Gde struja i gas najviše koštaju u Evropi početkom 2026: Od šoka u Bernu do olakšanja u Beogradu
Komentari
17/02/2026
-08:08
Cene energije za domaćinstva u Evropi naglo su porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine. Stabilizovale su se otprilike godinu dana kasnije, ali su i dalje iznad nivoa pre krize, prema Indeksu cena energije za domaćinstva (Household Energy Price Index – HEPI).
Troškovi energije najviše pogađaju domaćinstva sa niskim prihodima, jer ona veći deo svog budžeta troše na te izdatke. U proseku, električna energija, gas i druga goriva čine 4,6 odsto ukupne potrošnje domaćinstava u Evropskoj uniji, prema podacima Eurostata.
Cene se znatno razlikuju širom Evrope, prema HEPI koji zajednički sastavljaju Energie-Control Austria, MEKH i VaasaETT.
Koje evropske prestonice imaju najskuplje, a koje najjeftinije cene električne energije i gasa početkom 2026. godine?
Počev od 2. januara 2026. godine, krajnje cene električne energije za domaćinstva kretale su se od 8,8 centi po kilovat-satu (c€/kWh) u Kijevu do 38,5 c€/kWh u Bernu, dok je prosek u Evropskoj uniji iznosio 25,8 c€/kWh.
Berlin (38,4), Brisel (36,5), Dablin (36,5), London (36,4) i Prag (36,4) bili su među najskupljim gradovima kada je reč o električnoj energiji za domaćinstva.
Pored Kijeva, Budimpešta (9,6), Podgorica (11,1) i Beograd (11,6) nude najjeftinije cene električne energije za domaćinstva.
Povezane vesti
Cene električne energije su uglavnom niže u prestonicama centralne i istočne Evrope, izuzev Praga, prenosi Euronews.
Cene električne energije redovno premašuju prosek Evropske unije u prestonicama pet najvećih evropskih ekonomija, a tako je bilo i u januaru 2026. godine.
Zašto postoje razlike u cenama električne energije?
Faktori specifični za pojedinačna tržišta igraju ključnu ulogu u ovim razlikama među zemljama. Predstavnici HEPI ukazuju na razlike u energetskim miksovima — poput oslanjanja na prirodni gas ili obnovljive izvore energije — kao i na način nabavke energije od strane snabdevača, cenovne strategije i unakrsno subvencionisanje.
Porezi i troškovi distribucije takođe imaju značajnu ulogu. Oni mogu snažno da utiču na rangiranja i nivo cena, što se vidi na primeru nemačke prestonice.
Rangiranja se menjaju kada se uzme u obzir kupovna moć
Kada se cene prilagode standardima kupovne moći (PPS), rangiranje cena električne energije se znatno menja. Kao veštačka monetarna jedinica, PPS uklanja razlike u opštem nivou cena i omogućava pravednije poređenje.
U PPS izrazima, cene električne energije kreću se od 10,9 u Oslu do 49 u Bukureštu.
Povezane vesti
Najznačajnije promene u rangiranju uključuju Bern, koji je pao sa prvog mesta kao najskuplji u evrima na 22. mesto u PPS-u. Luksemburg je pao sa 17. mesta u evrima na 26. mesto u PPS-u, Bukurešt se popeo sa 11. mesta u evrima na prvo mesto u PPS-u, dok se Riga pomerila sa 14. mesta u evrima na peto mesto u PPS-u.
Ove promene pokazuju da, iako mnoge prestonice istočne Evrope imaju niže nominalne cene električne energije, slabija kupovna moć čini da struja predstavlja veći teret za domaćinstva.
Nasuprot tome, gradovi zapadne i severne Evrope mogu delovati skupo u nominalnim iznosima, ali u PPS terminima postaju relativno pristupačniji.
Stokholm među najskupljima
U januaru 2026. godine, krajnje cene prirodnog gasa za domaćinstva kretale su se od 1,6 c€/kWh u Kijevu do 35 c€/kWh u Stokholmu. Unutar EU, cena gasa u Stokholmu bila je više od 13 puta viša nego u Budimpešti, gde je gas koštao 2,6 c€/kWh.
Amsterdam zauzima drugo mesto sa 17,4 c€/kWh, što pokazuje da su cene gasa u Stokholmu dvostruko više od cena u drugoplasiranom gradu na listi.
Izveštaj HEPI ovo povezuje sa strukturom švedskog tržišta gasa. Švedska ima samo oko 77.000 domaćinstava korisnika gasa na nivou cele zemlje, od kojih je oko 50.000 priključeno na izolovanu gasnu mrežu u Stokholmu.
Bern (15,8), Lisabon (13,8), Rim (13,6), Pariz (12,8), Beč (12,7), Dablin (11,7) i Prag (10,7) spadaju među skuplje gradove, sa cenama gasa iznad proseka EU od 10,6 c€/kWh.
Prema HEPI, razlike u cenama oblikuju faktori kao što su strategije nabavke i formiranja cena, vremenski i temperaturni uslovi, nivoi skladištenja, povezanost tržišta, unakrsno subvencionisanje i struktura tarifa.
U PPS terminima, švedska prestonica i dalje je najskuplja kada je reč o cenama gasa za domaćinstva. One se kreću od 3,6 u Budimpešti do 28,5 u Stokholmu.
Rangiranja cena u evrima i u PPS-u znatno se razlikuju u više zemalja. Najupadljiviji primeri uključuju Bern, koji je pao sa trećeg mesta po cenama u evrima na šesto mesto u PPS-u, Luksemburg je pao sa 13. mesta u evrima na 24. mesto u PPS-u, dok je Berlin pao sa 11. mesta u evrima na 18. mesto u PPS-u.
Sofija se pomerila sa 15. mesta u evrima na peto mesto u PPS-u, Vilnjus sa 17. mesta po cenama u evrima na 11. mesto u PPS-u, dok se Bukurešt pomerio sa 23. mesta po cenama u evrima na 17. mesto u PPS-u.
PPS prilagođavanje pokazuje da gradovi sa nižim nominalnim cenama gasa često završavaju među najskupljima kada se uzmu u obzir nivoi prihoda, dok se zapadne i severne prestonice sa visokim cenama u nominalnom iznosu često pokazuju kao pristupačnije u relativnim okvirima. Budimpešta i Stokholm su značajni izuzeci od ovog trenda.
Komentari (0)