Posledice klimatskih promena na poljoprivredu: Žetva pšenice pri kraju, slabiji prinosi nego prošle godine

Ekstremno visoke temperature i dugotrajna suša već ostavljaju ozbiljne posledice na srpsku poljoprivredu. Dok je žetva pšenice pri kraju, prvi rezultati pokazuju slabije prinose nego prošle godine. Stručnjaci upozoravaju da će, bez ozbiljnih ulaganja u sisteme za navodnjavanje, klimatske promene iz godine u godinu donositi sve veće gubitke.

Ovogodišnja proizvodnja već trpi posledice istorijskog toplotnog talasa, dok će konačni efekti biti vidljivi tek nakon žetve pšenice.

Stručnjaci upozoravaju da će vremenski ekstremi, koji nepovoljno utiču i na ostale žitarice, biti sve učestaliji.

"Sve temperature preko 35 stepeni i te kako nepovoljno utiču na kukuruz. U takvim uslovima staju normalni fiziološki procesi, staje nakupljanje organske materije, i kukuruz će to u većoj ili manjoj meri pokazati padom prinosa u žetvi", rekao je za Euronews Srbija Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

U čačanskom kraju poljoprivrednici su trenutno zadovoljni stanjem u kojem se nalazi kukuruz.

Prvi izveštaji sa polja obećavaju zrno visokog kvaliteta i prinos iznad proseka.

Poljoprivrednici su pomalo zabrinuti.

Euronews Srbija

"Najavljuju se ekstremne vrućine koje mogu izuzetno negativno uticati na razvoj. Međutim, dosadašnji period je bio izuzetno povoljan, za razliku od prethodnih godina. Neki optimalan prinos je 7-8 tona, međutim na ogledima ti prinosi idu i preko 10 tona po hektaru", rekao je za Euronews Srbija poljoprivrednik iz sela Premića kod Čačka Živko Stevanović.

Kako se prilagoditi

Navodnjavanje je, ipak, najvažniji uslov za opstanak roda.

Asortiment poljoprivrednici godinama ne menjaju.

"Imam uslova za navodnjavanje. Prošle godine sam radio navodnjavanje, bio sam izuzetno zadovoljan na prinos. Premda ekstremno visoke temperature negativno utiču, ali ipak navodnjavanje mnogo znači", rekao je Stevanović.

Smenjivanje suvog i toplog vremena sa obilnim kišnim padavinama u prethodnom periodu odgovaralo je biljkama, ali će za ostvarivanje visokih prinosa, ipak, biti presudni vremenski uslovi u predstojećem periodu.

"Nisu isti uslovi u Bačkoj, Banatu, Sremu, centralnoj i južnoistočnoj Srbiji. I svaki proizvođač ima neku specifičnu listu problema", rekao je Bekavac.

Budućnost je, čini se, u navodnjavanju, udruživanju i novim tehnologijama.

Stručnjaci smatraju da će srpska poljoprivreda morati da se prilagodi novim klimatskim uslovima.