Igre 
Kriza na severu Kosova "trgla" EU: Beogradu nada za pregovore, iz Prištine poruke da je o svemu već odlučeno
Komentari08/08/2022
-07:01
Najnovija kriza na severu Kosova "trgla" je, kako se čini, zapadne posrednike u dijalogu Beograda i Prištine, pa je za 18. avgust u Briselu zakazan sastanak na koji se dugo čekalo, a koji bi mogao da bude ključan za rešavanje nekih od problematičnih pitanja u odnosima dve strane. I dok se u prethodnih nekoliko dana u više navrata čulo da će jedna od tema za stolom biti i formiranje Zajednice srpskih opština na koju se čeka devet godina, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je i sam rekao, u Brisel ne odlazi sa puno optimizma. Da nema mesta preteranim nadama da će glavni problemi biti rešeni, pa i rešavani uskoro u Briselu može se zaključici i iz najava koje dolaze iz Prištine.
Gotovo četvrtina roka od mesec dana na koliko je odložena primena odluke Prištine o preregistraciji vozila i uslovima ulaska u Pokrajinu građana s dokumentima Srbije je istekla, a i dalje nije izvesno da li će i to pitanje biti za stolom prilikom susreta Vučića i premijera prištinskih institucija Aljbina Kurtija koji će se sastati uz posredovanje visokog predstavnika EU Žozepa Borelja i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka.
Na to da bi jedno od ključnih pitanja moglo ostai nerešeno i posle ovog sastanka ukazuje saopštenje vlade u Prištini da se na sastanku predstavnika Beograda i Prištine u Briselu neće razgovarati o reciprocitetu, koji se odnosi i na pitanje dokumenata i registarskih tablica, "dogovorenom ranijim briselskim sporazumom", prenela je "Koha".
"Odluke o registarskim tablicama i dokumentima za ulazak i izlazak su vladine odluke koje su predviđene i sporazumima koje su strane dogovorile u prošlosti, stoga ne mogu biti predmet rasprave na ovom sastanku”, rekao je portparol Vlade Kosova Perparim Krieziu.
Pitanje ZSO konačno na stolu?
Jedan od sporazuma dogovoren u prošlosti predviđao je i formiranje Zajednice srpskih opština koja nije formirana već devet godina ili kako se to kaže na sajtu Kancelarije za KiM koja precizno odbrojava vreme od neispunjenja obaveze Prištine - 3.395 dana.
Za sve to vreme, osim u više navrata ponovljenih izjava iz međunarodne zajednice, nije bilo jasnih i nedvosmislenih pritisaka da Priština ispuni obavezu iz sporazuma. Tako je i uoči nove runde razgovora došlo da podsećanja Prištine šta joj je činiti, ali ne i do ozbiljnih pretnji eventualnim sankcijama za nečinjenje - Borelj je istakao da Priština bez odlaganja treba da primeni odredbu Briselskog sporazuma o uspostavljanju ZSO, a sličnu poruku uputio je i specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
U pisanom odgovoru na pitanje poslanika Evropskog parlamenta Žozep Borelj je napisao da "uspostavljanje Zajednice srpskih opština dogovorile su obe strane, Briselskim sporazumom 2013. godine. Sporazum je ratifikovao kosovski parlament i Priština treba da ispuni svoju pravnu obavezu i primeni je bez odlaganja".
Povezane vesti
I Eskobar je istakao u onlajn konferenciji za medije u regionu da SAD očekuje primenu svih ranije potpisanih sporazuma između Beograda i Prištine i da na predstojećem sastanku Beograda i Prištine 18. avgusta u Briselu tema bude i formiranje Zajednice srpskih opština.
"Moraju da se započnu razgovori o formiranju ZSO, kao što je to američki državni sekretar Entoni Blinken rekao Aljbinu Kurtiju tokom njegove nedavne posete Vašingtonu", naveo je Eskobar.
Tanjug/HINA/Lana Slivar Dominić
Zbog toga i nada da bi se pitanje ZSO moglo naći na dnevnom redu iako u Beogradu nema optimizma.
