Sigurni znakovi da je pandemija uticala na naše mentalno stanje: Kada je vreme za pomoć?

Pandemija koronavirusa koja je počela u našoj zemlji u martu 2020. godine sa sobom je donela potpuno nov način života. Prilagođavanje takvom načinu života nije bilo lako, a "glavni negativac" postao je običan kontakt među ljudima koji je ujedno i najvažniji za naše psihičko zdravlje.

Psiholog Viktorija Mužina kaže da je još uvek rano govoriti o depresivnim i anksioznim poremećajima koje će virus korona, jednom kada bude nestao, ostaviti u amanet čovečanstvu.

"Mi svi kao ljudska bića volimo da znamo kada je kraj, a u ovoj situaciji se kraj ni ne nazire. Pošto imamo sklonost ka kontrolisanju situacije, a to sada ne možemo da činimo, upravo to kreće da nam stvara anksioznost i depresiju. Postoji još jedna stvar koja negativno utiče na naše mentalno zdravlje, a to je šta će biti tog dana kada dođe kraj svemu i kako će svet dalje izgledati"

Možda je nekome prethodnih godinu dana izgledalo kao večnost, ali kada je razvijanje mentalnih bolesti u pitanju još je rano za prave efekte pandemije, smatra Mužina.

"To što nema nekog značajnog povećanja, ne znači da nema poremećaja uzrokovanih pandemijom samo se ljudi ne javljaju. Ali, ovde se ne radi samo o stanju ljudi kao bića već je čitava situacija i atmosfera anksiozna i depresivna. Vi ne treba da ilazite napolje, ne treba da se družite, ne treba da stupate u kontakt, da se dodirujete. Sve te zabrane i te kako podstiču depresiju i anksioznost"

Hipohondrija kao posledica pandemije?

Pixabay.com

Sama činjenica da su nam torbe opremljene prskalicama i maskama, ali i stalno podsećanje medija na opasnost virusa, kao i broj smrtnih slučajeva kod nekih će biti okidač za pojavu hipohondrije.

"Mislim da će ta hipohondrija biti povećana. Trenutno reagujemo na svaki signal kada neko kine ili kašlje. Kad bolje razmislite, pa ljudski je kijati i kašljati. Povećan je i opsesivno-kompulzivni poremećaj, pa tako neki ljudi peru ruke više nego što bi trebalo i po 15-20 puta dnevno, a to je preterano", nastavlja Viktorija.

Onda kada ne vidimo više smisao, gubimo radost, prestajemo bezbrižno da spavamo, osećamo uznemirenost pri svakom izlasku iz kuće znači da je panika preuzela primat nad oprezom. Upravo je to znak da nam je potrebna stručna pomoć.

"Jedno je biti oprezan, a drugo biti u stalnoj panici. U redu je da vi operete ruke, ali ako to činite posle pipanja bilo koje stvari, to se već može smatrati panikom koja je zabrinjavajuća i zahteva pomoć psihologa", nastavlja.

Kako se vratiti "normalnom" životu?

Pixabay.com

S druge strane, psiholog Žarko Trebješanin je optimista i ne smatra da će posle korone sve biti drugačije. Njegovo mišljenje oslanja se na ono što smo nasledili evolucijom, a to je da se brzo prilagođavamo.

"Naravno, time ne potcenjujem da smo izgubili neke navike koje smo imali pre, ali to je sve površinski. Mi smo dubinski programirani da živimo kao i pre, to je nasleđeno evolucijom i ono, što na kraju krajeva suštinski ostaje. I dalje ćemo da se volimo, da se grlimo, da se svađamo i sve drugo. Pošto smo manje boravili napolju, biće ta glad za viđanjima, šetnjama, dodirivanjem neko vreme", kaže on.

Sagovornik Euronewsa ističe da su i ranija istraživanja pokazala da vreme ipak leči sve, pa su tako ljudi posle velikih stresova uspeli da zacele rane i kako-tako vrate život u normalu.

"Biće normalnog života, verovatno za godinu-dve kada se stvari slegnu. Naravno, biće dosta oštećenih ljudi koji imaju druge hronične bolesti i koji nisu mogli da idu na preventivne preglede, a ako je bolest uzela maha, moguće je da se neki od njih nikada neće vratiti onom životu kakav su imali pre. Ostali treba da gledaju ovu situaciju kao jedan cunami koji svašta poruši, ali se na kraju ipak povuče", zaključio je Trebješanin u razgovoru za naš portal.