Igre 
Godinu dana nakon akcije razoružavanja: Kakvi su efekti mera donetih posle masovnih ubistava u maju prošle godine
Komentari06/05/2024
-18:02
U danima posle dva masovna ubistva pre godinu dana postalo je jasno da je jedan od problema Srbije ogromna količina oružja i municije u posedu građana. Podaci o tom problemu postoje godinama, jer prema nalazima švajcarskog projekta Small Arms Survey od pre šest godina u celom svetu samo su američki i jemenski civili naoružaniji od srpskih.
Posle masovnog ubijstva u Malom Orašju i Duboni objavljeno je da je samo u kući oca masovnog ubice pronađena ogromna količina vatrenog oružja, municije i eksploziva.
Velika količina neadekvatno obezbeđenog oružja i municije nalazila se i u posedu porodice maloletnog masovnog ubice iz Ribnikara.
Prema optužnici, maloletni masovni ubica je u školu doneo više od 90 metaka, od kojih je 45 ispalio u decu i nastavnicu na času istorije.
Vlada je posle tih masovnih ubistava usvojila niz mera kako bi se povećala kontrola i smanjila količina oružja koje građani imaju.
Da je bilo mnogo oružja pre godinu dana potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je naveo brojku od 766.665 registrovanih komada oružja i najavio da će svi ljudi koji imaju oružje, oko 400.000 lica, proći reviziju.
"Neće ostati više od 30.000 do 40.000 komada. Izvršićemo gotovo potpuno razoružanje Srbije i legalnim, a za nelegalno držanje oružja kazne će biti toliko velike gotovo da ćemo ih udvostručiti", rekao je Vučić u maju 2023. godine.
Povezane vesti
Kampanja za predaju oružja
Predsednik Srbije je predložio i moratorijum za izdavanje dozvola za držanje i nošenje oružja u sledeće dve godine.
Pokrenuta je kampanja za predaju oružja bez krivičnog gonjenja i objašnjenja o poreklu. Deo prikupljenog oružja bio je i izložen i pokazao šta su sve ljudi držali u svojim kućama.
Od 8. maja do 30. juna 2023. policiji je predato ukupno blizu 110.000 komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava, od čega je više od 82.000 komada legalnog i nelegalnog oružja, više od 26.000 komada minsko-eksplozivnih sredstava i više od 4.200.000 komada legalne i nelegalne municije, što je ubedljivo najveći broj u odnosu na sve prethodne akcije predaje neregistrovanog oružja, koje je više puta sprovodilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Tanjug/Jadranka Ilić
Prema decembarskim nalazima Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, javni poziv za predaju oružja dao je rezultate u smislu broja komada prikupljenog oružja, ali je organizacija u tom istom izveštaju navela da nivo nasilja nije smanjen jer se ovim merama ne utiče na njegov uzrok.
Kakvi su efekti mera
Govoreći o efektima mera, saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i doktorand kriminologije na Univerzitetu kriminologije u Malmeu Dušan Stanković rekao je za Euronews Srbija da se smanjio broj oružja kod građana, da je prikupljena velika količina i oružja i minsko-eksplozivnih sredstava i municije.
On je dodao da se povećala aktivnost policije povodom kontrole oružja i povodom krivičnih dela i prekršaja u vezi sa oružjem, kao i da se povećala aktivnost povodom bezbednosti u školama i policije, ali i nastavnog osoblja i cele školske uprave.
Stanković je, međutim, naveo da su izostale neke sistemske promene koje bi bile vidljivije po pitanju nasilja u društvu i oružanog nasilja.
Povezane vesti
On kaže da su podaci koji se tiču kriminaliteta u Srbiji nešto zatvoreniji.
"Oni nisu otvoreni podaci i nije moguće na najbolji način pratiti različita krivična dela i prekršaje, za razliku od nekih drugih zemalja. Ali prema onome što mi imamo jeste da se recimo 2023. godina završila sa najvećim brojem incidenata u kojima se javlja oružje u poslednjih 10 godina. Ti trendovi su bili stabilni i nakon ovih mera, početkom maja, nakon višestrukih ubistava i u mesecima nakon toga. Tek početkom 2024. smo videli neko smanjenje u odnosu na prethodne godine i nadamo se da će se tako i nastaviti", rekao je Stanković.
On je naglasio da, kada se uvedu takve mere, treba da se vrši kontinuirana evaluacija i da se prate trendovi.
