Fokus

Izostala pozivnica i njene posledice: Kako je Bajdenov samit demokratije doveo Orbana u poziciju da blokira EU

Komentari
Izostala pozivnica i njene posledice: Kako je Bajdenov samit demokratije doveo Orbana u poziciju da blokira EU
Izostala pozivnica i njene posledice: Kako je Bajdenov samit demokratije doveo Orbana u poziciju da blokira EU - Copyright AP/Andrew Harnik, Tanjug AP/Szilard Koszticsak/MTI, Susan Walsh

veličina teksta

Aa Aa

Nekoliko dana pre održavanja Samita za demokratiju, koji organizuje američki predsednik Džo Bajden, veliku pažnju okupirala je lista zemalja koje su pozvane na ovaj virtuelni dvodnevni susret. Kriterijumi po kojima su upućivani pozivi nisu do kraja razjašnjenji, a Mađarska je na primer, među članicama Evropske unije, ostala usamljena i - bez pozivnice. 

Samit će se održati 9. i 10. decembra u virtuelnom formatu. Kako je najavljeno, cilj je da samit doprinese zaustavljanju nazadovanja demokratije i narušavanja prava i sloboda širom sveta, ali ono o čemu se najviše govori nisu pitanja o demokratiji, već lista od oko 110 zemalja učesnica.

Naime, nakon što je spisak počeo da curi u javnost, Rojters je naveo da će se na ovom samitu okupiti predstavnici zrelih demokratija, poput Švedske i Francuske, ali i zemalja kao što su Filipini i Poljska u kojima je, demokratija ugrožena. Koji je razlog za to - postoje različita nagađanja, a ono što komentarišu mediji poput Vašington posta jeste da je Bajdenov Samit za demokratiju uključio i neke države koje bi zapravo teško mogle da se kvalifikuju.

Uz to, izostanak pozivnice za Mađarsku izazvao je negodovanje koje je stiglo do samog Brisela, a način na koji će Evropska unija učestvovati je zasad upitno.

Vašington kaznio Mađarsku?

Iako u evropskom bloku postoji nekoliko zemalja čiji je pristup demokratiji u više navrata kritikovan i u Briselu i u Vašingtonu, Mađarska je ostala jedina bez poziva. Ova zemlja se, podsetimo, godinama spori sa EU oko niza pitanja koja se tiču vladavine prava, od slobode medija do pravosuđa. 

Nezadovoljstvo zbog ovakve odluke Vašingtona iskazano je na sastanku ambasadora EU. Naime, Mađarska ima nameru da blokira zvanično učešće EU na samitu, što onda dovodi u pitanje kako će Brisel izdati zajedničko saopštenje u vezi sa događajem.

Prošle nedelje Mađarska je pokušala da blokira zvaničnike EU, predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, da govore na samom samitu. Iako će Fon der Lajen ipak da održi govor, zvaničnog zajedničkog saopštenja Evropske unije, koje traži pristanak svih članica, najverovatnije neće biti.

Kriterijumi na osnovu kojih je Vašington odlučivao ko će biti pozvan dovedeni su u pitanje zbog toga što su na primer pozvane neke zemlje koje je Stejt department kritikovao u više navrata zbog, na primer, kršenja ljudskih prava, poput Pakistana.

Upitana o kriterijumima, sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki je u ponedeljak rekla: "Uključivanje ili poziv nisu pečat odobravanja njihovih pristupa demokratiji - niti je isključenje pečat suprotnog od toga, neodobravanja".

Tanjug/AP/Szilard Koszticsak/MTI

 

Međutim, neke od zemalja koje nisu pozvane baš i "ne kupuju" ovakvo objašnjenje. Pojedini lideri Mađarske, na primer, smatraju da su kažnjeni zbog bliskosti sa bivšim predsednikom SAD Danaldom Trampom. Mađarska ambasada u Vašingtonu navela je da je odluka Bajdenove administracije "neučtiva".

