Zapadni Balkan i danas tema u EP: Posle glasanja o viznoj liberalizaciji, usvojen i Instrument za rast regiona
Komentari24/04/2024
-13:06
Nakon što je Evropski parlament odobrio viznu liberalizaciju za nosioce srpskih pasoša sa Kosova i Metohije, danas, trećeg dana poslednje plenarne sednice ovog saziva Evropskog parlamenta, glasalo se između ostalog i o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan. Reč je o planu rasta koji podrazumeva šest milijardi evra finansijske pomoći zemljama regiona, među kojima je i Srbija, a koji obuhvata period od 2024. do 2027. godine. EP je na današnjoj sednici odobrio uspostavljanje ovog instrumenta.
Za usvajanje usaglašenog teksta, koji je rezultat međuinstitucionalnih pregovora o instrumentu, glasalo je 517 od 603 poslanika EP, 56 je bilo protiv, a 30 je bilo uzdržano.
"Sledeći koraci jasno nisu ovde u Evropskom parlamentu, nego će se pre svega događati upravo u šest država Zapadnog Balkana, pa tako i u Srbiji, koje će trebati na jedan strukturiran način da sprovedu reforme koje su važne u različitim sektorima, koje se tiču i vladavine prava. To će se događati jasno u direktnoj komunikaciji sa Evropskom komisijom i zbog toga smatram da je to i sa ovog evropskog nivoa, ako gledate, jedan važan korak koji će moći da doprinese boljem dijalogu i koji će moći da doprinese snažnim mehanizmima koje će Evropska komisija, ali i ostale evropske institucije imati na raspolaganju u tom kontekstu", rekao je za Euronews Srbija evropski poslanik Karlo Resler.
O ovoj temi debatovalo se na sednici u utorak, a evroposlanici su ukazali na značaj sprovođenja reformi za pristup sredstvima iz instrumenta, kao i poštovanja osnovnih vrednosti Unije. Kako javlja dopisnica Euronews Srbija iz Strazbura, poruke koje su se mogle čuti jesu da je to i jasan politički signal zemljama zapadnog Balkana, da ih Evropska unija želi u svojim redovima, ali ima i onih poslanika koji su tvrdili da i novac i članstvo u EU i zemlje Zapadnog Balkana mogu da dobiju samo ukoliko poštuju vrednosti Evropske unije, ukoliko jačaju i demokratiju i vladavinu prava.
Hrvatski poslanik iz političke grupacije socijaldemokrata u EP Tonino Picula osvrnuo se na tačke spoljne politike i proširenja koje su postignute tokom međuinstitucionalnih pregovora i rekao da je za EP ključna tačka bila usklađivanje Zapadnog Balkana sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) EU i da je u tekstu zadržana referenca o ZSBP, kao i o dijalogu Beograda i Prištine i značaju slobodnih i fer izbora.
Picula je istakao da bi svaku zemlju kandidata trebalo procenjivati na osnovu njenih zasluga, a da kada ona ispuni sve kriterijume, ne bi trebalo da bude političkih odlaganja za njeno pristupanje EU.
"Naše osnovne vrednosti, kao što su vladavina prava i demokratski standardi, moraju biti stub naše procene ako je zemlja spremna da se pridruži EU", naveo je on.
Poslanica Ana Koljado Himenes iz političke grupacije Evropske narodne partije u EP istakla je da je proširenje na Zapadni Balkan od geostrateškog značaja u smislu mira i stabilnosti evropskog kontinenta i istakla da je rat Rusije u Ukrajini učinio hitnijom potrebu za proširenjem.
Ona je navela da, dok se Zapadni Balkan kreće ka pristupanju EU, mora se osigurati da se ostvari opipljiv i konkretan napredak u reformama na Zapadnom Balkanu.
"Region je prioritet za EU i EU je veoma važna za region. Moramo osigurati da koristimo svaki instrument koji nam je na raspolaganju da postignemo njihovu integraciju. U srcu Evrope moramo osigurati da štitimo region od spoljnih sila koje žele da ih se dočepaju", rekla je ona.
Podsetimo, predsedništvo Saveta EU i Evropski parlament postigli su 4. aprila privremeni sporazum o uspostavljanju Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji je centralni deo Plana rasta za Zapadni Balkan koji je Evropska komisija predstavila u novembru 2023. Sporazum su potom podržale države članice EU i odbori EP za spoljne poslove i budžet.
Vizna liberalizacija za građane KiM sa srpskim pasošem
Evropski parlament juče je inače izglasao viznu liberalizaciju za nosioce srpskih pasoša sa KiM, koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, na predlog evroparlamentarca i izvestioca za ukidanje tih viza Matjaža Nemeca.
Za bezvizni režim za putavanje u EU do 90 dana za vlasnike pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, glasalo je 406 od 597 poslanika EP, 97 je bilo protiv, a 94 je bilo uzdržano.
Nemec je, obraćajući se poslanicima u EP uoči glasanja, rekao da je reč o važnom glasanju i donošenju odluke koja se odnosi na poboljšanje života 18.000 srpskih građana na KiM, koji su nosioci specijalnih pasoša.
"Ovo nije političko, već tehničko pitanje. Ovo je nastavak vizne liberalizacije koja je za Srbiju usvojena još 2009. godine, a za Kosovo početkom ove godine. Ova odluka se odnosi na poboljšanje života ljudi. Ona utiče na oko 18.000 srpskih stanovnika Kosova koji su nosioci specijalnih pasoša", rekao je Nemec.
Govoreći za Euronews Srbija šta ova odluka može da znači za Srbe, Milena Zdravković iz Lapljeg Sela kaže da za Srbe ova odluka može da ima dve vrlo važne i bitne uloge.
"Prva je da se na neki način nama vraća naš integritet, da nas konačno neko priznaje i da konačno imamo jednaka prava, kao i svi ljudi u jednoj civilizacijskoj tekovini kakvom se Evropa predstavlja, a sa druge strane, vrlo će nam olakšati put ka evropskim tokovima, put ka pristupu različitim organizacijama, poslovnim mogućnostima, obrazovanju, gde smo možda do sada bili jako diskriminisani i oštećeni", rekla je ona.
Kako kaže, odluka o viznoj liberalizciji olakšava put i štedi vreme.
"Do sada da bismo bilo gde putovali sa tim pasošem, trebalo je mnogo više vremena, slobodnih dana na poslu da vi izvadite prvo taj pasoš, da putujete, da odlazite na razgovor za vizu, jednom, drugi i treći put, a sada ukoliko to bude izglasano, biće olakšan taj put do odlaska na određenu destinaciju, imaćemo mogućnosti da ako finansijski sebi možemo da obezbedimo nešto, to možemo da uradimo u trenutku kada nama odgovara, a ne kada nas vizom ograničavaju i to je jedno veliko olakšanje za Srbe sa Kosova i Metohije", istakla je ona.
Nakon što je EP usvojio predlog bez amandmana, njega teba da usvoji Savet EU, a stupiće na snagu 20 dana nakon objavljivanja u Službenom listu EU.
Komentari (0)