"Šta će biti cena jeftinog ruskog gasa": Stručnjak za energetiku za Euronews o produžetku aranžmana sa Rusijom

Produženje aranžmana o isporuci ruskog gasa Srbiji za tri meseca je samo odlaganje konačnog rešenja i to je samo jedna privremena mera koja ostavlja mali prostor da "udahnemo vazduh", ali dugoročno ne rešava šta će se dešavati dalje, rekao je za Euronews Srbija stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević. On postavlja pitanje šta će biti cena jeftinog ruskog gasa.

Navodeći da u energetici tri meseca nisu dovoljna, on navodi da je Srbija ruski gas dobila po jako povoljnim uslovima i po ceni otprilike dvostruko nižoj od tržišne, te da je pitanje zašto smo to dobili i zašto bi Rusi nama dali nešto jeftinije što mogu da prodaju skuplje.

"Kao što se zna u trgovini, pa i u spoljnoj politici nema ljubavi, nema nekog osećanja ili empatije prema drugima, ima samo interesa. Dakle, koji interes ruskog partnera je zadovoljen da bi on nama ustupio gas po toj ceni? To je meni interesantno pitanje na koje nemam odgovor", rekao je on.

Euronews

Vasiljević kaže da je bilo reči o razgovorima temu i gasa i saradnja sa Rusijom po različitim oblastima i da je moguće da napravljen neki ustupak ili dogovor da Srbija možda kupi neku drugu rusku robu, da uđe sa Rusijom u neki energetski program ili da možda zadrži ruski uticaj u Srbiji veći nego što je bio do sada ili ga održi kakav jeste.

"Dakle, taj deo je malo ostao nepoznanica i šta će biti cena ovog jeftinog gasa koja nama stiže", dodaje Vasiljević.

Šta nakon tri meseca?

Vasiljević kaže da bi u energetici, koja je ključna za jednu zemlju, trebalo krenuti ka ubrzanoj supstituciji gasa, bez obzira kako će se sve dalje raspetljavati.

On smatra da je sada prava prilika da se krene ubrzano ka zameni energenata koji će obezbediti te iste funkcije.

"Ako su u pitanju, recimo, grejanje preko zime, zašto ne ići na, recimo, korišćenje geotermalne energije? Beogradska elektrana, inače, ima neki plan da to rade. To bi trebalo sad početi sa masivnom podrškom programima koji će u relativno kratkom roku za godinu ili dve moći da zamene naše potrebe u gasu, makar u toj oblasti. To je svakako nešto što bismo morali paralelno da radimo bez obzira na raspetljavanje ove situacije koje će se raspetljati. Samo čekamo šta će se dogovoriti veliki igrači, molimo Boga da nama bude manje loše", navodi sagovornik Euronews Srbija.

On objašnjava da se po naftnoj formuli cena gasa računa prema devetomesečnom proseku cene nafte. 

"Pošto je devetomesečni prosek cene nafte u proteklom periodu bio relativno mali, nizak, ona je počela da skače tek poslednjih dva, tri meseca, onda, kada se to uzme u obzir, zato mi imamo jeftinu, odnosno nisku cenu gasa. Međutim, u sledećih šest meseci, ili posle isteka ovog tromesečnog produženja, kada se bude uzeo devetomesečni prosek, ta će cena gasa sigurno biti veća", rekao je Vasiljević.

Euronews Srbija

On kaže da naftna formula štiti od naglih udara, ali ne štiti od generalnog povećanja cene energenata, koja će izvesno rasti, s obzirom na razvoj situacije. 

Vasiljević je rekao da nafte prosto nema i da ne zna šta će povodom toga da radi Evropa. 

"Arapske zemlje su to uspeli da premoste tako što će jedan deo nafte iz Persijskog zaliva da prebace dole ka Crvenom moru i da se tamo toči ta nafta. Saudijska Arabija je iskoristila taj naftovod. Međutim, to su male količine, to su samo mala premošćenja. Brzih rešenja nema. Na brzi način će se desiti jedino da će nestašice biti veće, a neće se rešiti nedostatak kojih sada već postoji", rekao je on. 

"Nije sad više čak pitanje ni cene"

On je rekao da država smanjuje akcize na naftne derivate da bi smanjila pritisak na cene, ali da to neće biti moguće zauvek jer budžet mora od nečega da se puni.

"On se puni od privrednih aktivnosti, ali i od akciza za ovu robu koja se jako puno prodaje. Ovaj period sada će moći da se premosti s tim što mi već sada dobijemo manje gasa nego što ga koristimo", rekao je on.

Sa ruskim aranžmanom, kaže on, Srbija dnevno dobija oko tri ili šest miliona kubika, a iz Azerbejdžana možda dva, a da su godišnje potrebe oko 3,5 do četiri milijarde kubika gasa, što znači da bi na dnevnom nivou bilo negde oko 10 miliona.

"Znači, nama već sada nedostaje, i čak i ako je hladno vreme, dovoljno gasa koji moramo da koristimo iz naših skladišta u Banatskom dvoru i u Mađarskoj. Još uvek je to negde na granici održivosti. Pitanje je kako će to da bude u budućnosti, ako ne bude goriva. Nije sad čak pitanje, više ni cene. Da li će ga biti - to je osnovni problem. Jer ako ga nema, onda će ovi koji nama isporučuju gas, evo recimo kao što je Azerbejdžan, imati pritisak od drugih korisnika koji će reći pa čekaj hoćemo i mi, platićemo više", rekao je Vasiljević.

On naglašava da je eneregtska bezbednost dugoročan proces.

"To što smo mi bezbedni danas ili sutra, ne znači da ćemo biti bezbedni prekosutra. Na duge staze je neophodno da se vrlo brzo krene u supstituciju gasa i nafte drugim energentima gde je to moguće", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

On smatra da bi za godinu dana mogla da se postigne već značajna supstitucija gasa.

Upitan o trenutnoj energetskoj situaciji u Srbiji, Vasiljević kaže da država uspeva na neki način da upravlja time, navodeći da Srbija nije veliki potrošač ni gasa ni nafta u odnosu na neke evropske ili neke razvijenije zemlje.

"Nas može da namiri neki ozbiljniji snabdevač, to nije sporno i za sada je to tako. Dakle, industrija i pojedinci imaju pristup energentima. Koliko će to da traje, to je pitanje jer rezerve nisu beskonačne", rekao je on.  

Kompletan razgovor pogledajte u video prilogu na početku teksta.