Estetska hirurgija i društvene mreže: Kada želja za promenom preraste u pritisak?

Duboko ukorenjene nesigurnosti oko određenog dela tela mogu opterećivati svakodnevni život, pa mala korekcija često donosi preko potrebno samopouzdanje i mir. S druge strane, pritisak društvenih mreža i trendovi neretko podstiču na brza rešenja i takozvane estetske hirove.

Plastični, rekonstruktivni i estetski hirurg, dr Saška Minić, ističe da zbog uticaja društvenih mreža sve mlađi klijenti dolaze na klinike sa željom za promenama na licu i telu.

Euronews

"Mi možemo da ih posavetujemo i damo svoje mišljenje, ali je na njima da konačno odluče da li to zaista žele", istakla je dr Minić.

Doktorka podvlači da pacijenti najčešće dolaze veoma spremni — sa fotografijama sa društvenih mreža i unapred pripremljenim pitanjima.

"Oni već detaljno iščitaju temu, informišu se o tome šta sve može da se desi i šta mogu da očekuju, pa donose fotografije kako bi pokazali tačan izgled kom teže. To nam donekle pomaže da razumemo njihove želje, ali moramo jasnije da im objasnimo da ista operacija ne daje identične rezultate kod svakoga, jer se anatomija ljudi razlikuje", objasnila je dr Saška Minić.

Naša sagovornica naglašava i da fotografije tipa "pre i posle" na društvenim mrežama treba uzimati sa rezervom, jer su veoma često obrađene i ne oslikavaju uvek realno stanje.

Ipak, odluka o estetskom zahvatu ne bi trebalo da se donosi samo na osnovu fotografije sa društvenih mreža. Kako objašnjava dr Minić, prvi pregled i konsultacija sa pacijentom imaju važnu ulogu u proceni toga šta je zaista potrebno, šta je moguće postići i, možda najvažnije, da li će pacijent nakon intervencije zaista biti zadovoljan.

Konsultacije, kako navodi, obično traju oko sat vremena, a lekar tokom njih ne procenjuje samo anatomiju i mogućnosti same intervencije, već pokušava da stekne i širu sliku o očekivanjima pacijenta.

profimedia

"Za tih sat vremena mi treba definitivno da stvorimo sliku, prvo na osnovu samog pregleda da li je to potrebno, a onda i na osnovu celog psihičkog statusa, da li je nešto što možemo da popravimo, da li je nešto što ćemo postići i da li će pacijent nakon toga biti zadovoljan", kaže dr Minić.

Postoje, naravno, situacije u kojima estetska intervencija ima i jasnu funkcionalnu opravdanost. Kod izraženih kapaka, na primer, problem može biti i vid, dok devijacija nosnog septuma može otežavati disanje. Međutim, doktorka upozorava da postoje i pacijenti koji žele veliku operaciju zbog veoma male nepravilnosti.

U takvim slučajevima, savet lekara može biti upravo suprotan od onoga što pacijent očekuje – da se sa intervencijom sačeka, razmisli o drugom rešenju ili da se umesto velike operacije odabere neki manje invazivan pristup.

Oporavak nije Instagram priča

Još jedna stvar koju pacijenti, prema iskustvu dr Minić, ponekad ne uzimaju dovoljno ozbiljno jeste sam oporavak. I tu društvene mreže mogu da stvore pogrešnu sliku.

Euronews

Dok jedni pacijenti dolaze veoma uplašeni i svesni mogućih rizika, anestezije, operacije i komplikacija, drugi imaju potpuno drugačija očekivanja. Nije retkost, kaže doktorka, da pitaju da li će već sutradan moći na more.

"Oporavak nije strašan, sve se to preživi, sve to mi možemo da prođemo, ali treba uzeti vreme, izdvojiti za sebe i za svoje telo da se oporavi nakon same intervencije", objašnjava ona.

Glavni deo oporavka, u zavisnosti od vrste intervencije, može trajati od oko sedam dana do mesec dana. Međutim, to ne znači da je tada proces u potpunosti završen. Tkivu su potrebni meseci da zaraste, da se otok povuče i da se sve „slegne” kako bi se dobio konačan rezultat.

Zbog toga je važno i kada se operacija zakazuje. Ako se pacijent sprema za neki važan događaj, lekar može savetovati da se intervencija odloži, jer osoba možda neće biti spremna za ono što je očekuje tokom oporavka.

Za ceo razgovor pogledajte video na vrhu teksta.