Zašto su Srbima i dalje bliži Rusija i Kina od Evrope? Anketa širom regiona pokazala drastične razlike u stavovima
Komentari26/04/2024
-18:01
Istraživanje Ipsosa pokazalo je da se geopolitički stavovi građana Srbije značajno razlikuju od stavova drugih građana Zapadnog Balkana. Na pitanje o kom pravcu bi trebalo da se kreće spoljna politika zemlje, skoro jedna trećina građana Srbije smatra da spoljnu politiku treba balansirati između Zapada i Rusije. Druga trećina je mišljenja da država treba da bude više naklonjena Rusiji, ali uz održavanje odnosa sa Europskom Unijom i Zapadom.
Ubedljiva većina građana na Kosovu i Metohiji i stanovnika Albanije smatra da treba ići pravcem Europske unije, dok su građani Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije nešto skeptičniji. Oko trećina građana tih zemalja naklonjena je Evropi.
Kada bi danas bio održan referendum za pristup Evropskoj uniji u čitavom regionu izuzev Srbije, više od dve trećine stanovnika je za pristupanje EU. U Srbiji je to tek 40 odsto, što je pad u odnosu na prethodne dve godine, s tim što bi gotovo trećina građana bila protiv članstva. S druge strane, više od polovine njih u Srbiji ne veruje u ozbiljnost namera EU da zemljama Zapadnog Balkana ponudi članstvo, dok je ostatku regiona poverenje u dobre namere Brisela nešto veće.
Na pitanje koju državu smatraju najvećim saveznikom građani Srbije, skoro polovina njih, smatra da im je najveći saveznik Rusija. S druge strane, skoro svaki treći stanovnik Severne Makedonije, ali i Crne Gore kaže da je to njihov sused Srbija. U Bosni i Hercegovini se najviše uzdaju u Tursku, dok je Srbija na drugom mestu, a na KiM i u Albaniji ubedljiva većina njih veruje da im je najveći saveznik Amerika.
Razlikuju se i stavovi država po pitanju koja zemlja im je najveća pretnja. Građani Srbije smatraju da je za njih to Amerika, u Severnoj Makedoniji najviše je onih koji kažu da je to Bugarska, kod Crne Gore je nešto podeljeniji stav. U Bosni i Hercegovini smatraju da je najveća pretnja Amerika, odmah zatim Rusija, dok je Srbija na trećem mestu, dok u Bosni i Hercegovini, na KiM i u Albaniji ubedljivo smatraju da im je Srbija najveća pretnja.
Prema oceni kopredsednika Igmanske inicijative Aleksandra Popova evroskepticizam u Srbiji posledica je pre svega dva faktora: predugačkog procesa pridruženja i poruka koje se plasiraju u javnost preko medija.
Ovde ima nekoliko faktora, ali i dva ključna faktora koji su uticali na ovakve stavove. Jedno je što predugo traje ovaj proces priključenja Evropskoj Uniji, setimo se samo Soluna 2003. godine i mape puta iz Soluna. Bilo je predviđeno da u toj deceniji, zapravo u prvoj deceniji ovog veka, maltene sve zemlje Zapadnog Balkana, tada je to bila jugoistočna Evropa, da budu primljene u Evropsku Uniju. Međutim, evo, mi smo u 2024. godini, i ne samo Srbija, nego i druge zemlje i Crna Gora, koja je najviše odmakla na tom putu, smo baš podaleko od Evropske unije. Dakle, to je ono što se zove zamorom Evrope prijemom, a i zamorom regiona čekanjem da uđe u Evropsku Uniju. S druge strane, u Srbiji je dugu vremena putem medija Zapad označavan kao neko ko ne želi previše dobra Srbiji. Posebno u poslednje vreme imamo velika iskakanja oko prijema Kosova u Savet Evrope i oko donošenja rezolucije o Srebrenici, koja je najavljena za 2. maj. Tako da to stalno podgreva neko antievropsko raspoloženje, ali ujedno se i putem medija stvara jedno prorusko raspoloženje", rekao je za Euronews Srbija analitičar i dodao da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji.
Kompletan razgovor sa Aleksandrom Popovim možete pogledati u videu na kraju teksta.
Komentari (0)