Rezultati lokalnih izbora: Kako se glasalo po gradovima i opštinama u Srbiji? Faktor Branimira Nestorovića: Kako je uspeo da preotme glasače drugima i da li je "ključ Beograda u njegovim rukama"

Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Politika

Merkel u poseti Balkanu na kraju mandata: Pokušaj "zaokruživanja zaostavštine" i "ubrzanja dijaloga Beograda i Prištine"

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

02/09/2021

18:07

Merkel u poseti Balkanu na kraju mandata: Pokušaj "zaokruživanja zaostavštine" i "ubrzanja dijaloga Beograda i Prištine"

Aleksandar Vučić i Angela Merkel - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Pored Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine, nemačka kancelarka Angela Merkel će kraj svog mandata obeležiti i posetom Albaniji, gde će se 14. septembra sastati, u okviru Berlinskog procesa, sa liderima Zapadnog Balkana. S obzirom na to da je u Nemačkoj u toku predizborna kampanja, objava je za mnoge bila iznenađenje. Ipak, prema oceni stručnjaka, poseta bi mogla da bude pokazatelj iskrene želje kancelarke da "zaokruži svoju zaostavštinu u regionu".

Prva najava "velike posete" došla je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je pre nekoliko dana naveo da se priprema poseta Angele Merkel Srbiji. U međuvremenu je za Euronews Albanija potvrđeno da će se ona 14. septembra u Tirani sastati sa zapadnobalkanskim liderima, a da li će se, osim Tirane, na njenom putu naći i Beograd zasad nije poznato.

"Očekujemo veliku posetu, u pripremi je poseta kancelarke Merkel Srbiji. Nadam se da se neće dogoditi nešto sa epidemiološkom situacijom i da će do posete doći", rekao je Vučić i istakao da će tom prilikom sa Merkelovom moći o mnogo čemu da razgovara, pre svega o "nemačkom pogledu na Balkan".

Dan kasnije, neimenovani izvori su za Euronews Albanija naveli da će kancelarka posetiti Tiranu, gde će se osim Vučića naći i premijeri Severne Makedonije i Albanije Zoran Zeaev i Edi Rama. Još nije izvesno da li će na ovom sastanku prisustvovati i kosovski premijer Aljbin Kurti.

Nemačka je, prema rečima analitičara, posvećena stabilnosti i napretku celog regiona, a ono što bi mogla da bude jedna od najvažnijih tema razgovora je pitanje Kosova.

Saradnja Zapadnog Balkana

Da podsetimo, inicijativa Evropske unije sa ciljem unapređivanja saradnje zemalja Zapadnog Balkana, Berlinski proces, započeta je 2014. godine. Inicijator ovog procesa bila je upravo kancelarka Merkel, koja je u više navrata obavila razgovore sa balkanskim liderima.

U Nemačkoj trenutno traje predizborna kampanja koja je zbog pandemije koronavirusa znatno drugačija od svih prethodnih. S obzrirom na to da se ne organizuju veliki mitinzi, šanse da Merkelova iskoristi "slobodno vreme" za posete inostranstvu su samim tim veće.

Nekadašnji dopisnik "Politike" Miroslav Stojanović za Euronews Srbija napominje da trenutna situacija u Nemačkoj, odnosno politička neizvesnost koja je obavila kampanju, govori i to da 26. septembar, datum održavanja izbora, zapravo neće biti kraj mandata Angele Merkel.

"Očigledno je da će pregovori oko stvaranja nove vladajuće koalicije potrajati malo duže, možda čak duže nego obično zato što je situacija krajnje neizvesna", rekao je on i dodao da će "slaganje karata" potrajati i posle 26. septembra.

Poseta Albaniji odigraće se, kako je najavljeno, samo 12 dana pre održavanja izbora, a prema rečima Milene Lazarević iz Centra za evropske politike ovakva poseta mogla bi da bude pokazatelj iskrene želje nemačke odlazeće kancelarke da zaokruži svoju "zaostavštinu" u regionu u smislu podrške regionalnoj saradnji i napretku ka Evropskoj uniji, pogotovo imajući u vidu tekuću inicijativu za uspostavljanje i razvoj Zajedničkog regionalnog tržišta.

"S obzirom da bilateralni problemi nastavljaju da predstavljaju prepreku ka daljoj integraciji regiona, može se očekivati snažniji akcenat na njihovom rešavanju", navela je ona za Euronews Srbija.

"Tema Kosova veoma važna"

Kada je reč o uticaju koji je Angela Merkel već ostvarila u ovom regionu, Stojanović napominje da je tema Kosova Merkelovoj bila veoma važna. Kako kaže, kancelarka je praktično bila inicijator pregovora između Beograda i Prištine i odredila je "dosta uski prostor" za te pregovore, "računajući da će nakon procesa takozvane normalizacije doći do priznavanja Kosova kao nezavisne države".

"Pregovori međutim nisu išli onim tempom i onim tokom kako je ona to priželjkivala i u njoj se očigledno skupljala neka politička gorčina zbog toga, bila je na neki način gnevna i na Federiku Mogerini koja nije imala po proceni Berlina format da vodi tako ozbiljne pregovore", naveo je on.

Stojanović naglašava da je Kosovo "spoljnopolitička tema koja se nije završila onako kako je Merkelova očekivala".

Naglašava da bi jedna od glavnih političkih tema susreta mogla da bude kako da se proces pregovora Beograda i Prištine ubrza.

"To naravno ne može doneti do nekih opipljivih rezultata dok traje njen mandat, ali će ona učiniti makar to da se vidi da se nešto dešava, tako da će (specijalnog izaslanika Miroslava) Lajčaka pogurati malo ozbiljnije", naglasio je on.

Uz to, Stojanović dodaje da EU želi da na Zapadnom Balkanu demonstrira da je važan akter i napominje da trenutno postoji neka vrsta takmičenja između EU i Kine koja je "dosad njima bila ne samo ekonomski, već i politički i strateški izazov".

Lazarević napominje da je kancelarka ostvarivala pozitivan uticaj na dešavanja u regionu u meri u kojoj je ovaj region bio na listi spoljnopolitičkih prioriteta Nemačke. Ipak, prema njenom mišljenju, može se reći da je uticaj mogao da bude i veći, bar kada je Srbija u pitanju.

"Kao članica EU posvećena osnovnim evropskim vrednostima, a naročito demokratiji i vladavini prava, nemačka kancelarka je možda mogla da bude vokalnija kada su u pitanju problemi u ovoj oblasti – ne samo u Srbiji već i drugde u regionu", naglasila je ona.

Šta posle Merkelove?

Trku za naslednika Angele Merkel trenutno čine tri kandidata. Armin Lašet će na septembarskim izborima biti ispred CDU/CSU, Analena Berbok ispred partije Zelenih, a Olaf Šolc kao član stranke SPD.

Manje od mesec dana pred izbore anketa koju je objavio list "Bild am Zontag" nešto pre prve TV debate troje rivala pokazala je da Šolcov SPD ima 24 odsto poverenja građana. CDU/CSU, koalicija kojoj pripada i Merkelova, ima 21 odato, dok su Zeleni na 17 odsto podrške birača.

Kada je reč o tome šta se naslednika Merkelove može očekivati kada je u pitanju Balkan, Lazarević kaže da se u velikoj meri može očekivati kontinuitet dosadašnjeg angažovanja, s tim što će svakako i stranačko opredeljenje ali i lični stil liderstva budućeg kancelara uticati na realizaciju tog angažovanja.

"Socijaldemokrate su očekivano oštrije prema vlastima u Srbiji, te bi dolazak Olafa Šolca svakako mogao da donese i delimičnu promenu tona prema dešavanjima u Srbiji. Ko god da dođe na vlast u Nemačkoj, očekuje se da će na nižim i srednjim nivoima administracije vlasti ostati isti ljudi i eksperti koji su se i do sada bavili pitanjem Srbije i Zapadnog Balkana", naglasila je ona.

I Stojanović je saglasan da što se tiče nemačke politike na Zapadnom Balkanu bitnijih promena neće biti bez obzira na to ko bude kancelar.

"Menjaće se nešto možda u akcentima, a ti akcenti mogu ponekad biti važni. Na primer, ako bi Zeleni bili u prilici, ne da uzmu kancelarski tron, jer to očigledno neće moći, ali recimo ne mogu ih izbeći da ne budu u vladu i ako bi uzeli Ministarstvo spoljnih poslova, onda bi oni diktirali naravno jedan oštriji sistem takozvanih ljudskih prava i kurs prema Kini i Rusiji, oni su tu daleko oštriji i od Merkelove. Inače, nemačka spoljna politika je određena prema Zapadnom Balkanu, insistiraće i dalje zaista rigorozno na priznavanju Kosova", napomenuo je on.