Ovo su retka i dobro plaćena zanimanja koja mlade ne zanimaju: Da li će Srbija konačno uskladiti škole i poslove?

Srbija se, poput mnogih zemalja, suočava sa paradoksom savremenog tržišta rada – poslova ima, ali radnika sve manje. U pojedinim sektorima, posebno onima sa hroničnim nedostatkom kadrova, poslodavci sve češće angažuju strane radnike. Promene u strukturi radne snage i motivaciji zaposlenih dovele su do ključnog pitanja: koliko obrazovni sistem prati realne potrebe privrede?

Unija poslodavaca Srbije predlaže temeljnu reformu obrazovnog sistema – od ukidanja zastarelih zanimanja iz nastavnih planova do uvođenja novih programa koji odgovaraju tržištu rada danas i onome što nas očekuje u budućnosti. Njihov predlog već je stigao do Vlade Srbije, a Ministarstvo prosvete pozvalo je predstavnike privrede da učestvuju u kreiranju nastavnih programa za buduće srednjoškolce.

Nedostatak kadrova i strane radne snage

Prema rečima Jelene Jevtović iz Unije poslodavaca, najveći deficit radnika u Srbiji primećuje se u određenim sektorima.

"Taj trend se najviše vidi u sektorima građevine, ugostiteljstva, turizma, propratne uslužne delatnosti, saobraćaja. Ima ga i u ostalim sektorima, ali u ovima u kojima sam nabrojala je najizraženiji deficit", ističe ona.

Ovaj problem doveo je do toga da je Srbija u prethodnom periodu izdala čak 80.000 radnih dozvola za strane državljane. Razlozi za ovu pojavu su višeslojni. Strani radnici dolaze u Srbiju privučeni boljim platama u odnosu na svoje matične zemlje, dok istovremeno deo domaćih radnika odlazi u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima.

Euronews Srbija

Međutim, ključni problem leži u nedostatku interesa mladih za određena zanimanja.

"Za neka zanimanja, kao što je građevina, tesar, zidar, keramičar, ne postoji interesovanje mladih za te škole“, napominje Jevtović.

Ona dodaje da je Srbija jedina zemlja u regionu bez Zakona o zanatstvu, koji bi značajno doprineo promociji ovih zanimanja.

"Čak je i ta naša inicijativa dobila pozitivno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta, ali se ništa nije desilo. Verujemo da će i ova“, optimistična je sagovornica.

Zastarela zanimanja i potreba za reformom

Jedan od ključnih izazova sa kojima se suočava obrazovni sistem jesu zastarela zanimanja koja se i dalje uče u školama, a za kojima na tržištu više nema potrebe. Jevtović navodi primere:

"Slovoslagač, daktilograf, kovač - mada on može da koristi znanje u drugim granama"

Prema njenim rečima, potrebna je sveobuhvatna analiza kako bi se identifikovala ova zanimanja i uklonila iz nastavnih planova.

"Mi radimo analize na internom nivou, ali ne možemo na nivou cele države. Neophodno je da se uradi analiza gde bi se identifikovalo koja zanimanja su u pitanju i da se izvrši reforma shodno tome, odnosno da se ta zanimanja stave ad acta i promovišu neka druga“, objašnjava ona.

Reforma obrazovnog sistema ne podrazumeva samo ukidanje zastarelih zanimanja, već i uvođenje novih profila koji odgovaraju potrebama privrede. Jevtović naglašava da cilj nije samo trenutno popunjavanje praznina na tržištu rada, već i dugoročno planiranje.

"Poenta je da se uradi analiza kako bi moglo dugoročno da se vidi u kom pravcu će se privreda i zemlja razvijati", kaže ona.

Ovo uključuje usklađivanje obrazovnih profila sa sektorima kao što su geodezija, građevinarstvo, arhitektura, saobraćaj, elektrotehnika, informatika, mašinstvo, turizam, ugostiteljstvo, ekonomija, zdravstvo, hemija, nemetali, grafičarstvo, poljoprivreda i prerada hrane.

Veći fokus na praksu i veštine

pexels.com

Jedan od ključnih predloga Unije poslodavaca Srbije jeste veće uključivanje praktične nastave u obrazovni proces.

"Najveći benefit bi bio kada bi se uvelo više prakse, kada bi se u školi učile veštine. Kada ideš na praksu tokom školovanja, uz to sticanje formalno stičeš i praktično znanje i veštine možeš da naslutiš šta su", ističe Jevtović.

Ovakav pristup omogućio bi učenicima da steknu znanja i veštine koje su direktno primenjive na tržištu rada, čime bi se povećala njihova zapošljivost nakon završetka školovanja.

Pored toga, potrebno je motivisati mlade da upisuju škole za zanimanja koja su trenutno manje popularna, ali veoma tražena.

"Što se plate tiče, nisu niske zarade, čak su i statistike rađene da je to malo niža plata nego ona koju imaju fakultetski obrazovani ljudi. Problem je što nemamo ljude koji se školuju za ta zanimanja“, napominje Jevtović.

Ona dodaje da su mnogi kvalifikovani radnici ili otišli u inostranstvo, ili se penzionisali, ili rade samostalno, što dodatno povećava deficit kadrova.

Pozitivan odgovor iz Vlade

Unije poslodavaca Srbije već je naišla na pozitivan odgovor. "Sada kada smo poslali inicijativu predsedniku Vlade, iz njegovog kabineta je to prosleđeno Ministarstvu prosvete i mi smo dobili poziv da imenujemo kompanije i one koji su među njihovim zaposlenima zainteresovani da učestvuju u kreiranju obrazovnih programa u ovim sektorima", objašnjava Jevtović.

Predstavnici privrede će u radnim grupama učestvovati u kreiranju novih nastavnih programa, sa fokusom na znanja i veštine koje su relevantne za tržište rada. Iako je proces tek započet, očekivanja su velika.

"Ne znam kada će biti prvi sastanak, podatke o kompanijama smo dostavili, ne očekujem pre jeseni. To je dugotrajan proces. Na prvom sastanku treba utvrditi neku metodologiju i napraviti plan", kaže Jevtović. Ona veruje da će ova inicijativa doneti konkretne rezultate, ali naglašava da je za to potrebno vreme i kvalitetna analiza.