"Otići ću u Brisel, nije mi teško, ne očekujem ništa, ko god misli da je sa Kurtijem moguće sačuvati mir, mislim da mnogo greši, znam sa kim imam posla", rekao je kratko Vučić, komentarišući najavljeni sastanak.
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u autorskom tekstu za Tanjug ističe da je između Beograda i Prištine posredi duboko međusobno nerazumevanje i nepoverenje koje sa dosadašnjim procesom dijaloga nije uspelo da umanji izglede za izbijanje sukoba.
"Paradoksalno, od Srba se očekuje da se integrišu da bi ojačali mehanizme sopstvene sistemske diskriminacije od strane Prištine. U prevodu, vi nama tablice, mi vama opet - ništa. A umesto ništa bi u skladu sa Briselskim sporazumom trebalo da bude uspostavljena Zajednica srpskih opština", navodi Surlić.
Podseća da su u jeku poslednje krize na severu osvanuli bilbordi koji prolaznicima žele dobrodošlicu u Zajednicu srpskih opština, te da je možda vreme da se krene "u jednostranu primenu dogovorenog" što bi bio "riskantan poduhvat, ali sa nekoliko važnih posledica".
Povezane vesti
Prva je da se pokaže da se od ZSO nije odustalo i da se zahteva politička odgovornost Prištine za izbegavanje primene već dogovorenog. Drugo, da se izbegne namera albanskih predstavnika zajedno sa neodgovornim pojedincima iz međunarodne zajednice da se ZSO preproda kao ponuda Beogradu za finalni sporazum. Treće da se pokaže kako bi u okvirima primene ZSO, KM tablice i lične karte bile lako rešiv problem", navodi on.
Na kraju, ističe Surlić, to bi trebalo da natera Aljbina Kurtija i Vjosu Osmani da "konačno pročitaju odluku sopstvenog Ustavnog suda u kojoj se ZSO tretira kao kao deo međunarodno obavezujućeg sporazuma bez obzira na neke sporne članove koji se mogu prevazići kozmetičkim izmenama".
Uprkos izjavi Eskobara koji je poručio da se SAD nada da će dve strane postići dugoročan kompromis oko tablica, slobode kretanja i ZSO, donedavni predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije Milovan Drecun kaže da je Priština do sada odbijala da razgovara o mnogim temama koje su od prioritetnog značaja za srpski narod i istakao da nećemo prihvatiti sve što izlazi iz statusno neutralne forme.
Povezane vesti
"Nema nikakve države Kosovo i tu će biti teško postići bilo kakav dogovor oko toga, jer Kurti ne želi da postigne dogovor, hoće da nas natera da prihvatimo dokumenta te samoproglašene države", rekao je on.
Vreme ističe, problemi se gomilaju
Dok ističe vreme do 1. septembra i najavljene primene odluke koje je pre desetak dana dovela do najvećih napetosti na severu Kosova i Metohije u proteklih nekoliko godina iz Prištine poručuju da na dnevnom redu neće biti ni drugo akutno pitanje koje je važno za Beograd koje se tiče odluke o dokumentima za ulazak na Kosovo kao i o tablicama. Portparol vlade u Prištini Perparim Krieziu je juče naveo da su vladine odluke predviđene i ranijim sporazumima dve strane, pa tako ne mogu biti tema razgovora na predstojećem sastanku u Briselu.
Kakav bi dogovor ovo moglo proizvesti, pa i to kakav je stav međunarodne zajednice prehodnih dana nije bilo sasvim jasno. Iako je Priština primenu sporne odluke odložila na zahtev ambasadora SAD Džefa Hovenijera, on je naveo da su njegov motiv za inicijativu bila "neslaganja i dezinformacije u vezi sa ovom odlukom" i da je tražio pojašnjenje.
Euronews/Vladislav Ćup
S druge strane, da mesta za promenu odluke ima sugerisao je Gabrijel Eskobar.
"Ja ne bih rekao da je prosto problem odložen, već pre da je otvorena mogućnost da se dođe do odgovarajućeg rešenja, koje će doprineti integraciji u regionu i stabilnosti", dodao je Eskobar.
