Belgijski model nije jedini: Koje sve zemlje "flertuju" sa četvorodnevnom radnom nedeljom i kakve su šanse za Srbiju

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/02/2022

18:11

Belgijski model nije jedini: Koje sve zemlje "flertuju" sa četvorodnevnom radnom nedeljom i kakve su šanse za Srbiju - Copyright pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Zaposleni će u Belgiji uskoro će moći da biraju radnu nedelju koja traje četiri dana, a imaće i pravo da isključe službene telefone i ignorišu poruke sa posla bez straha od posledica. Ovom odlukom, Belgijanci su otvorili vrata četvorodnevnoj radnoj nedelji - konceptu koji je već isproban u nekoliko evropskih zemalja, a u jednoj je doživeo "neverovatan uspeh". Prednosti ovakve radne organizacije su očigledne, bar za zaposlene. Međutim, da li postoje i loše strane na koje bi vlada u Briselu trebalo da obrati pažnju?

Za primenu radne reforme biće potrebno nekoliko meseci, a kao glavni razlog je belgijski premijer Aleksander de Kro naveo to da im je cilj "ekonomija koja je više inovativna, održiva i digitalna nego sada". Takođe, kao jedan od važnih razloga za ovu odluku De Kro je istako i želju belgijske vlade da podstakne mlade ljude da se zaposle. Stopa zaposlenosti u ovoj zemlji iznosila je oko 71 odsto na kraju prošle godine, a vlasti se nadaju da će do 2030. biti bar 80 odsto, preneo je Vašington post.

Zaposleni će moći od poslodavaca da traže radnu nedelju od četiri umesto dosadašnjih pet dana, uz isti broj radnih sati (i to može da se promeni svakih šest meseci). Poslodavac će imati opciju da odbije ovaj zahtev, ali uz pismeno obrazloženje. Oni koji inače imaju promenljivo radno vreme, po novim zakonima, imaće pravo da traže raspored sedam dana unapred. Promene dolaze, međutim, i kada je u pitanju isplaćivanje dodatka na platu zbog rada noću. Noćna satnica će se računati tek od ponoći, umesto od 20.00 kao što je sada slučaj.

Takođe, novi zakon će obuhvatiti i one koji rade kao dostavljači hrane ili vozači za neku od kompanija koje iznajmljuju prevoz po gradu. Njihov status će biti bolje definisan, odnosno tačno će se utvrditi pravila na osnovu kojih će se neko smatrati "samozaposlenim" ili "zaposlenim". Tako, svi koji ispunjavaju tri uslova - njihova efikasnost se nadgleda, ne mogu da odbiju posao ili im kompanija određuje platu - smatraju se zaposlenima sa svim beneficijama poput plaćenog odmora ili bolovanja.

Uspeh na Islandu

Nekoliko država, što u Evropi što u svetu, eksperimentisalo je sa četvorodnevnom radnom nedeljom u poslednjih nekoliko godina. Jedno od najuspešnijih takvih istraživanja sprovedeno je na Islandu, a naučnici zaslužni za to su govorili o rezultatima za Euronews Srbija. Naime, istraživači su testirali skraćenja radnog vremena na 35 sati nedeljno. Projekat su zajednički sproveli grad Rejkjavik i dve organizacije - britanski istraživački centar "Autonomija" i Asocijacija za održivu demokratiju ("Alda"), sa Islanda.

Jedan od istraživača "Alde", Gudmundur Haraldson, ovaj projekat bio je uspešan - od njega su imali koristi i zaposleni, ali i poslodavci. Ovaj projekat trajao je od 2015. do 2019. godine, a rezultati su objavljeni u julu 2021.

"Najveća korist od istraživanja je bila to što su ljudi bili manje pod stresom, kako i na poslu, tako i u privatnom životu. Posao je imao manje uticaja na njihov privatni život nego ranije, što je problem koji na Islandu već dugo traje", istakao je Haraldson.

