Stanić: Nadamo se da inflacija u Srbiji neće preći tri odsto, zavisi od trajanja krize
Komentari
14/04/2026
-13:03
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije izjavio je danas da se nada da inflacija u Srbiji, zbog rata na Bliskom istoku i porasta cene energenata, neće biti iznad tri odsto i dodao da će porast inflacije zavisiti od trajanja trenutne krize.
Stanić je za Tanjug rekao, komentarišući izjavu direktorke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristaline Georgijeve da je rat na Bliskom istoku izazvao veliki globalni ekonomski šok, poremetio snabdevanje energentima i podigao cene širom sveta a da će oporavak trajati godinama, da to za Srbiju znači da se formirao inflatorni pritisak i da sada ostaje da se vidi kojom snagom će taj inflatorni talas udariti Srbiju i njenu privredu.
"Kriza i dalje traje, rat je prestao ali tenzije i dalje postoje u smislu blokade Ormuskog moreuza, što dosta utiče na cenu energenata koja je relativno visoka. S druge strane mnoga postrojenja su relativno oštećena i uništena i ne popravljaju se. Imaćemo usporavanje privredne aktivnosti u Evropi, verovatno i pad tražnje proizvoda iz Srbije što se može odraziti na usporavanje stope rasta u Srbiji", naveo je on.
Na pitanje da li Srbija ima dovoljno zaliha nafte i gasa da izdrži dugotrajni sukob bez restrikcija ili ekstremnih poskupljenja, Stanić je rekao da iako zalihe postoje i da se stalno dopunjuju što znači količine nisu problem, najveći problem jesu cene nafte i gasa koje će sigurno biti skuplje.
Prema njegovim rečima, cena nafte po barelu je pre ovog sukoba i krize bila oko 65 dolara a sada je oko 100 dolara, što predstavlja značajan skok cene nafte u ovom vremenskom periodu.
"Ta cena se može kontrolisati merama države, smanjenjem akciza, ali to pada na teret budžeta. Ukoliko dođe do daljeg rasta cene na primer na 120 dolara onda bi jedan deo morao biti prepušten tržištu da se ta cena ustali, što bi značajno opteretilo i stanovništvo i privredu", izjavio je on.
Stanić je istakao da su se dosadašnje intervencije koje je Srbija preduzela, pokazale uspešnim, kao i da te mere do sada nisu napravile neki veći pritisak na budžet imajući u vidu rezerve koje su prenete iz zadnjih godina.
Povezane vesti
Odgovarajući na pitanje kako se naši privrednici snalaze sa rastom troškova transporta i da li srpska privreda gubi konkurentnost na evropskom tržištu zbog ovih globalnih poremećaja, Stanić je rekao da srpska privreda nije toliko poremećena jer cene nafte još uvek nisu značajno skočile u Srbiji u odnosu na većinu zemalja u Evropi, ali i zato što država ima kratkoročni sporazum o snabdevanju prirodnim gasom iz Rusije po duplo manjoj ceni nego na evropskim berzama.
Iako još uvek nema tog pritiska na privredu, dosta toga će zavisiti od dinamike u EU imajući u vidu da mi tamo realizujemo dve trećine našeg izvoza, napomenuo je on i dodao da će se dinamika privrede u Srbiji opredeliti u zavisnosti od tražnje EU.
Na pitanje da li je diverzifikacija energije jedino dugorično rešenje za ekonomsku i energetsku krizu, Stanić je rekao da iako je diverizifikacija dobro rešenje u smislu da ne postoji uvoz energenata sa Bliskog istoka kao u slučaju Amerike, cene će svakako rasti.
"To je međunarodno tržište koje je povezano, i u tom pogledu teško je zaštiti se od porasta cene. Mere koje država primenjuje mogu da daju efekte u kratkom roku ali ne i dugoročno jer može da se naruši makroekonomska stabilnost u pogledu deficita javnih finansija", objasnio je on.
Stanić je istakao da je ova kriza po karakteru mnogo drugačija u odnosu na krize iz 2008. i 2020. godine, jer je trenutna kriza u osnovi geopolitička i postoje različiti interesi, odnosno da nekoj strani odgovara da ovo što duže traje a nekom kraće.
Komentari (0)