnim ciljem da se iskoriste podsticaji koje pruža mehanizam EU za reformu i rast za Zapadni Balkan.
"To podrazumeva sprovođenje ključnih reformskih mera u strateškim oblastima koje imaju za cilj ubrzanje ekonomskog rasta i obezbeđivanje usklađenosti sa standardima EU. Da bismo postigli ovaj ambiciozni cilj, identifikovali smo i formulisali reformske mere koje se bave razvojem poslovnog okruženja i privatnog sektora, digitalnom i energetskom zelenom tranzicijom i razvojem ljudskog kapitala", rekao je Spajić.
Spajić je razgovarao sa evropskim komesarom za susedstvo i proširenje Oliverom Varheljijem o aktuelnim prilikama i mogućnostima za dalju saradnju posebno na planu realizacije reformske agende.
Povezane vesti
Premijer Albanije Edi Rama izjavio je danas u Kotoru da zemlje koje pregovaraju sa Evropskom unijom treba da budu deo političkog prostora EU kako bi lakše razumele o čemu se radi i na koji način se reforme u praksi primenjuju. Rama je u obraćanju na Samitu lidera zemalja Zapadnog Balkana, rekao da smatra da ne treba čekati da sve reforme budu sprovedene da bi EU otvorila vrata za zemlje Zapadnog Balkana.
"Potrebno je da budemo deo Unije pre nego što sve reforme sprovedemo kako bismo videli kako se to sprovodi u praksi i kako bismo se lakše privikavali tržištu kojem pripadamo", naveo je Rama.
Varhelji: Tri nova prioriteta za pristup jedinstvenom tržištu EU
Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji saopštio je danas da će lideri Zapadnog Balkana tokom današnjeg samita u Kotoru razgovarati o tri nova prioriteta za pristup jedinstvenom tržištu, u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.
Kako je objasnio na svom nalogu na društvenoj mreži Iks, reč je o savezu za ključne lekove, EU digitalnom novčaniku i sporazumima o ocenjivanju usklađenosti. Kada je reč o savezu za ključne lekove, Varhelji je naveo da će učešće u tom savezu pomoći u smanjenju rizika od nestašice lekova i obezbediti stabilniji pristup ključnim lekovima.
TANJUG/Vlada Crne Gore/Đorđje Cmiljanic
Za EU novčanik za digitalni identitet naveo je da je to jednostavan i bezbedan način da se obezbedi identifikacija putem aplikacije za mobilni telefon, kada se pristupa javnim i privatnim digitalnim uslugama. Kao treći prioritet naveo je sporazume o ocenjivanju usklađenosti koji će, kako je rekao, podstaći trgovinu i smanjiti troškove za potvrdu bezbednosti i kvaliteta proizvoda Zapadnog Balkana na tržištu EU.
Varhelji je na platformi Iks istakao da je Plan rasta za Zapadni Balkan u punoj akciji i da će lideri Zapadnog Balkana podeliti i novosti o prvom setu obaveza, među kojima je i Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA).
"Plan rasta (za Zapadni Balkan) je u punoj akciji. Nakon Tirane ponovo smo zajedno u Kotoru. Na današnjem sastanku lidera Zapadnog Balkana podelićemo novosti o prvom setu obaveza (SEPA, zeleni putevi, dva digitalna projekta) i dodavanju tri nova prioriteta", poručio je Varhelji.
O'Brajan: SAD snažno podržavaju plan rasta za Zapadni Balkan
Pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O'Brajan izjavio je danas da SAD snažno podržavaju Plan rasta za Zapadni Balkan jer on podrazumeva bolju budućnost za građane i za zemlje. On je uoči početka samita lidera Zapadnog Balkana i EU u Kotoru, rekao da se to svodi na četiri slobode - ljudi, dobara, kapitala i usluga, da se kreću preko granica.
"Zemlje koje ispunjavaju svoje reformske uslove će se pridružiti evropskom području plaćanja, što će smanjiti troškove za možda sedam odsto svaki put kada neko pošalje novac. To će smanjiti troškove zaduživanja, što će omogućiti preduzećima da se prošire. Ovde se radi o pokazivanju prednosti za građane regiona u pridruživanju evropskom tržištu", rekao je O'Brajan.
Na događaj su, osim lidera i ministara iz zemalja regiona, pozvani i Savet za regionalnu saradnju, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, Svetska banka, Transportna zajednica, Atlantski savez, Energetska zajednica, Fondacija za otvoreno društvo, ReSPA, GIZ, visoki predstavnici Evropske komisije i drugi.
Regionalni samit biće završen zajedničkom konferencijom za novinare u 10.30 časova, na kojoj će se obratiti Spajić i Varhelji.
Ovo je treći regionalni samit lidera Zapadnog Balkana koji se održava u poslednjih nekoliko meseci, prethodna dva održala su se u Tirani i Skoplju.
Na samitu u Tirani razgovaralo se o uspostavljanju jedinstvenog tržišta, o "zelenim koridorima", odnosno o regionalizaciji carina radi lakšeg prelaska granica za privredu, stvaranju istraživačkog i razvojnog čvorišta i uvođenju slobodnih wi-fi zona u javnim prostorima na Zapadnom Balkanu.
Inače, Plan rasta za Zapadni Balkan predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU. Cilj je da se podstakne ekonomski rast regiona i ubrza socioekonomsko usklađivanje.
Plan se odnosi na period od 2024. godine do 2027.godine i predvidja da svaka vlada zapadnobalkanske ssestorke dobije odredjenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.
Komentari (0)