I Džek Kelam, koautor istraživanja iz centra "Autonomija", rekao je za Euronews Srbija da je najveći benefit kraćeg radnog vremena bilo psihičko blagostanje zaposlenih, što je istovremeno dovelo do njihove produktivnosti. Kada su u pitanju negativne posledice, ukazao je na period prilagođavanja na samom početku projekta, koji je, ipak, uspešno prevaziđen.

Eksperimenti oko sveta

Sem Islanda, o četvorodnevnoj radnoj nedelji se govorilo i u Španiji. Levičarska partija Mes Pais predložila je da pilot-projekat traje tri godine, rekao je lider te stranke Injigo Erehon. Vlada je ovaj predlog prihvatila, a ne zna se tačno kada će projekat početi, ali se očekuje da u njemu učestvuje nekoliko stotina kompanija.

Škotska je takođe najavila sličan plan - radnici će raditi četiri dana nedeljno bez smanjenja plate, a očekuje se da će ovaj program finansirati tamošnja Škotska nacionalna partija. U anketi na koju je ukazala škotska vlada, 80 odsto ispitanika reklo je da bi četvorodnevnu radnu nedelju smatrali pozitivnom promenom, pisao je Forbs.

Jedan ne toliko uspešan projekat koji je uključivao četvorodnevnu radnu nedelju pokušan je u Švedskoj. Tamo su, od 2015. do 2017. godine, zaposleni obuhvaćeni eksperimentom radili po šest sati dnevno umesto osam. Iako su bili produktivniji, projekat je proglašen neuspehom jer je imao previše posledica po ekonomiju Švedske - jednostavno, nije bio isplativ, preneo je BBC.

Što se tiče zemalja van Evrope, Ujedinjeni Arapski Emirati su od početka ove godine uveli radnu nedelju koja traje "četiri i po dana" - državni službenici rade od ponedeljka do četvrtka standardno, dok petkom rade samo od 7.30 do 12.00.

Takođe, vlada Japana je u junu prošle godine predložila kompanijama da zaposlenima daju opciju rada četiri dana nedeljno. Majkrosoft u Japanu je to uradio još 2019. godine, a tokom perioda projekta zabeležen je rast profita od oko 40 odsto. Poslednja kompanija iz Japana koja se na ovo odlučila je bio Panasonik, koji je ponudio zaposlenima četvorodnevnu radnu nedleju i mogućnost rada od kuće, preneo je Biznis insajder.

U Srbiji "još neizvodljivo"

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je ranije za Euronews Srbija da od četvorodnevne radne nedelje i poslodavci mogu da imaju koristi, ali da je na ovim prostorima kraće radno vreme još neizvodljivo.

"To je moguće u nekim zemljama koje su tehnološki i ekonomski bolje razvijene od Srbije. Ovde, zbog već skromnih plata, to nije moguće. Po zakonu zarada se obračnava po satu. Ukoliko bi radno vreme bilo kraće, onda bi to značilo i manju zaradu za zaposlene, jer bi radili manje od 40 sati", rekao je Atanacković.

Da ekonomija neće trpeti ukoliko bi se radilo četiri dana, jer bi produktivnost bila veća, smatra potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković, koji je u jednom nedavnom intervjuu rekao da "zadovoljni radnik pravi kvalitetan proizvod koji može biti konkurentan u Evropi", ali da "naš sistem ide u prilog poslodavcima, a ne radnicima".

Predsednica Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, Ranka Savić, navela je za Euronews Srbija da kraće radno vreme nikada nije bilo predmet rasprave na nekim višim instancama.

"Sećam se da je, za vreme Jugoslavije, u jednoj kompaniji bilo šestočasovno radno vreme. I oni su primetili poboljšanja - radnici su bili zadovoljniji, a produktivnost povećana. Srbija je još uvek daleko od toga, a u mnogim zemljama takve stvari već postoje. Ideal 21. veka je kraće radno vreme, ali veća produktivnost", istakla je Savić.