"Razdvajanje delatnosti u gasnom sektoru obaveza stara već nekoliko godina": Šta znači takva praksa i kakva su iskustva
Komentari20/11/2025
-17:30
Vlada Srbije donela je odluku da se upravljanje gasnom infrastrukturom poveri novom preduzeću dok će Srbijagas nastaviti da snabdeva tržište gasa. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da je tako nešto već urađeno u elektroenergetskom sektoru gde postoje posebne kompanije koje se bave prenosom električne energije, proizvodnjom i distribucijom. Docent Fakulteta političkih nauka Strahinja Obrenović objašnjava za Euronews Srbija da je uobičajena praksa da se posebna preduzeća bave infrastrukturom, a posebna snabdevanjem i da je obaveza prema razdvajanju delatnosti, uključujući gasni sektor, stara već nekoliko godina.
On kaže da je zapravo reč o zakonskim rešenjima unutar Evropske unije koje su članice dogovorile još od 90-tih godina 20. veka, kada je započeo proces liberalizacije energetskog sektora, uključujući tržište električne energije i prirodnog gasa.
"Naša obaveza prema razdvajanju delatnosti, uključujući gasni sektor, stara je već nekoliko godina. Na to je opominjala na neki način Energetska zajednica, čiji smo član. Do izvesnog razdvajanja već je dolazilo pre nekoliko godina. To je Transportgas koji je izdvojen kao društvo, ćerka Srbijagasa kao matičnog preduzeća. Ali pitanje je koliko je u praksi efektivno preneta delatnost transporta zapravo na to preduzeće. Ono što sada proističe jeste da se uskladimo sa svim našim obavezama koje imamo od ranije, pre svega na osnovu trećeg energetskog paketa, a sada i na osnovu poslednjih propisa koji su usvojeni i za sektor električne energije, a tako i za sektor prirodnog gasa", rekao je on.
Obrenović je naveo da je mnogim zemljama trebalo vremena da se odluče na taj korak, navodeći da je i unutar same Evropske unije postojao je otpor industrije i politički otpor da se razbije ono što je bilo poznato kao nacionalni šampioni u tom segmentu u industriji.
"Vi na neki način zadirate, naročito nakon trećeg energetskog paketa, u vlasničku strukturu, to je tzv. model vlasničkog razdvajanja, s tim da su na raspolaganju i dva druga modela", rekao je on.
Sagovornik Euronews Srbija dodaje da ta dva modela ne zadiraju toliko u vlasničku strukturu kao vlasnički model razdvajanja.
"Verujem da će neki od ta dva preostala modela biti implementiran kod nas i to je praksa i unutar same EU. Dakle, nisu sve članice implementirale u potpunosti taj najzahtevniji model razdvajanja", rekao je on.
Povezane vesti
Kakva će biti snabdevenost gasom?
Što se tiče konkretno situacije sa snabdevanjem prirodnog gasa u Srbiji, Obrenović veruje da će se neko rešenje naći, iako je sada dosta prisutna neizvesnost.
profimedia
On kaže da je bilo dosta diskusija oko same uredbe EU o zabrani uvoza ruskog gasa, o kojoj se i dalje pregovara o usvajanju konačne verzije unutar same EU.
"Pre svega, adresati te odluke, odnosno uredbe, jesu članice EU. Postavilo se pitanje kako će ta uredba uticati na nas. Koliko ja tumačim, mada sad nemamo konačnu verziju i pitanje je koliko je celishodno komentarisati taj akt, ali svakako mislim da nećemo biti pogođeni. S druge strane, vidimo da Mađarska najavljuje da će pobijati takvu uredbu, smatrajući da nije doneta na adekvatnoj pravnoj osnovi", rekao je on.
On kaže da Srbija ima interkonektor i sa Bugarskom posredstvom koga ima pristup izvorima drugih snabdevača, ne samo sa ruskim partnerima.
"Verujem da će se i tu naći neko rešenje", dodaje Obrenović.
Na pitanje šta je dugoročno rešenje kada je reč o pravcima snabdevanja i diversifikaciji, on kaže da geografska pozicija Srbije, nažalost, nije povoljna i da je Srbija upućena na saradnju sa susednim zemljama, naročito onim zemljama koje imaju terminale za tečni gas.
"Taj tečni gas dovodi do povećane konkurencije, jer imate mogućnost izbora između različitih snabdevača. I u tom slučaju mi moramo da sarađujemo i zaključujemo ugovore sa tim zemljama u pogledu zakupa kapaciteta, dakle, ne samo količina gasa, već i te infrastrukture. Moramo da vidimo da li je dostupna, da li postoje neki tehnički problemi, remonti da bismo u svakom trenutku imali osigurano snabdevanje prirodnim gasom", rekao je on.
Povezane vesti
On dodaje da veruje da se sa ruskom stranom neće ići na dugoročno rešenje, zato što to više nije ni tipično za evropsko tržište da se toliko ide na takvu vrstu aranžmana, već na neki način kombinacija i dugoročnih ugovora i onih ugovora koje donose veću fleksibilnost, uključujući berzansku trgovinu, ali i ugovore sa pojedinim snabdevačima.
Govoreći o rezervama prirodnog gasa, Obrenović navodi da Srbija ima na raspolaganju skladište prirodnog gasa Banatski dvor i da to omogućava fleksibilnost na jedan kraći rok, čak i da se desi neki poremećaj u snabdevanju.
"S te strane smo na neki način obezbeđeni i osigurani u pogledu snabdevanja. Ali na duži rok, svakako da bi negativno uticalo bilo kakav prekid snabdevanja. Da li je to cevovodni način ili u većoj meri u budućnosti možda oslanjanje na tečni prirodni gas, to ne bi moglo da se nadomesti isključivo tim kapacitetima koje imamo u skladištima prirodnog gasa. Naravno, treba i dalje raditi i investirati u skladišta prirodnog gasa", rekao je on.
Obrenović kaže da i unutar same EU postoji obaveza da se skladišta popune na nivo od minimum 90 odsto kapaciteta, s obzirom na njihovo prethodno negativno iskustvo sa onim skladištima gde je ruska strana imala udeo u vlasništvu.
On dodaje da su tako smatrali da su Rusi manipulisali na tržištu upravo koristeći skladišta gasa, odnosno nisu ih punili u onom periodu kada je to potrebno za popunjenost i pripremu za zimski period.
Komentari (0)