Glamočić: Više od polovine svih subvencija u Srbiji usmereno u poljoprivredu

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da je više od polovine svih subvencija u Srbiji usmereno u poljoprivredu, ukazujući da ukupne subvencije u Srbiji iznose 214,4 milijarde dinara a da Ministarstvo poljoprivrede učestvuje sa 116,5 milijardi i da je od tog iznosa 110,8 milijardi dinara namenjeno podsticajima u agraru.

"Više od polovine svih subvencija u ovoj zemlji usmereno je u poljoprivredu. To je najjasniji odgovor na svaku tezu da država nema sluha za poljoprivrednike", rekao je Glamočić za današnje izdanje "Politike".

Ukazao je da je 89,1 milijarda dinara planirana za direktne podsticaje, što obuhvata plaćanja po hektaru i grlu, premiju za mleko, podršku tovu, kvalitetnim priplodnim grlima, košnicama pčela, dok je 12,85 milijardi dinara opredeljeno za mere ruralnog razvoja, a za najveći broj gazdinstava koja će koristiti ova sredstva biće neophodno pravdanje računima.

Istakao je da je to najveći razvojni paket u poljoprivredi u Srbijiu protekloj deceniji.

"Ruralni razvoj više nije sporedna stavka. To je mesto odakle dolaze investicije u mehanizaciju, u podizanje novih voćnjaka i vinograda, u navodnjavanje i seosku infrastrukturu. Upravo te mere najdirektnije smanjuju rizik od suše i klimatskih ekstrema", kazao je Glamočić.

Istakao je da Predlog zakona o budžetu za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2026. godinu koji je usvojio skupštinski Odbor za poljoprivredu jasno pokazuje da država poljoprivredu ne doživljava kao trošak, već kao stratešku investiciju.

"Za narednu godinu imamo 136,5 milijardi dinara, a uz refakciju od 11 milijardi za akcize za gorivo to je ukupno 147,5 milijardi dinara, što je 7,1 odsto poreskih prihoda. Govorimo o gotovo istom nivou podrške, uz činjenicu da je struktura budžeta danas mnogo više usmerena ka razvoju nego pre godinu dana", rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, novac u novom budžetu usmeren je tamo gde je otpornost proizvodnje najvažnija.

"Klimatske promene su nas naterale da se menjamo. Suša koju smo imali poslednjih godina, kao i sve češće oluje i ekstremi, najbolji su dokaz da ne možemo više da se oslanjamo na stare modele. Ako ne ulažemo u navodnjavanje, borbu protiv poplava, modernu mehanizaciju, objekte i stočni fond, rizikujemo da iz godine u godinu gledamo iste štete", rekao je Glamočić.

Na pitanje koliko je budžet za 2025. godinu do sada realizovan, naveo je da je dinamika isplata kontinuirana i da se zahtevi izmiruju po redosledu obrade, te da je već sada realizovan veoma visok nivo planiranih obaveza - gotovo 99 milijardi dinara, odnosno 94 odsto budžeta je isplaćeno.

Dodao je da će javnosti biti predstavljen i detaljan izveštaj po svakoj meri, kako za ovu, tako i za 2026. godinu.

"Želimo da poljoprivrednici tačno znaju gde je otišao svaki dinar. Posebna pažnja posvećuje se ruralnom razvoju i najavljenim povećanjima ulaganja u ovoj oblasti. To znači da novac ide u traktore, mehanizaciju, protivgradne i sisteme za zaštitu od mraza, izgradnju i opremanje objekata, podizanje višegodišnjih zasada, vinarije i destilerije, osiguranje i infrastrukturu u selima. To su mere koje menjaju sliku sela i daju šansu da mladi ostanu na zemlji", rekao je Glamočić, pozivajući se na strukturu mera u vrednosti od 12,85 milijardi dinara.

Paralelno sa poljoprivredom, ukazuje Glamočić, jača i vodoprivreda pa će u narednoj godini Republička direkcija za vode imati više od 11,3 milijarde dinara, od čega je više od sedam milijardi namenjeno uređenju vodotokova i zaštiti od štetnog dejstva voda.

"To je direktna investicija u sigurnost njiva, kuća i sela", naveo je.

Prema njegovim rečima, posebno mesto u novom budžetu ima i digitalizacija i predviđena su sredstva za sistem praćenja subvencija u poljoprivredi, kao i za prilagođavanje Registra poljoprivrednih gazdinstava evropskom IAKS sistemu.

"To može da zvuči suvoparno, ali je u praksi veoma jednostavno. Kada znamo tačno šta smo platili, kome i kada, onda možemo da pravimo bolju politiku. To znači brže isplate, manje grešaka i više pravičnosti. Zato smo i tražili, i dobili, dodatna sredstva za ova dva kapitalna projekta", naveo je Glamočić.

Ministar poljoprivrede istakao je da Predlog budžeta tog ministarstva za iduću godinu nije nastao preko noći niti kao reakcija na političke pritiske, već da su svaka mera i svaki broj prošli kroz razgovor sa strukom i analizu posledica suše, poplava i tržišnih šokova.

"Naš cilj je da u 2026. godini poljoprivrednik ima stabilniju podršku, više razvojnih šansi i manje neizvesnosti. Klima se menja, i mi moramo da se menjamo sa njom. Ovo je budžet koji tu promenu stavlja u centar agrarne politike", zaključio je Glamočić.