Privremeni predah ili kraj naftnog šoka: Hoće li cena nafte i dalje da pada posle primirja SAD sa Iranom 

Postizanje primirja na Bliskom istoku otvara pitanje da li je to privremeni predah ili kraj naftnog šoka. Globalne cene nafte danas su naglo pale, dok su akcije na berzama porasle nakon postizanja sporazuma o dvonedeljnom prekidu vatre, koji predviđa ponovno otvaranje ključnog plovnog puta kroz Ormuski moreuz. Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Euronews Srbija da se može očekivati postepeno smirivanje situacije i da treba biti optimista, ali i navodi da je berza sirove nafte uvek u neizvesnosti. On je rekao da je tražnja za naftnom značajna, a mogućnost proizvodnje manja. Atanacković smatra da se ne treba nadati da bi cena sirove nafte mogla brzo da se vrati na nivo od 70 dolara. 

Postizanje primirja je podstaklo nade da će više naftnih tankera uskoro moći da prolazi kroz ključni Ormuski moreuz, kroz koji prolazi značajan deo svetske nafte.

Prema podacima Bloomberga, na prolaz čeka oko 800 brodova, a prema podacima MarineTraffic organizacije koja pruža informacije o kretanju brodova i trenutnoj lokaciji brodova u lukama i pristaništima, dva broda su prošla nakon što je Iran pristao da ponovo otvori taj strateški važan plovni put kao deo sporazuma o primirju.

Prvi su kroz moreuz prošli grčki i liberijski brod. 

Iran tvrdi da je pristao na dve nedelje sigurnog prolaza u koordinaciji sa svojim oružanim snagama i unutar "tehničkih ograničenja", dok je predsednik SAD Donald Tramp najavio "potpuno, neposredno i bezbedno otvaranje".

Credit: Andre M. Chang / Zuma Press / Profimedia

Atanacković navodi da je teško reći da li je reč o privremenom predahu ili kraju naftnog šoka. 

"Mislim da će, ipak, doći do postepenog smirivanja situacije, mada je berza sirove nafte uvek u neizvesnosti. Ovo je zaista bio pritisak celog sveta na učesnike, Iran i Ameriku, da se u interesu svih obustave ta neprijateljstva. U krajnjem slučaju, ne ostaje ništa drugo nego da budemo optimisti. Ovo je, ipak, jedna situacija koja je bila zaista vrlo dramatična", rekao je on.

On je napominje da je reč o značajnom poremećaju jer su u Iranu i okolnim zemljama zaliva mesta za vađenje nafte oštećena.

"Kada je reč o prometu sirove nafte i derivata, praktično se pokazuje da je svet vrlo povezan, jer zašto bi u Americi toliko porasla cena benzina na koji su oni jako osetljivi, ako Amerika ima sopstvenu proizvodnju? Ali, kompanije gledaju svoje interese. Praktično, ukoliko se povećala cena nafte Brent za Evropu, to se takođe oseća i na tržištu SAD, pa i tamo poskupi. Amerika ima dovoljno sirove nafte, ali privatni proizvođači nisu ludi da prodaju jeftinije nego što je to svetska cena. Praktično, berza sirove nafte je možda najosetljivija berza", rekao je Atanacković.

"Nikome ne odgovara da Ormuski moreuz ostane zatvoren"

Evropski berzanski indeksi su danas naglo skočili nakon vesti o dvonedeljnom primirju SAD i Irana, cena sirove nafte je pala za skoro 15 odsto na 96 dolara po barelu.

"Ovog puta je tražnja značajna, a mogućnost proizvodnje je opala. Po svemu sudeći, ne treba se nadati da će ona brzo da se vrati na onaj nivo od 70 dolara", kaže Atanacković. 

On naglašava da je očigledno da su od početka glavni učesnici u napadu na Iran, Izrael i SAD, imali različita viđenja, koja verovatno i sada ostaju takva.

"Tramp je izuzetno opterećen ne samo opštim odijumom sveta, nego ima problem u Americi. Kada se ovo odužilo, Trampu je bilo jako u interesu da se prestane sa neprijateljstvima, pa je stalno govorio kako ima dogovor, kako će to da prestane. Svaki put kad je Tramp govorio da će biti u redu, cena sirove nafte je padala. Opet kad je prestajala ta priča, onda je cena nafte rasla", rekao je Atanacković.

On dodaje da Izrael i dalje ima osnovni cilj da što više uništi Iran, a da će SAD ako dobiju mogućnost da se povuku iz svega toga, one će to vrlo rado da urade.

"Problem je u tome što nikome ne odgovara da taj moreuz bude zatvoren, a sad je pitanje tog tretmana. Oni su i do sada dozvoljavali Kini, Indiji i uopšte Aziji da tu prolaze. Međutim, Iranci sigurno, s jedne strane žele da na neki način kazne komšije koji snabdevaju u velikim količinama. Znači, Iran sam ne proizvodi toliko, ne prodaje toliko sirove nafte koliko sve ove zemlje zajedno, a one opet imaju svoje stalne mušterije i stalno su pod pritiskom", rekao je Atanacković.

Tanjug/AP/Hasan Jamali

Za Evropu je, kaže on, mnogo značajnije snabdevanje gasom i veštačkim đubrivom, navodeći da taj region snabdeva svet sa 30 odsto potrebnih količina. 

"Određeni delovi sveta se isključivo snabdevaju veštačkim đubrivom iz tog dela", dodaje on.

Kakve cene goriva očekivati u Srbiji 

U petak, kada se redovno objavljuju nove cene goriva, u Srbiji je neradni dan zbog praznika, pa bi one verovatno mogle biti poznate sutra.

Atanacković navodi da je teško reći kakve cene očekivati. 

"Ako bi se pridržavali nekih ranije postavljenih pravila, ta cena bi opet trebalo da ide nešto gore, ne verujem da će da se smanji, ali već to jako puno opterećuje državne finansije. Kao što Tramp gleda što pre da se reguliše, isto tako gleda i naša vlada, pa očekujem opet neko blago povećanje ili čak da ostanu na istom nivou od prošlog petka", rekao je on.

Atanacković navodi da psihološki ne bi bilo u redu da se cena poveća, ako je već zabeležen berzanski pad cene sirove nafte.

"Mislim da će Vlada Srbije maksimalno da se trudi da cena goriva ostane na sadašnjem nivou", rekao je sagovornik Euronews Srbija.