Potražnja za polovnjacima u Srbiji i dalje velika: Koja su vozila najtraženija i koji je najrealniji scenario za cene?

Iako cene polovnih automobila u Srbiji i dalje rastu u poređenju sa kretanjima vrednosti u 2024, potražnja za njima ne jenjava. Tokom prve polovine 2025. godine prodaja polovnjaka iz uvoza dostigla je najviši nivo od pandemijske 2021. godine, a rast cena se, prema svemu sudeći, usporava, ali ne i zaustavlja, piše Bloomberg Adria.

Cene rastu, ali usporavaju 

Tržište polovnih automobila, prema istraživanju sajta Polovni automobili, u Srbiji je nastavilo rast i tokom 2025. godine. Prosečna cena oglašenih polovnjaka starosti do 20 godina iznosila je u junu ove godine 12.047 evra, što je povećanje od 6,6 odsto u odnosu na isti period 2024. godine. Godinu dana ranije, ta cena je bila 11.381 evro, dok je u junu 2023. bila 9.794 evra. 

Ipak, od početka tekuće godine uočava se blaga korekcija, budući da je prosečna cena u januaru bila 12.304 evra, pa junskih 12.047 evra u odnosu na to predstavlja smanjenje od 2,1 odsto. Reč je o prvom konkretnijem usporavanju trenda rasta cena nakon višegodišnjeg kontinuiteta. 

Ograničenja na evropskom tržištu podižu cene 

Kako za Bloomberg Adriju navodi Petar Veličković, sa sajta Polovni automobili, glavni uzrok međugodišnjeg rasta cena leži u ograničenoj ponudi polovnih vozila u Evropi, odakle nam svake godine stigne 120.000 polovnjaka, visokim troškovima uvoza i rastućoj tražnji u Srbiji. 

"Više cene novih vozila, uslovljene većim troškovima same proizvodnje i zahtevima regulatora u smislu bezbednosti i ekoloških standarda, uticali su da se deo kupaca 'okrene' polovnim vozilima. Samim tim, zbog sve veće potražnje automatski je došlo do rasta cena i polovnih automobila u Evropi. U prilog tome govore i podaci nekih od velikih evropskih platformi. Konkretno, prema podacima Auto1 grupe, cene korišćenih vozila porasle su od januara do kraja juna 2025. godine, u proseku za 5,1 odsto. Najveći deo ovog rasta desio se u prvim mesecima godine (januar–april), dok se od maja tržište stabilizovalo", pojašnjava Veličković. 

AP/Matt Rourke

Inflacija, kaže on, jeste faktor za rast cena, ali ne ključni. 

"Rast cena se beleži u evrima, a ne samo u dinarskoj protivvrednosti. I na kraju, ne možemo da zanemarimo 'domaće' troškove. Pre svega, mislim na troškove transporta, ali i špediterskih usluga, obaveznog ispitivanja vozila... Država takođe naplaćuje i ekološku taksu prilikom uvoza, koja iznosi 12,34 dinara po kilogramu: primera radi, za automobil od 1.300 kg, što danas spada pod lakše modele, taksa iznosi oko 19.000 dinara", dodaje. 

Potražnja u Srbiji i dalje rekordna 

Uprkos višim cenama, potražnja za polovnim vozilima u Srbiji raste. U prvoj polovini godine uvezeno je 69.849 polovnih vozila, što je za 9,5 odsto više nego u istom periodu 2024. godine, i za 8,3 odsto više nego 2023. godine. To je najveći zabeleženi rast u poslednjih nekoliko godina, što još jednom, kako kaže Veličković, dokazuje da je kupovina automobila potreba, ali i da su kupci u Srbiji tradicionalno okrenuti tržištu polovnjaka.  

Sajt Polovni automobili, na kojem je trenutno oglašeno više od 67.000 putničkih vozila, prema Veličkovićevim rečima, beleži više od tri miliona jedinstvenih korisnika mesečno, što "ukazuje na visok nivo zainteresovanosti tržišta". 

Kupci i dalje najviše traže starije dizelaše 

Kao i ranijih godina, najprodavaniji su modeli stariji od deset godina. Dominiraju brendovi Volkswagen (Golf, Polo, Passat), zatim Audi A4, Opel Corsa, Renault Clio, Peugeot 3008, Škoda Octavia i Opel Astra. Dizel vozila čine više od 60 odsto prodaje, dok benzinci imaju udeo od 32,4 odsto. Ostatak čine hibridi, električni i automobili na gas. 

AP/Matt Rourke

"Kod hibrida raste interesovanje kupaca, ali najviše kad je reč o novim vozilima. Primera radi, pre samo nekoliko godina vozila na hibridni pogon činila su manje od 15 odsto ukupnog tržišta, a sada su preko 30 odsto. Što se tiče polovnjaka, interesovanje je daleko manje, iako automobila ima u ponudi. Trenutno, hibridi čine nešto više od tri odsto prodatih polovnih vozila iz uvoza u prvoj polovini ove godine. Još je slabije interesovanje za električne polovnjake. Od nešto manje od 70.000 prvi put registrovanih polovnjaka u prvih šest meseci ove godine, svega oko 550 su vozila sa pogonom isključivo na struju", navodi on. 

Najrealniji scenario stabilizacija cena 

Na pitanje da li očekuje da će cene polovnjaka do kraja godine nastaviti da rastu, Veličković kaže da je zbog ukupne geopolitičke situacije u svetu jako nezahvalno davati prognoze. 

"U ovom trenutku, čini se da je najrealniji scenario blaga stabilizacija cena. Iako su polovnjaci u prvoj polovini godine poskupeli za 6,64 odsto u odnosu na isti period 2024, u poslednja tri meseca primećujemo usporavanje rasta i blagi pad prosečnih cena. Ipak, naše tržište direktno zavisi od stanja u Evropi. Ukoliko ne bude drastičnih promena, novih nestabilnosti na globalnom nivou realno je očekivati dalje usporavanje rasta cena. Ipak, zasad nema nikakvih realnih parametara na osnovu kojih bi mogli da pretpostavimo da će doći do značajnijeg pada cena polovnjaka u našoj zemlji", kaže on.