Odluka Vlade Srbije da odmrzne cenu mleka sa 2,8 odsto masti sigurno će potrošačima doneti poskupljenje ove osnovne životne namirnice, ali stručnjaci smatraju da će s druge strane i osigurati redovno snabdevanje tržišta. Koliki će taj udar udar na novčanike biti narednih dana će odrediti mlekare i trgovci, koji formiraju prodajne cene. Do danas je litar mleka sa 2,8 odsto mlečne masti bio 128,99 dinara, ali se u mnogim radnjama zapravo nije mogao ni kupiti ovaj proizvod.
Vlada Srbije od 1. decembra prošle godine reguliše cene osnovnih životnih namirnica, a i dalje će, po uredbi koja je danas usvojena do kraja oktobra određivati maksimalne cene ulja, brašna, hleba, šećera, svinjskog i pilećeg mesa. Osim što je dignuta rampa na cenu mleka, novim propisom je prodignuta i cena šećera i to sa 102,99 na 109,99 dinara, kao i cena piletine čiji će kilogram sada biti 319 dinara.
U Ministarstvu poljoprivrede su rekli da je Vlada Srbije odlučila da ostane na snazi zabrana izvoza mleka do kraja oktobra i da je to učinjeno u cilju obezbeđivanja dovoljnih količina za domaće tržište i podrške domaćim poljoprivrednim proizvođačima kako bi dobili što povoljniju cenu mleka. Zabrana ne važi za Albaniju i Severnu Makedoniju, kao članice Otvorenog Balkana.
"Mleko je skinuto sa liste namirnica čija je cena ograničena zbog stanja na tržištu u okruženju i pritiska visokih cena, ali i u cilju nesmetane nabavke mleka za članice Otvorenog Balkana", rekli su u Ministarstvu poljoprivrede.
Galetin: Najgora stvar je da nečega nema
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da je mera koju je Vlada Srbije donela o odmrzavanju UHT mleka dobra i da je najvažnije da naše tržište bude snabdeveno. On smatra da je bitno da se obezbedi dostupnost roba, a da je već druga stvar kako će to sve uticati na novčanik i kakav će biti udar na potrošački kapacitet naših građana.
"To bi moglo da se rešeava i na durgi način, putem nekih mera iz socijalnog programa, a ne da se generalno "seku" i donose mere koje bukvalno suspenduju tržište. Zagazili smo u prehrambenu inflaciju, je je rast cena hrane oko 20,4 procenata i tu nema velikih iznenađenja. U narednom periodu neće biti mnogo bolje ili lošije", smatra Galetin.
On je napomenuo da zamrzavanje cena već predugo traje i da je ulazimo u 11. mesec kako je preuzela funkciju tržišta.
"Utisak je da država rigidno i eklatantno ruši tržišna pravila i previše je uplivala u tržište do te mere da sada praktično osluškuje damare koliko najšire potrošačke javnosti, toliko i proizvođača i tu nalazi neka kompromisna rešenja i donosi odluke kakve donosi. Nesumnjam u najbolje namere države da želi da zaštiti novčanike potrošača, a da izađe u susret proizvođačima. Ne kažem da ne treba u nekim situacijalma država da interveniše i zato i postoji Direkcija za robne rezerve koja može da interveniše, ali mislim da je nefunckionalno i da tržište može da da vrlo žestok odgovor kao što smo ga već i imali, a taj najjači odgovor su nestašice", ukazuje Galetin.
Euronews/Milan Šarić
Agrarni analitičar smatra da je mera odmrzavanja cene mleka upravo pokušaj da se prejudicira scenario koji smo imali do skoro, a to je da mleka nema u prodavnicama.
"Sada su relaksirali proizvođače i prerađivače do te mere da mogu slobodno da formiraju cene. Cena će otići nešto gore, a osnovni motiv ove mere je bio da se mleko vrati na rafove. Najgora stvar je da nečega nema. Odnosno da ga u potencijalu imate u srbiji, ali da ga nemate u rpodavnici. Ovo je mera koja bi trebalo da "ispegla" tu situaciju", rekao je Galetin.
Dodao je da administriranjem cena država ulazi u kalkulativnu matematiku koja nije njena stvar i kojom ne bi trebalo da se bavi. Napomenuo je da ne sumnja u dobre namere države i da ona do neke mere treba da interveniše, ali da ne sme da preuzme ulogu tržišta i da pravi troškovne kalkulacije, jer to rade proizvođači, prerađivači i fabrike koje proizvode ulje i šećer.