Gotovo polovina stanovništva psihički iscrpljena nakon koronavirusa, pokazalo novo istraživanje u Hrvatskoj

U Hrvatskoj se 40 odsto građana oseća psihički iscrpljenim od pandemije koronavirusa, a telesno 22 odsto, dok se 35 odsto oseća istrošenim od borbe s pandemijom, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovela grupa "Covidovih 13" .

Prema studiji pod nazivom "Kako smo? Život u Hrvatskoj u doba korone", oko 25 odsto građana izjasnilo se da oseća jaku ili izrazito jaku depresiju, anksioznost i stres. Podložniji iscrpljenosti i psihičkim smetnjama su mladi, žene, siromašniji građani i oni koji su ranije imali neke psihičke poteškoće, prenosi Index.hr.

Skoro 50 odsto učesnika istraživanja ima značajno narušen kvalitet spavanja, a 20 odsto bar povremeno koristi tablete za spavanje.

Svaka treća osoba manje je zadovoljna svojim seksualnim odnosima i smatra ih lošijima nego na početku pandemije. Građani su umereno zadovoljni životom i osrednje optimistični u pogledu budućnosti.

Život im je sada lošiji

Na skali od 1-10 zadovoljstvo životom ocenjuju ocenom 6,8, a optimizam u pogledu budućnosti ocjenom 6,3.

Dve trećine učesnika ankete, odnosno 66,7 odsto ocenjuje da se dobro prilagođava drugačijem načinu života.

Svaki peti dečak i svaka treća devojčica školskog uzrasta ima teškoće sa psihičkim zdravljem. Većina učenika, 65 odsto, izjavila je da im je život sada lošiji nego prije pandemije kao i da im je teže pala nastava na daljinu.

Tri četvrtine studenata se brine zbog pogoršanja svog psihičkog zdravlja uzrokovanog stresom i pogoršanja i telesnog zdravlje uzrokovanog dugotrajnim gledanjem u ekran i sedenja.

Skoro 70 odsto je zabrinuto da li će steći odgovarajuće znanje za buduće zanimanje, a 12 odsto je potražilo psihološku pomoć tokom pandemije.

Posao kao uzrok uznemirenosti

Zaposleni smatraju da poslodavci pokazuju visok nivo brige o njihovoj zdravstvenoj bezbednosti, ali da manje brinu o njihovom profesionalnom rastu. Siromaštvo i financijske teškoće najsnažniji su faktor psihičkog zdravlja zaposlenih, a ključni radnici su više opterećeni poslom od ostalih.

Građani se većinom slažu s merama Kriznog štaba, a pozitivniji stav prema zvaničnim merama povezan je s boljim psihičkim zdravljem, višim optimizmom i višom kvalitetom života.

Skoro 80 odsto učesnika ankete smatra da postoje dvostruki standardi u vezi sa pridržavanjem mera. Oni koji smatraju da su mere nejasne, preterano restriktivne i da ne važe za sve pođednako kažu da imaju više simptoma narušenog psihičkog zdravlja i niži kvalitet života.

Istraživanje je sprovela grupa od 13 psihologa s Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu i Zdravstvenog univerziteta Zagreb.

U istraživanju je učestvovalo više od 2.600 osoba od 18 do 94 godine i više od 1.400 učenika od 1. razreda osnovne do 4. razreda srednje škole. Podaci su prikupljeni online anketom tokom novembra i decembra 2020. godine.