Vasiljević za Euronews: Srbija u pregovorima o NIS-u ima ulogu posmatrača, rešenje u većinskom vlasništvu

U celokupnom procesu pregovora o potencijalnoj prodaji Naftne industrije Srbije (NIS), Srbija je u suštini posmatrač koji pokušava da pronađe i zaštiti sopstveni interes, ocenio je stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević.

On je za Euronews Srbija rekao da je ključni problem u tome što država, dok nije vlasnik ili većinski vlasnik strateške energetske kompanije, ima ograničen uticaj na odluke koje se tiču njenog poslovanja i energetske bezbednosti.

„U celom ovom postupku oko prodaje NIS-a, Srbija je u suštini posmatrač koja pokušava da nađe neki svoj interes, odnosno da ga zaštiti, što realno nije moguće osim kroz pregovore. Međutim, vi možete da pregovarate sa vlasnikom nečega i da očekujete da će on uslišiti vaše želje ili molbe, ali on nema nikakvu obavezu to da radi“, naveo je Vasiljević.

Prema njegovim rečima, jedino dugoročno rešenje bilo bi da Srbija ima većinsko vlasništvo u kompaniji.

„Jedino pravo rešenje je da Srbija bude vlasnik, ili da bude većinski vlasnik, jer onda može da kontroliše i naftnu kompaniju i naftnu industriju i energetsku politiku svoje zemlje. Sve ostalo su međurešenja na koja Srbija, realno, nema uticaja“, naglasio je on.

Euronews Srbija

Vasiljević smatra da se u okviru razgovora, između ostalog, raspravlja i o budućem statusu rafinerije i Petrohemije, kao i o načinu funkcionisanja sistema nakon eventualne promene vlasničke strukture.

On upozorava da veliki regionalni energetski sistemi, poput MOL-a, u slučaju akvizicije NIS-a, donose odluke na osnovu sopstvenih korporativnih interesa, a ne nužno u skladu sa nacionalnim potrebama pojedinačnih država.

„Velike kompanije raspoređuju proizvodnju i plasman prema interesima cele korporacije. Srbija, s druge strane, ima interes da rafinerija pokriva domaće tržište i obezbedi energetsku sigurnost“, naveo je on, dodajući da bez vlasničke kontrole država nema realan uticaj.

„Srbija nema manevarski prostor bez većinskog udela“

Govoreći o primeru iz regiona, Vasiljević podseća da ni delimično vlasništvo države ne garantuje kontrolu nad ključnim odlukama.

„Hrvatska država ima 45 odsto u INI, pa opet nije mogla da spreči zatvaranje rafinerije u Sisku“, naveo je on, dodajući da učešće ispod većinskog ne daje dovoljno manevarskog prostora.

Prema njegovoj oceni, čitav proces oko NIS-a ostaje neizvestan i otvoren, a ključni akteri nemaju motiv za brzo rešenje.

„Ruska strana nema nameru da prodaje, njima se ne žuri i nema razloga da žure. NIS im ne znači samo finansijski, već i logistički i politički“, ocenjuje Vasiljević.

On smatra da energetske kompanije u globalnom kontekstu često imaju i širu ulogu od ekonomske.

„Kroz naftne kompanije se vrši određeni politički uticaj u regionu. Rusiji nije presudno da li će prodati ili ne, ali im ta pozicija donosi uticaj“, rekao je on.

Istovremeno, kako dodaje, Srbija u prethodnim fazama nije bila viđena kao prioritetni partner za potencijalno preuzimanje vlasništva, što dodatno komplikuje pregovaračku poziciju.

Ponude, rokovi i neizvesnost

Govoreći o nedavnim ponudama i spekulacijama u vezi sa mogućim preuzimanjem, uključujući i predlog vredan oko dve milijarde evra, Vasiljević ocenjuje da se radi o procesu u kojem još nema konačnog dogovora.

On ne očekuje brzo rešenje, navodeći da se rokovi za finalizaciju dogovora već više puta pomeraju.

„Nisam siguran da će se ovo uskoro završiti. Da je moglo, već bi bilo završeno. Rokovi će se verovatno ponovo produžiti“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku nema izraženog pritiska ni sa jedne strane da se proces ubrza, dok geopolitičke okolnosti dodatno utiču na pozicije svih učesnika.

„Rusija je u ovom trenutku čak u boljoj pregovaračkoj poziciji nego ranije, dok Srbija ostaje u situaciji u kojoj joj je najvažnije da pronađe način da zaštiti svoje interese“, zaključio je Vasiljević.