UN imaju loše vesti za globalni rast: Da li se svetska ekonomija suočava sa jednom od najslabijih godina još od 2008?

Dok sukob na Bliskom istoku podiže troškove energije i dodatno zamagljuje ekonomske izglede, Ujedinjene nacije upozoravaju da se svetska ekonomija suočava sa jednom od najslabijih godina još od finansijske krize 2008. godine - pri čemu je Evropa među najteže pogođenima.

Ujedinjene nacije su smanjile prognozu globalnog ekonomskog rasta i povećale procene inflacije za ovu godinu, reagujući na krizu na Bliskom istoku i rast cena nafte.

Ekonomisti UN naveli su da se sada očekuje rast globalnog BDP-a od 2,5 odsto u 2026. godini, što je manje u odnosu na januarsku procenu od 2,7 odsto, dok bi u "nepovoljnijem scenariju" mogao da padne na samo 2,1 odsto, prenosi Euronews.

To bi bila jedna od najslabijih stopa rasta u ovom veku, izuzev pandemije kovida i globalne finansijske krize 2008. godine, rekao je Šantanu Mukerdži, direktor ekonomskih analiza u Odeljenju UN za ekonomska i socijalna pitanja.

"Nismo blizu recesije", rekao je on, ali je upozorio da bi život mogao postati teži za milijarde ljudi i da bi neke zemlje mogle da zabeleže pad privredne aktivnosti.

"Neće sve zemlje iskusiti isti nivo inflacije"

Predviđa se da će globalna inflacija ove godine porasti na 3,9 odsto - što je za 0,8 procentnih poena više od januarske prognoze, pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran. Iran je odgovorio blokadom Ormuskog moreuza, ključnog pomorskog prolaza za transport nafte, prirodnog gasa, đubriva i drugih naftnih derivata.

Amirhosein Khorgooi/ISNA via AP

"Povećane cene energije imaju snažan uticaj, kao i cene rafinisanih proizvoda koji su ključni za industrijsku proizvodnju i komercijalni transport", rekao je Mukerdži.

On je naglasio da neće sve zemlje iskusiti isti nivo inflacije. U bogatijim razvijenim državama inflacija bi trebalo da poraste sa 2,6 odsto u 2025. na 2,9 odsto u 2026. godini.

U zemljama u razvoju očekuje se ubrzanje sa 4,2 odsto na 5,2 odsto, jer veći troškovi energije, transporta i uvozne robe smanjuju realne prihode stanovništva.

Gde se očekuje najveće usporavanje rasta 

Prema izveštaju "World Economic Situation and Prospects" za sredinu 2026. godine, ekonomski uticaj rata sa Iranom veoma je neujednačen, pri čemu je najveća šteta koncentrisana u zapadnoj Aziji - regionu od 21 arapske države, uključujući zemlje Persijskog zaliva.

Prognozira se da će ekonomski rast regiona pasti sa 3,6 odsto u 2025. na 1,4 odsto u 2026. godini, "ne samo zbog energetskog šoka, već i zbog direktne štete na infrastrukturi i ozbiljnih poremećaja u proizvodnji nafte, trgovini i turizmu".

profimedia

U Africi se očekuje samo blago usporavanje prosečnog rasta - sa 4,2 odsto prošle godine na 3,9 odsto ove godine. U Latinskoj Americi i na Karibima rast bi trebalo da uspori sa 2,5 odsto na 2,3 odsto.

Za američku ekonomiju predviđa se da će ostati "relativno otporna", uz rast od dva odsto ove godine, uglavnom u skladu sa 2025.

Evropa je, nasuprot tome, "više izložena, jer veliko oslanjanje na uvoznu energiju opterećuje domaćinstva i kompanije". Očekuje se da će ekonomski rast u EU usporiti sa 1,5 odsto u 2025. na 1,1 odsto u 2026, dok bi rast britanske ekonomije mogao dodatno da padne - sa 1,4 odsto prošle godine na 0,7 odsto ove godine.

U Aziji, raznovrsni energetski izvori Kine, velike strateške rezerve i državna podrška pružaju određeni zaštitni mehanizam, pa se očekuje da rast kineske ekonomije uspori samo sa 5 pet u 2025. na 4,6 odsto ove godine.

Predviđa se da će Indija ostati jedna od najbrže rastućih velikih ekonomija, uz rast od 6,4 odsto ove godine, u odnosu na 7,5 odsto u 2025.

"Pitanje za Kinu, slično kao i za Indiju i druge zemlje, jeste koliko dugo će ovaj sukob i njegove posledice trajati, jer su svi ti zaštitni mehanizmi očigledno ograničeni", rekao je viši ekonomista UN Ingo Piterle.