NIS pred ključnim danima, Putniković upozorava na rizik od blokade i bankrota

Gasprom je prebacio svoj posao na ćerku firmu, što je deo ruske strategije da izbegnu američke sankcije koje otežavaju poslovanje, ocenjuje za Euronews Srbija urednica portala Energija Balkana, Jelica Putniković.  

Naime, akcionarsko društvo "Intelidžens" iz Sankt Peterburga preuzelo je od Gasproma 11,3 odsto akcija NIS-a. Inače, i ta firma je ćerka Gasproma, a transakcija je završena u petak, 19. septembra.  

U NIS-u sada najveći udeo ima Gaspromnjeft" sa 44,85 odsto, drugi akcionar je država Srbija sa 29,87, a treći je Intelidžens sa udelom 11,3 odsto. Ostalo su mali akcionari.  

Pre dva dana, Naftna industrija Srbije uputila je novi zahtev Ministarstvu finansija SAD za odlaganje sankcija, jer poslednje jednomesečno produženje ističe 26. septembra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se plaši da više neće biti odlaganja sankcija. 

Putniković je u razgovoru za Euronews Srbja objasnila da se pretpostavlja da Rusija pregovara sa Amerikancima o ukidanju sankcija, baš kao i Srbija i NIS. Kaže da svako odlaganje sankcija olakšava Gaspromu da nastavi sa radom.  

Putniković takođe očekuje i da će tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Americi biti donete važne odluke i ukoliko sankcije ne budu odložene, Srbija, kaže, neće ostati bez goriva, ali bi NIS mogao da se nađe u velikim finansijskim problemima, pa i u bankrotu.  

"Samo prebacivanje akcija sa Gasproma na drugu ćerku firmu pokazuje da Gasrpom neće da proda nekom drugom svoje akcije. Ukoliko Srbija neće da uradi nacionalizaciju, NIS će možda bankrotirati. Ukoliko pričamo o snabdevanju Srbije sirovom naftom pominju se razni aranžmani. Ako bi se to prerađivalo u Pančevu, Hrvati verovatno ne bi hteli da transportuju tu naftu, tako da bi Srbija ostala bez dotoka nafte i sve bi se svelo na uvoz naftnih derivata, nemamo infrastrukturu ni cisterne koje bi mogle da snabdeju sve pumpe u Srbiji", rekla je ona. 

TANJUG/NIS

Prema njenim rečima, problem nije samo lokalnog karaktera, već deo šire geopolitičke slike. 

“Sve je to u sklopu završetka rata u Ukrajini i ekonomskih pritisaka. Nama su odlaganja sankcija značila – nekad na tri meseca, sada na mesec dana – ali to već utiče na poslovanje”, kaže ona. 

Posledice sankcija? 

Ukoliko 26. septembra ne dođe do novog produženja, Putniković upozorava da , posledice mogu da budu ozbiljne. 

“Verujem da ćemo čuti više i tokom boravka predsednika Vučića u Americi. On je i sam rekao da će pregovarati o tome sa ljudima iz američkih vlasti. U suštini je ono što je dobro da se Srbija, kao i sam NIS, da su napravljene zalihe sirove nafte i gotovih derivata, tako da, ako sada zaista ne bude produženo to odlaganje pune primene sankcija, mi nećemo ostati bez goriva. Ali to je već uticalo na poslovanje NIS-a", kaže ona. 

Kaže da ako bi sada došlo do zaoštravanja sankcija i otpočinjanja primene da bi se to prvo videlo na finansijskim transakcijama. 

"Ako sada ne bude prolongiranja, prvo će se videti problemi u finansijskim transakcijama. Zapadne banke, a u Srbiji su gotovo sve zapadne, verovatno bi obustavile saradnju sa NIS-om. To bi otežalo platni promet između NIS-a i benzinskih pumpi, pa bi gorivo moralo da se plaća kešom. To bi otvorilo čitav niz problema“, kaže ona. 

profimedia

Ipak, ističe da je Srbija spremnija nego ranije i da je dobra vest da su i Srbija i NIS napravili zalihe sirove nafte i derivata, pa ne bismo odmah ostali bez goriva.  

"Međutim, dugoročno, to bi otežalo poslovanje", dodaje. 

Govoreći o mogućim rešenjima, Putniković ističe da alternativa gotovo da nema. 

"Rusi su jasno rekli da neće prodati svoje vlasništvo. Čak ni Gazprom ne želi da se odrekne akcija u NIS-u. Ako Srbija ne želi da ide putem nacionalizacije, kao što su uradile neke zapadnoevropske zemlje, onda postoji rizik da NIS jednog dana ode u bankrot. To bi bio ogroman udarac, jer NIS puni značajan deo državnog budžeta”, navela je ona. 

Pominju se i scenariji u kojima bi neka nova kompanija preuzela uvoz nafte, ali Putniković podseća da bi i tada postojale prepreke. 

“Ako bi se nafta prerađivala u Pančevu, teško da bi Hrvatska dozvolila njen transport preko svoje teritorije. Dugoročno, Srbija bi zavisila od uvoza gotovih derivata, a nemamo ni dovoljno infrastrukture, ni cisterni da obezbedimo stabilno snabdevanje”, kaže ona.