Zdravlje

"Deltakron" izazvao brojne polemike u svetu: Šta kažu srpski virusolozi i da li je takva mutacija uopšte moguća?

Komentari

Autor: Tara Tomović

20/01/2022

-

14:16

"Deltakron" izazvao brojne polemike u svetu: Šta kažu srpski virusolozi i da li je takva mutacija uopšte moguća?
"Deltakron" izazvao brojne polemike u svetu: Šta kažu srpski virusolozi i da li je takva mutacija uopšte moguća? - Copyright Pixabay; AP Photo/Petros Karadjias

veličina teksta

Aa Aa

Naučnik koji je prijavio postojanje nove varijante kovida 19, tačnije kombinaciju karakteristika delte i omikrona institirao je na tome da su njegovi nalazi tačni nakon što su ih stručnjaci širom sveta odbacili rečima da se najverovatnije radi o kontaminaciji laboratorijskih uzoraka.

Dr Leonidos Kostrikis, profesor bioloških nauka na Univerzitetu Kipra, izjavio je za televiziju "Sigma" da su on i njegove kolege identifkovali 25 slučajeva takozvane deltakron varijante, što je rezultatiralo hospitalizacijom u 11 slučajeva, a svoje podatke su predali globalnoj bazi podataka GISAID.

Ova najava je izazvala zabrinutost u prvim danima 2022. godine, a debata u naučnim krugovima trajala je danima potom.

"Deltakron nije stvaran i verovatno je posledica artefakta sekvencioniranja (laboratorijska kontaminacija fragmenata sekvence omikrona u uzorku delte)", napisala je na Tviteru dr Krutika Kupali, istraživač zaraznih bolesti pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).

Na svojevrsno "zastrašivanje" dr Kostrikisa reagovao je i dr Tom Pikok sa Imperijal koledža u Londonu koji je rekao da se dve mutacije razlikuju u filogenetskom stablu, te da se najverovatnije radi o kontaminaciji.

Šta kažu virusolozi u Srbiji?

Virusolog dr Tanja Jovanović za Euronews Srbija otkriva da i ona, baš poput SZO oprezno tumači postojanje rekombinantne forme deltakron.

"I ja pretpostavljam da se radi o kontaminaciji", kaže i dodaje da teorijski gledano jedan organizam mogu istovremeno inficirati dve ili više varijanti istog ili različitog tipa virusa.

"U takvim slučajevima može se desiti rekombinacija, kada virusi međusobno razmenjuju genetički materijal. Na taj način nastaje rekombinantni virus koji nosi osobine oba roditeljska virusa"

Kako dalje ističe, enzim koji omogućava koronavirusu replikaciju ima mogućnost i rekombinacije.

"Prema tome, ne mogu u potpunosti da isključim tu mogućnost", rekla je dr Jovanović.

Čuveni srpski virusolog dr Ana Gligić, koja je u svojoj bogatoj karijeri otkrila dva virusa registrovana u međunarodnoj zajednici, povodom deltakrona kaže da je potrebno više vremena da se dokaže da li je u pitanju kontaminacija ili prirodna mutacija koja je takođe moguća.

"Kontaminacija može da se desi i u laboratoriji, i u prirodi. To je logično i veoma bojažljivo ću reći da mi se čini da se virus regeneriše, što znači da se spaja sa još nekom varijantom korone i menja osobine. Nažalost, još nemamo dokaza za to. Moramo još sačekati da bismo mogli da tvrdimo tako nešto"

Euronews Srbija

 

Dr Gligić kaže da se u laboratorijama izvode jako precizni testovi, ali da je uprkos tome rizik od kontaminacije izuzetno visok.

"Kada sam radila u laboratoriji u Vašingtonu, morala sam čak i da menjam sobu jer kada uzimam uzorke i dijagnostikume, odnosno viruse koje hoću da dokazujem, mogućnost kontaminacije je toliko velika. Kada želite da radite precizno i date konačan sud pod svojim imenom i prezimenom, morate biti sigurni u to da kontaminacije nije bilo", objasnila je.

Budući da su kontaminacije, kako u laboratoriji moguće i u prirodi, dr Gligić kaže da je potrebno da referentni centar SZO potvrdi tvrdnje dr Kostrikisa.

"Okruženi smo koronom - od ljudi preko divljih, pa do domaćih životinjama. I upravo te mutacije koje se neprestano pojavljuju nam govore da ovaj virus nije veštačka tvorevina. Da jeste, oni koji su ga napravili bi ga i 'zaključali' tako da ne može da se menja", ističe.

Dr Kostrikis brani svoje otkriće

Uprkos neodobravanju naučne zajednice, dr Kostrikis je u izjavi za Bloomberg rekao da slučajevi koje je identifikovao "ukazuju na evolutivni pritisak na soj predaka da dobije ove mutacije, te nisu rezultat jednog događaja rekombinacije".

Rekao je i da je njegov tim došao do svojih nalaza pošto su uzorci obrađeni u višestrukim procedurama sekvenciranja u više od jedne zemlje i da najmanje jedna sekvenca iz Izraela pokazuje genetske karakteristike deltakrona.

Kako je istakao, mogućnost infekcije deltakronom je viša među pacijentima hospitalizovanim zbog kovida nego među pacijentima koji nisu hospitalizovani, što bi isključilo hipotezu o kontaminaciji.

"Ovi nalazi pobijaju nedokumentovane izjave da je deltakron rezultat tehničke greške", zaključio je on.

 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Magazin