Beograd i Pokret nesvrstanih 60 godina kasnije: Kakvi su odnosi Srbije i članica pokreta danas?

Pre šest decenija, Beograd je bio domaćin Osnivačke konferencije Pokreta nesvrstanih. Na temeljima istorije i odnosa koje Srbija, kao naslednica Jugoslavije, ima sa zemjama članicama Pokreta, Beograd će opet ugostiti veliki broj državnika 11. i 12. oktobra povodom 60. godišnjie pokreta. 

Jugoslavija više ne postoji, ali "nesvrstani" i dalje održavaju ovaj pokret, na vrednosnim temeljima postavljenim u Beogradu 1961. godine. Danas Pokret nesvrstanih broji 120 zemalja članica, a Srbija od 2001. godine ima status posmatrača, kao i još 16 zemalja.

profimedia

Često se ističe kako Srbija ima razvijene odnose sa zemljama koje su članice pokreta, i da se ti odnosi temelje na jugoslovenskim partnerstvima, a danas se svode na ekonomsku saradnju. U tom svetlu je viđena i nedavna donacija vakcina protiv koronavirusa određenim afričkim zemljama.

Kakav značaj danas ima Pokret nesvrstanih?

Značaj Pokreta nesvrstanih danas je značajno opao i ne može se porediti sa onim koji je imao u vremenu blokovske politike Hladnog rata, smatra dr Bogran Stojanović sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

"Pokret nesvrstanih je nekada uključivao više od 50 odsto svetskog stanovništva i imao neverovatno veliki uticaj na globalnom nivou, kako kroz sistem Ujedinjenih nacija, tako i u formi 'meke moći' i privlačnosti ideje o miroljubivoj koegzistenciji", navodi Stojanović u izjavi za Euronews Srbija.

Posmatrački status Srbije takođe ocenjuje kao daleko slabiju poziciju u odnosu na onu koju je imala SFRJ, kao predvodnik pokreta.

"Srbija je ušla na mnoga tržišta u Africi i na Bliskom istoku na osnovnu nekadašnjeg uticaja SFRJ u Pokretu nesvrstanih, tako da zaostavština tog pokreta svakako ima pozitivan ekonomski efekat, pre svega na srpski izvoz, a potencijalno i na investicije u nasoj zemlji", ističe Stojanović.

Prinstscreen YouTube/ REZon

Ipak, naglašava da bi Pokret nesvrstanih i njegove temljne ideje trebalo da budu "zvezde-vodilje za današnju, ništa manje turbulentnu eru".

Stojanović navodi da bi Pokret nesvrstanih mogao da ima sve značajniju ulogu.

"Kako proces geopolitičke zategnutosti između najmoćnijih država sveta uzima maha, toliko da se govori o 'novom Hladnom ratu', ovog puta sa većim brojem igrača", naglašava Stojanović.

Pogled iz Srbije – status posmatrača optimalno rešenje

Srbija u Pokretu ima status posmatrača koji, prema izjavama zvaničnika, ne planira da promeni. Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović navodi da se, kao politički nezavisna i vojno neutralna država, ali i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Republika Srbija opredelila za posmatrački status. 

U izjavi za Euronews Srbija on ističe da se to smatra najoptimalnijim rešenjem u postojećim okolnostima. Kako objašnjava, Srbija je i dalje posvećena temeljnim principima na kojima je Pokret zasnovan, miroljubivoj saradnji i suverenoj jednakosti.

"Ti principi imaju trajnu, vanvremensku vrednost, ali i poseban značaj u današnjici kada velike sile postaju sve sklonije jednostranom delovanju, na šta jedini pravi odgovor predstavlja upravo multilateralizam", istakao je Starović.

Euronews Srbija

On dodaje da je Jugoslavija pomagala razvoj mnogih afričkih država, i da se i danas visoko ceni to što su jugoslovenska preduzeća izgradila neke od najvažnijiih objekata.

Kako kaže, prisni politički odnosi sa nesvrstanim državama važan su preduslov za intenziviranje ekonomske saradnje.

"Mnoge države članice Pokreta su već danas važni nosioci globalnog razvoja. Nedvosmisleni je interes srpske ekonomije da osnažuje svoje prisustvo na perspektivnim tržištima Afrike, Azije i Latinske Amerike, baš kao što naša zemlja može biti izvanredan prozor ka Evropi za privrednike iz tih delova sveta", kaže državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova.

AP/ Ariana Cubillos

Šta Srbija dobija organizacijom konferencije?

U Beogradu će se 11. i 12. oktobra okupiti veliki broj državnika. Starović ističe da Komemorativna konferencija oslikava razumevanje Srbije za to da se "stara prijateljstva ne smeju uzimati zdravo za gotovo, već da se moraju brižljivo negovati".

Prema navodima Ministarstva, za skup u Beogradu  vlada veliko interesovanje u svetu diplomatije.