"Mađarsko-američki odnosi bili su na vrhuncu tokom vlasti Trampa i jasno je iz ove liste pozvanih zemalja da će samit biti unutrašnji politički događaj. Stoga, zemlje koje su imale prijateljske odnose sa prethodnom administracijom nisu pozvane", navela je ambasada u saopštenju dostavljenom Vašington postu. Neki zvaničnici iz Bajdenove administracije ovo, međutim, negiraju. 

I zaista, Tramp jeste imao dobre odnose sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, kao i Redžepom Tajipom Erdoganom, predsednikom Turske koja takođe nije pozvana. Međutim, imao je dobre odnose i sa Žairom Bolsonarom i Rodrigom Duterteom, predsednicima Brazila i Filipina, kojima su stigli pozivi.

"Problematičan" poziv za nekoliko zemalja

U tekstu koji je povodom ovoga objavio Vašington post navodi se da je kreiranje liste, koja izgleda deli svet "na dobre i loše momke" izazvalo tenzije iz različitih zemalja. Neke pozvane zemlje nesporno imaju "demokratske akreditive", a neke od onih koje su izostavljene su jasno "autoritarne". Međutim, mnoge su stigle do "mračnog područja".

Upravo primer Pakistana to jasno pokazuje. Stejt department je upozoravao da u ovoj zemlji ima više desetina problema sa ljudskim pravima, ali je ipak na listi od 110 država. Bela kuća je bila manje jasna kada je reč o tome kako je određivala kriterijume.

Pozvana je i Poljska, koja je na udaru EU zbog vladavine prava, dok na primer Turska, američki partner u NATO, nije. Očekivano, na spisku nema ni Rusije i Kine. Upravo to nateralo je neke komentatore da o ovome govore kao "skupu protiv Rusije i Kine".

Tanjug AP/Evan Vucci

 

Kako je ranije rekla portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, Samit za demokratiju ima za cilj stvaranje konfrontacije i vraćanje ideologije u međunarodne odnose.

"Događaj je nesumnjivo usmeren na stvaranje konfrontacije i podela i još je jedan u nizu koraka Vašingtona ka sprovođenju njegove politike vraćanja ideologije u međunarodne odnose u duhu ozloglašenog koncepta poretka zasnovanog na pravilima", istakla je ona.

Prema njenim rečima, SAD još jednom nastoje da uspostave "klub" da bi suprotstavile zemljama koje održavaju stratešku nezavisnost od kolektivnog Zapada i svoj suvereni pogled na pravičan svetski poredak, pre svega, Rusiji i Kini.

Šta je sa Srbijom?

Srbija je zvanično pozvana na ovaj Samit, ali je priča o tom pozivu, ipak, imala uvertiru. 

Pre nešto više od mesec dana, kada je spisak počeo da curi u medije, pažnju ovdašnje javnosti izazvali su navodi da je poziv izostao za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, ali i Kosovo, koje SAD smatraju nezavisnom državom.

Tada je neimenovani američki zvaničnik rekao za agenciju Rojters da su pozivnice poslate državama sa različitim demokratskim iskustvima, iz svih regiona sveta i da se nije radilo o oceni "vi ste demokratija, vi niste".  

Nekoliko dana kasnije - poziv je zvanično stigao.

"SAD cene partnerstvo sa Srbijom i radujemo se njenom učešću na Samitu. To će omogućiti da se dodatno afirmiše posvećenost Srbije reformama radi pridruživanja EU, kao i posvećenosti SAD i njenih partnera da naglase svoju posvećenost jačanju demokratije u zemlji i inostranstvu", navedeno je u odgovoru Glasu Amerike.

Sa informacijom o potvrdi poziva Srbiji u javnost je izašla i premijerka Ana Brnabić, koja je za RTS rekla da će Srbiju na Samitu za demokratiju predstavljati predsednik Aleksandar Vučić.

Komentari (0)

Svet