Kako je istakao, prethodni sporazum je bio privremen i vremenski ograničen i očekivalo se da Srbija da predlog za dugoročno rešenje.
"I još se tome nadamo, ali se istovremeno nadamo i široj diskusiji kako dve strane mogu da krenu napred u stvaranju prilika za bolje odnose, slobodu kretanja i veću integraciju u Evropu. I mislim da će ovaj mesec biti iskorišćen da se napravi progres ne samo za dozvole već za šira pitanja u dijalogu", naveo je Eskobar.
Analitičari, stoga, različito tumače mogućnost da u narednih mesec dana dođe do nekog rešenja.
Pravnik Milan Antonijević navodi da će ceo avgust biti takav da se ponovo vratimo ključnoj reči za normalizaciju odnosa - dijalogu. On kaže da mu deluje da je napravljen dovoljan pritisak na Prištinu da se vrati tom dijalogu.
"Očekujem da se narednih dana sve to intenzivira, da se na taj način vrate suštinske teme na sto. I to je onaj dijalog koji smo ranije videli briselski, koji je imao korak po korak, mislim da je to put koji Srbija od početka traži, a od nedavno je zaista Priština odustala od takvog načina, tražeći zaista da se krene od kraja, nečega što nije izgledno i da se onda vraća na suštinska pitanja za građane Kosova", rekao je Antonijević.
Sa druge strane, Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative navodi da Kurti neće odustati od svoje namere, odnosno, navodi da bi ga to "veoma skupo koštalo".
"Već ozbiljno je naoštrio kosovsku javnost i na osnovu te agresivne retorike (i delanja) uspeva da zadrži visok nivo popularnosti. Što se tiče verovatnoće da se Vučić i Kurti konstruktivno dogovaraju, ona je i dalje na istorijskom minimumu", ističe on.
Nova faza bez pomaka
Podsetimo, iako je prošle godine, sa vladom Aljbina Kurtija, započela nova faza razgovora Beograda i Prištine, pomak se nije osetio ni nakon nekoliko susreta održanih na visokom i tehničkom nivou.
Uz posredovanje Evropske unije dijalog Beograda i Prištine vodi se od 2011. godine. Zastoj je trajao od novembra 2018. do juna 2020. zbog krize izazvane uvođenjem taksi od sto odsto na proizvode iz Srbije, te političke situacije na Kosovu, ali je od marta 2021. otpočela nova faza. Međutim, osim nedavnog dogovora o primeni energetskih sporazuma, konkretnijih pomaka nema.
Ono što je, kako je više puta isticano, za Beograd problem svih problema, jeste pitanje ZSO. Beograd i Priština su, naime, 2013. godine postigle prvobitni sporazum u Briselu, dok su 2015. godine strane potpisale i Sporazum o principima za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Srbija insistira na sprovođenju Sporazuma, dok je kosovski premijer Aljbin Kurti u više navrata izrazio protivljenje jednonacionalnom udruživanju.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Poslednje tenzije na Kosovu I Metohiji izazvane su odlukom vlade na čijem je čelu Kurti da usvoji Uputstvo za prelazak administrativnih prelaza prema kome "sva lica koja imaju lična dokumenta izdata od strane srpskih vlasti, prilikom ulaska na teritoriju takozvanog Kosova dobijaju potvrdu koja zamenjuje ta dokumenta i važi 90 dana". Ovom odlukom, kako je navedeno u saopštenju, Kosovo "na svojoj teritoriji" poništava dokumenta koja su izdale srpske vlasti, a to se smatra "merom reciprociteta prema Srbiji".
Takođe, trebalo je da počne i primena odluke kosovske vlade o preregistraciji vozila sa oznakama "PR", "KM", "PZ", "GL", "UR", "PE", "DA" ili "ĐA" na "RKS" tablice. Iako je dogovoreno da režim stikera za tablice izdate u Srbiji do daljeg važi, krajem juna Priština je donela odluku da se do 30. septembra moraju zameniti tablice srpskih gradova na Kosovu.
U pitanju su upravo dva goruća pitanja za koje iz Prištine najavljuju da se o njima - 18. avgusta - neće pregovarati.
Preporuka za vas
Komentari (0)