"Pored odavanja počasti osnivačima Pokreta, skup o oktobru će biti prilika za realizaciju stotina bilateralnih susreta šefova državnih delegacija, što nakon godinu i po dana virtuelnih samita ima poseban značaj, imajući u vidu to da diplomatija predstavlja delatnosti u kojoj su fizički susreti nezamenjivi", rekao je Starović.

Organizaciju komemorativne Konferencije u Beogradu, dr Bogdan Stojanović ocenjuje i kao pokušaj Srbije da ojača svoj neutralni odnos u odnosu na velike sile.

"Organizacija konferencije je svakako dobra, kao podsetnik na nekadašnji uticaj Jugoslavije u međunarodnim odnosima. To je i  pokušaj da Srbija ostane neutralna u odnosu na igre velikih sila", zaključuje Stojanović.

Ideja koja je bila suprotnost podeljenom svetu

Temelje osnivanja Pokreta postavili su premijer indije Džavaharlal Nehru, egipatski predsednik Gamal Abdel Naser i predsednik SFRJ Josip Broz Tito sastankom na Brijunima 1956. godine.

Trojicu lidera okupila je ideja osnivanja saveza koji je bio suprotnost tada podeljenom svetu, nakon Drugog svetskog rata.

profimedia

Istoričar Momčilo Pavlović za Euronews Srbija navodi da je usled Hladnog rata, blokovske podele sveta, dekolonizacije i stvaranja novih država, krajem 40-ih godina prošlog veka došlo i do stvaranja doktrine nesvrstavanja.

"Komplikovana pozicija Jugoslavije između Istoka i Zapada opredelila je njeno rukovodstvo za politiku nesvrstavanja", navodi Pavlović.

On je istakao da je tako SFRJ bila "vodeća snaga Trećeg sveta".

"U prvim posleratnim godinama Jugoslavija je bila predvodnik u komunističkom svetu, kasnije otpadnik od tog bloka. Na Zapadu je postepeno osvojila priznanje ne samo kao hrabar odmetnik od sovjetskog satelitstva, već i kao aktivan posrednik u odnosima Istoka i Zapada, Severa i Juga. U Trećem svetu, za koji se vezuje pokret nesvrstanih, Jugoslavija se promovisala se kao vodeća snaga, a Tito uz nekoliko drugih državnika, kao jedan od lidera pokreta", objašnjava istoričar Pavlović.

Kako je naveo, posete Josipa Broza Tita brojnim zemljama Azije i Afrike pre i posle Osnivačke konferencije Pokreta nesvrstanih, promovisale su i prestiž Jugoslavije, poziciju u Ujedinjenim nacijama, jugoslovenski put u socijalizam, kao i njega samog.

AP/ CHARLES TASNADI

"Svet je upoznao Beograd i Jugoslaviju"

"U Beograd je tog 1. septembra 1961. godine došlo 25 državnika, nekoliko predstavnika zemalja posmatrača, 40-ak oslobodilačkih pokreta i 850 novinara. Beograđani su tada upoznali različit svet Afrike i Azije, a svet je upoznao Beograd i Jugoslaviju", navodi Pavlović

"Ono što je najvažnije, na Konferenciji su usvojena tri dokumenta – Deklaracija šefova država i vlada, Izjava o opasnosti od rata i Apel za očuvanje svetskog mira, kao i dva pisma istog sadržaja, upućena predsedniku vlade SSSR-a Hruščovu i predsedniku SAD Kenediju", objašnjava Pavlović.

To je, kako navodi, Jugoslaviji, Beogradu, kao i Titu donelo još veći prestiž u zemljama Trećeg sveta.

AP/ Marko Drobnjakovic

Pavlovć ističe da je Pokret nesvrstanih ostvario značajan uticaj na određene tokove svetske politike kada je postao masovan i kada su nesvrstane zemlje pokazale želju za koordinacijom i sprovođenjem zajedničkih akcija.

On smatra da su osnovni principi Pokreta nesvrstanih i danas veoma aktuelni u svetu.

"Principi poštovanja suvereniteta, ravnopravnosti i nemešanja u unutrašnje stvari, nepripadanje vojnim blokovima, popuštanje zategnutosti, prevazilaženje odnosa hladnog rata i zalaganje za opštu saradnju i miroljubivo rešavanje spornih pitanja i danas su aktuelni", ističe naš sagovornik.

Ipak, dodaje da se, u opštoj konfrontaciji dva bloka, veliki broj sukoba dogodio upravo zemljama ovog pokreta, odnosno u Trećem svetu. Te države su, navodi, "bile često političke nestabilne, jednopartijske diktature, kao i Jugoslavija, ekonomski nerazvijene i siromašne".

"Kao takve nisu mogle da se suprotstave zapadnim vrednostima demokratije, parlamentarizma i poštovanja ljudskih prva, idejama i principima na kojima je zapadni svet odneo pobedu u Hladnom ratu. Događaji s početka 90-ih. promenili celokupnu političku konfiguraciju savremenog svetskog poretka i Pokret nesvrstanih je od tada, po mom mišljenju, u permanentnoj krizi", zaključuje Momčilo Pavlović.