Inflacija u Srbiji porasla posle isteka uredbe o maržama: U martu ubrzala na 2,8 odsto

Godišnja inflacija u Srbiji u martu je porasla na 2,8 odsto, u poređenju sa 2,5 odsto koliko je iznosila mesec dana ranije, pokazali su najnoviji zvanični podaci objavljeni u utorak, prenosi Bloomberg Adria.

Na mesečnom nivou, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u martu su, u odnosu na februar, u proseku povećane za 0,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

"Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u martu 2026. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Transport (2,3 odsto), Alkoholna pića i duvan (1,9 odsto), Zdravlje (1,2 odsto), Predmeti i usluge lične nege, socijalna zaštita i ostale usluge (0,4 odsto), Restorani i hoteli (0,3 odsto), i u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, Informisanje i komunikacije i Nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana (za po 0,1 odsto). Pad cena je zabeležen u grupama Rekreacija, sport i kultura (-1,8 odsto) i u grupama Odeća i obuća i Osiguranje i finansijske usluge (za po -0,2 odsto). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale", navodi se u njihovoj objavi.

Izveštaj RZS-a potvrdio je ranije izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je saopštio da je stopa inflacije, prema preliminarnim podacima, u martu iznosila 2,8 odsto. Statistika je takođe bila u skladu s očekivanjima ekonomista koje je anketirao Bloomberg. Oni prognoziraju da će indeks potrošačkh cena u aprilu dodatno porasti na 3,2 odsto.

Ubrzanje inflacije došlo je po isteku državne Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su na šest meseci (septembar-februar) ograničene trgovinske marže na 20 odsto u veletrgovini i maloprodaji. Dokument je više puta menjan, a poslednja (četvrta) varijanta između ostalog je propisala da trgovci moraju da smanje marže i na akcijske cene. Inflacija je drastično pala već u septembru i tokom narednih meseci držala se ispod centralne vrednosti ciljanog okvira (od 3±1,5 odsto) Narodne banke Srbije (NBS).

profimedia

U svom februarskom izveštaju o inflaciji NBS je navela da bi inflacija tokom 2026. trebalo da se kreće oko cilja od tri odsto, ali da bi krajem godine ona mogla da poraste na oko četiri odsto. Međutim, treba uzeti u obzir da su ove projekcije centralne banke napravljene krajem januara, odnosno pre početka rata na Bliskom istoku (28. februar), koji je već pogurao cene energenata i otvorio pitanje novih inflatornih pritisaka.

Pitanje vremena - to jest trajanja samog sukoba Izraela i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sa Iranom i oporavka od ratnih dejstava - čini se ključnim, a profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić nedavno je potvrdio da bi širi ekonomski uticaj tih dešavanja na Srbiju mogao da se očita u prvom nastupajućem skupu podataka zvanične statistike. On je tada izneo očekivanje da će prvi efekat biti upravo rast inflacije. "Mislim da će inflacija na tržištu energenata uticati na inflaciju u Srbiji, kroz rast cena uvoznih proizvoda, kroz rast u onim delatnostima gde se energenti koriste kao sirovine i slično."

Govoreći o potrošačkim cenama, kazao je da bi tokom drugog kvartala inflacija mogla da dostigne gornju granicu cilja od 4,5 odsto. "Šta će posle biti, zavisi od cena energenata i politike Vlade i NBS." Dodao je da, ukoliko cene energenata ostanu duže na visokom nivou, nije isključeno povećanje referentne kamatne stope, s tim da to ne bi moglo da spreči uticaj svetskih cena energenata na inflaciju, ali utiče na suzbijanje rasta inflacionih očekivanja i može da ublaži sekundarne efekte, to jest prelivanja na druge proizvode.