U analizi Beogradskog centra za bezbednosnu politiku zaključuje se da su mere bile motivisane političkim interesima, da se zadovolji javnost i da ih nisu doneli profesionalci iz oblasti javne bezbednosti, pravosuđa i školstva, zbog čega je neke bilo nemoguće primeniti.
Prinstscreen/RTV Pink
Stanković je naveo da postoji par mera koje na kraju nisu bile primenjene, a prva jeste zabrana pristupa Darknetu što je, dodaje, zaista nemoguće učiniti.
"Nijedna policija u svetu nije to sprečila, nijedna država. Povodom toga je oformljena radna grupa za bezbednost dece na internetu koja se bavila tim pitanjem i u svojim zaključicima je samo zaključila da to jednostavno nije moguće i donela neke preporuke zarad unapređenju bezbednosti dece na internetu", rekao je on.
Stanković kaže da su, na primer, postavljeni ciljevi poput kontrole svog registrovanog oružja u nekom kratkom roku što je, dodaje, takođe nemoguće jer policija nije u mogućnosti da fizički izvrši sve te provere i one i dalje traje.
"Neki od ciljeva su pooštravanje zakonskih mera u vezi sa oružjem, to se nije ostvarilo jer Narodna skupština ne funkcioniše u punom kapacitetu ili smanjenja starosne granice za krivičnu odgovornost maloletnika, što nije u skladu ni sa međunarodnim pravom, a nije ni prema kriminološkim istraživanjima i onome što znamo iz prakse, nije efektivno", rekao je on.
Stanković je dodao da je Vlada Srbije povodom toga uputila dopis Evropskoj komisiji, na šta verovatno nije dobila pozitivan odgovor i zbog toga o toj meri nije bilo više reči.
Koliko su mere uticale na povećanje bezbednosti?
Upitan kako su mere uticale na povećanje bezbednosti, Stanković je rekao da trenutno ne može da se zaključuje da li su one smanjile trendove nasilja i povećale bezbednost građana.
profimedia
"Polovina građana je zadovoljna njima, dok druga polovina nije. Vidimo da je nešto veća percepcija pretnji od oružja, od ubistva tokom 2023. odnosu na 2022. i da se manje građana oseća sigurno i kod svoje kuće, i u svom naselju, i u Srbiji generalno. Tako da u tom smislu ne vidimo neke pozitivne efekte ovih mera", kaže Stanković.
Na pitanje da li su donete mere i one koje su najavljene na psihološkom nivou umirile građane i uticale na osećaj veće bezbednosti kod stanovništva, Stanković je naveo da je moguće da je kod dela stanovništva to imalo pozitivan efekt po pitanju njihove bezbednosti ili osećaja bezbednosti, dok kod nekog drugog dela je imalo suprotan efekt jer znamo da nešto nije u redu.
"Kao što je slučaj sa policijom u školama, jednostavno, neko se možda zbog toga oseća sigurnije - deca, roditelji ili nastavno osoblje, dok se neko drugi ne oseća sigurnije jer zna da nešto nije u redu prisustvom policije u školama. Ove mere su nekako bile situacione, one jesu uticale na smanjenje nekih faktora rizika, poput recimo prisustva oružja, prikupljen je veliki broj oružja, treba videti šta raditi dalje sa tim oružjem ili sa oružjem koje je i dalje kod građana", dodao je on.
Prema njegovim rečima, izostala je medijska kampanja po pitanju rukovanja oružjem i prevencije i pravilnim odlaganjem i bezbednošću u slučaju prisustva oružja u kućama građana.
"I nakon 3. i 4. maja smo imali slučajeve kada je usled nepravilnog raspolaganja i čuvanja oružja dolazilo do nesreća", naveo je on.
On smatra da je potrebno sistemski promeniti pristup, učiniti pravosuđe i policiju nezavisnim i samostalnim uradom kako bi se ovakva dela nasilja sankcionisala i procesuirala maksimalno i kako bi se korupcija smanjila.
"Jedna od mera bila je i sankcionisanje medija koji dele nasilni sadržaj i materijal. To nije učinjeno, a jedan od uzroka nasilja i faktora jeste upravo nasilje koje se konzumira u medijima. Onda promena potkulture nasilja i rad na toj bezbednosnoj kulturi, jedan od načina za tako nešto bi bila upravo edukacija građana po pitanju oružja", zaključio je Stanković.
Komentari (0)