PIO fond ostvario suficit od 8,9 milijardi dinara u 2025, Ognjenović: Najveći suficit do sada

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje ostvario je rekordan budžetski suficit od 8,9 milijardi dinara u 2025. godini, a tokom protekle godine nastavljen je trend povećanih prihoda od doprinosa koji su u odnosu na planirane bili viši za 1,13 odsto.

Direktor Fonda Relja Ognjenović ističe da je prošlogodišnji suficit bio najveći do sada, kao i da je učešće penzija u BDP-u iznosilo 9,8 procenata.

"Sa dva povećanja penzija koja su iznosila 10,9 i 12,2 odsto, došli smo do kumulativnog povećanja od 24,4 odsto i prosečne penzije od 56.843 dinara ili 485 evra", rekao je Ognjenović ističući da je time ne samo ostvaren zacrtani cilj od 430 do 450 evra prosečne penzije, već i premašen.

Tanjug/Jadranka Ilić

To je, kako kaže, pokazatelj dobrog rada i Vlade Srbije i menadžmenta PIO fonda.

"Uspeli smo da penzionerima vratimo veru da su penzije sigurne i redovne i da se isplaćuju, kao što volim da kažem - u sat, u minut", naglasio je Ognjenović.

Fond je u protekloj godini izdvojio 1,4 milijarde dinara za društveni standard kojima je omogućio besplatan odlazak u banju za više od 22.000 penzionera.

Tanjug/Jadranka Ilić

"Sa svim terapijama, prevozom i obrocima. Sve ono što su nam banje ponudile, mi smo iskoristili. Sada moramo da nalazimo i nove načine na koje ćemo više penzionera poslati, jer novca svakako imamo. To znači 95.000 paketa za penzionere sa najnižim primanjima", rekao je Ognjenović.

Transferi iz budžeta smanjeni su sa 48,2 odsto 2012. godine na 20,1 odsto 2025. godine.

Tokom 2025. godine u Fondu je primljeno više od 2,6 miliona različitih zahteva za ostvarivanje nekog od prava ili usluga koje pruža Fond PIO po kojima je trebalo postupiti. Tek svaki deseti zahtev za ostvarivanje prava na penziju rešen je po isteku roka, odnosno duže od 60 dana.

Tanjug/Jadranka Ilić

U protekloj godini veštačeno je više od 150.000 lica i obavljeno oko 55.000 veštačenja za potrebe drugih državnih organa.

Radi se na uspostavljanju novog jedinstvenog informacionog sistema koji se zbog kompleksnosti deli na module, a izvršena je migracija 380 miliona dokumenta matične evidencije iz stare u novu bazu.

Krajem 2025. startovao je razvojni projekat vezan za uvođenje veštačke inteligencije u pojedine poslovne procese, a u roku od šest godina izgrađeno je, rekonstruisano ili adaptirano 52.000 metara kvadratnih poslovnog prostora.