IT stručnjak upozorava: Sajber napadi sve učestaliji, šta stoji iza krađe podataka iz sistema Evropske komisije?

Više od 350 gigabajta poverljivih podataka ukradeno je u hakerskom napadu na IT sisteme Evropske komisije, što ponovo otvara pitanje bezbednosti digitalnih sistema u Evropi. IT stručnjak Strahinja Dević, gostujući na Euronews Srbija, upozorio je da su ovakvi napadi sve sofisticiraniji, posebno uz upotrebu veštačke inteligencije, i da je zaštita podataka danas kompleksnija nego ikada.

Dević ističe da su napadi sve učestaliji i napredniji, dok je odbrana sve zahtevnija i zahteva stalni nadzor.

"Problem sa sistemskim napadom je to što će sledeća fišing kampanja biti jača. Njima ne znače mejlovi, niti poruke, već sam ulaz u bazu podataka. Mnogo je gore kada se ne zna, a sreća je kada se otkrije krađa podataka", izjavio je Dević. 

On je istakao da je sa pojavom veštačke inteligencije sve lakše da se takvi napadi dešavaju. 

"Problem je što neko ko napada bira tačku napada, a oni koji se brane, moraju to da rade sa svih strana. IT zaštita je konstantno praćenje i ona mora biti disciplinovana. Kako su krenule krize u svetu zbog ratova, tako je Evropa postala relevantnija za krađu podataka", dodao je Dević. 

Na pitanje o tome šta je cilj, posebno ako se ne traži novac za otkup i vraćanje tih podataka, on je odgovorio: 

"Nekada je to samo nečija demonstracija sile da pokažu da mogu, a nekada je do toga da se kasnije urade jači napadi. Ono što se uzima mora biti mnogo vrednije od resursa koji se ulažu u tu operaciju". 

Kakva je situacija u Srbiji? 

Skorašnji podaci pokazuju na to da je došlo do krađe podataka u Telekom Srbija i Ministarstva unutrašnjih poslova. 

"Ne moraju da podatke proslede dalje, njima je cilj da ih nemate, a onda sledi i iznuda. Opasno je kada procure nečiji matični brojevi, navike i šifre. To je ozbiljan problem", rekao je Dević. 

Upitan o tome da li je bilo nekih propusta i kako je došlo do krađe, on je odgovorio: 

"Bezbednosni sistem nije bio dobro urađen. Ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito, znači da nije tačno. Curenje podataka se lako može desiti, jer treba biti obazriv na šta se klikće. Svi mi svakodnevno volontiramo podatke", zaključio je on. 

Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta