Evropska ekonomija posrće pod teretom rata sa Iranom: Najalarmantniji podaci stigli iz Francuske

Najnovije istraživanje indeksa menadžera nabavke (PMI) - koje predstavlja najraniji mesečni pokazatelj stanja evropske ekonomije - pokazalo je da se poslovna aktivnost u evrozoni smanjuje najbržim tempom od oktobra 2023. godine.

Francuska je skliznula u najdublju kontrakciju još od kovid zatvaranja u novembru 2020. godine, prenosi Euronews.

Usporavanje evrozone se produbljuje

"Preliminarni PMI podaci za maj pokazuju da ekonomija evrozone trpi sve ozbiljnije posledice rata na Bliskom istoku", rekao je Kris Vilijamson, glavni ekonomista za poslovanje u kompaniji S&P Global.

Dodao je da se "proizvodnja sada smanjuje već drugi mesec zaredom, pri čemu je tempo pada u maju ubrzan na najviši nivo u poslednje dve i po godine".

Kompozitni PMI indeks proizvodnje evrozone kompanije S&P Global pao je u maju na 47,5 sa aprilskih 48,8, što je najniži nivo u poslednjih 31 mesec i drugi uzastopni mesec ispod granice od 50,0 koja razdvaja rast od pada aktivnosti.

Najveći teret podneo je uslužni sektor, koji čini glavninu privrede evrozone. Preliminarni PMI usluga pao je na 46,4 sa 47,6, što je najlošiji rezultat od februara 2021. i znatno ispod očekivanja ekonomista od 47,7.

Vilijamson je dodao da uslužni sektor "posebno teško pogađa rast troškova života izazvan ratom", naročito kroz više cene energije koje smanjuju kupovnu moć domaćinstava.

Prerađivačka industrija se držala nešto bolje sa indeksom od 51,4, ali i tu zamah slabi jer su nove porudžbine prvi put posle više meseci počele da opadaju.

Francuska zabeležila najveći pad

Najalarmantniji podaci stigli su iz Francuske. Kompozitni PMI potonuo je u maju na 43,5 sa aprilskih 47,6, daleko ispod očekivanih 47,7.

profimedia

"Preliminarno PMI istraživanje za Francusku u maju donosi veoma zabrinjavajuće brojke", rekao je Džo Hejz, glavni ekonomista kompanije S&P Global Market Intelligence.

"Inflatorni uticaj šoka izazvanog rastom cena nafte nastavlja da se širi, pri čemu indeksi cena i u proizvodnji i u uslugama ponovo rastu", dodao je.

Indeks aktivnosti u uslužnom sektoru, koji dominira francuskom ekonomijom, pao je na 42,9 sa 46,5, što je najniži nivo u poslednjih 66 meseci.

Proizvodnja u industriji, koja je u aprilu kratkotrajno dala podsticaj ekonomiji, naglo je oslabila, pri čemu je podindeks proizvodnje pao za više od šest poena i ponovo skliznuo u zonu kontrakcije.

Kompanije obuhvaćene istraživanjem kompanije S&P Global direktno su navele troškove rata kao uzrok problema.

"Zabrinjava to što širi rast ukupnog nivoa cena u ekonomiji povećava rizik od daljeg uništavanja tražnje", rekao je Hejz.

"Alarmantno je što su nove porudžbine privatnog sektora u maju drastično pale, što jasno pokazuje da je ovaj šok značajno povećao rizik od recesije u drugoj najvećoj ekonomiji evrozone."

Francuske kompanije postale su pesimistične u vezi sa narednih godinu dana prvi put od novembra 2024, a nivo negativnih očekivanja bio je najveći još od početka pandemije kovida u aprilu 2020.

Nemačka stagnira, ali se pad produbljuje

Ni Nemačka - industrijski motor evropskog bloka - nije bila pošteđena.

Kompozitni PMI blago je porastao na 48,6 sa 48,4, što je dvomesečni maksimum, ali je i dalje duboko u zoni kontrakcije.

PMI za proizvodnju pao je na najniži nivo u poslednja četiri meseca - 49,9 - dok je rast industrijske proizvodnje gotovo stao, a nove porudžbine prvi put od decembra 2025. počele da opadaju.

profimedia

Kompanije takođe počinju agresivnije da otpuštaju radnike.

Zaposlenost u Nemačkoj pala je najbržim tempom u više od godinu i po dana, predvođena velikim smanjenjem broja zaposlenih u industriji. Inflacija ulaznih troškova dostigla je najviši nivo u poslednje tri i po godine.

"Poremećaji izazvani praktičnim zatvaranjem Ormuskog moreuza nastavljaju da utiču na cene, pri čemu inflacija ulaznih troškova dodatno ubrzava zbog viših cena energije i nestašica u lancima snabdevanja", rekao je Fil Smit, zamenik direktora za ekonomiju u kompaniji S&P Global Market Intelligence.

Inflatorni šok koji ECB ne može da ignoriše

Majski PMI izveštaj nije samo priča o usporavanju privrede.

Inflacija ulaznih troškova širom evrozone ubrzala je sedmi mesec zaredom i dostigla najviši nivo u tri i po godine. Cene robe i usluga rasle su najbržim tempom u poslednjih 38 meseci.

U Francuskoj je inflacija izlaznih cena dostigla trogodišnji maksimum. U Nemačkoj je indeks cena ulaznih troškova u industriji skočio ka nivoima poslednji put viđenim tokom energetske krize 2022. godine.

Evropska centralna banka sada se suočava sa onim što je Vilijamson opisao kao "sve dublju dilemu za kreatore politike".

Tržišta novca trenutno procenjuju da postoji više od 80 odsto verovatnoće da će ECB na narednom sastanku povećati kamatne stope za 25 baznih poena, uz očekivanje još dva povećanja do kraja godine - uprkos naglom pogoršanju ekonomskih pokazatelja.

Cena poremećaja u Ormuskom moreuzu

Pre samo dva meseca Evropa je još beležila rast. Danas njena ekonomska aktivnost šalje najglasnije signale recesije u poslednjih nekoliko godina.

Zatvaranje Ormuskog moreuza više nije samo geopolitička vest - posledice se sada direktno vide u realnoj ekonomiji evrozone, dok ECB ostaje sve manje vremena da odluči koju stranu ove dileme će braniti.