Amsterdam zabranio reklamiranje mesa i fosilnih goriva: Kozmetička mera ili ograničenje komercijalne slobode kompanija?

Reklame za jeftina putovanja i krstarenja, burgere i automobile na benzin nestale su sa ulica Amsterdama. Holandska prestolnica prvi je glavni grad u svetu koji je zabranio reklamiranje mesa ali i proizvoda koji su povezani sa fosilnim gorivima u javnom prostoru, a sve radi usklađivanja sa klimatskom politikom. Postavlja se pitanje da li je ovo hrabar potez ili je zapravo problematično za kompanije koje su na ovaj način ugrožene. Konsultantkinja za digitalni marketing Ivana Čirković kaže za Euronews Srbija da je to s jedne strane populistička i kozmetička mera, a s druge strane možda prvi korak koji će dugoročno doneti neke rezultate. 

Ona je rekla da ne veruje da će zabrana bilborda sa takvim reklama doneti neku konkretniju promenu.

"S jedne strane, to je definitivno je populistička mera kad znamo da imamo telefon u džepu, u rukama. Samo zato što nam nešto nije u vidnom polju na toj stanici, mi onako to ne vidimo jer smo svi u telefonima, tu su društvene mreže, tu su oglasi, što nije regulisano na ovaj način. Vidimo da budžeti prelaze iz tog tradicionalnog oglašavanja u digitalno. S druge strane, u zavisnosti ako zaista smatraju i misle da rade neke promene, možda je ovo prvi korak koji će dugoročno doneti neke rezultate ako budu istrajni i ako ove populističke mere budu pratile i neke konkretne stvari", rekla je ona. 

Naime, od 1. maja na ulicama Amsterdama više nema različitih reklama koje se vezuju za, na primer, govedinu i daleka putovanja u cilju da se ne podstiče potrošnja koja doprinosi emisijama štetnih gasova.

Bilbordi ali i tramvajska stajališta u tom gradu sada potpuno drugačije izgledaju, jer promovišu umetnost i kulturu.

Po klimatskoj politici Amsterdama, do 2050. godine taj grad bi trebalo da bude ugljenično neutralan i da se prepolovi potrošnja mesa.

Dok iz političkih stranaka, poput Zelene levice, podržavaju ovu meru, kritike dolaze iz Holandskog udruženja mesne industrije koje je nezadovoljno ovakvom merom jer smatraju da je ovo nepoželjno uticanje na ponašanje potrošača.

Buni se i Holandsko udruženje turističkih agenata navodeći da je ta mera nesrazmerno ograničenje komercijalne slobode kompanija.

Kakvi će biti efekti?

Ćirković kaže da istraživanja pokazuju da reklame zaista utiču na potrošače, na normalizaciju trendova i promenu navika.

"Da li su jedine odgovorne - nisu. Opet, u zavisnosti od dugoročnosti samih tih mera i da li će one ostati kozmetičke ili definitivno neke funkcionalne, praktične, zavisiće i sam efekt i uticaj tih mera na ljude. Ono što povlači neka druga pitanja jeste šta je onda sledeći? Ako vi zabranite reklamiranje mesa bez uvođenja nekih dostupnih i prijemčivih alternativa, onda mi ne govorimo o nečem zdravijem, već o nekoj zabrani sa kojim ciljem?! Tako da još je to sve sveže, novo, nepoznato. Vreme će pokazati", rekla je sagovornica Euronews Srbija.

Euronews

Time što je jedan "prozor" za reklamiranje zatvoren, otvara se čitavo novo polje, a to je digitalni svet, internet i društvene mreže gde nije regulisano na koji način se šta plasira onako kako bi trebalo.

"Tu nemamo jasne granice šta je reklama, šta nije. Mi imamo influenser marketing, reklame koje zvuče kao priče, mlade koji nešto preporučuju, a nisu transparentni da li je to u pitanju neka plaćena saradnja ili reklama. Prosto se gubi ta neka jasna granica između onoga što je reklama, što nije. Samim tim imamo personalizovane promo poruke, zahvaljujući algoritmima. Sve je to svet i ta neka siva zona koja nije regulisana kako bi trebalo", rekla je ona.

Kompanije će, kaže ona, definitivno uložiti u takvo prisustvo da nadomeste ono što im tradicionalni vid reklamiranja onemogućava.

Prema njenim rečima, marketing bi trebalo da neguje vrednosti koje ljudima donose dobro.

"Marketing je odgovoran za istinitost, transparentnost i za ono što je moralno i etički dobro, opšte korisno. Ljudi, u zavisnosti ko i kako, na koji način koriste taj i takav marketing, pa i ove mere, oni su ti koji odlučuju u kojem pravcu će sve to ići", rekla je Ćirković. 

Ona kaže da se nada da će u oblasti oglašavanja u digitalnom svetu u nekoj bližoj budućnosti biti kristalnija situacija, barem kada je reč o regulacijama.

"To je prostor koji definitivno nije uređen niti regulisan na način na koji bi trebalo, ne samo što se tiče ekologije i klimatskih promena, već prevashodno mlađih naraštaja koji direktno imaju posledice i negativne uticaje toga što to nije regulisano na način na koji bi trebalo", zaključila je Ćirković.

"Kozmetika, nedostatak zdravih alternativa i AI žeđ"

Da je Amsterdam trendsetter u mnogo čemu, pa i u ovim merama za reklame kaže ona, ali i navodi da joj sve to liči na neku kozmetiku i populistički politički potez nego nešto što je strukturalno jer ne nudi neku alternativu.

"Ako kažemo - ne može da se putuje avionom, sad ćemo električna vozila, ali ta električna vozila takođe zagađuju mnogo jer su zasnovana na litijumskim baterijama, uništava se čitava životna okolina da bi se do tog litijuma došlo. Prosto  malo odaje utisak licemerija i tih nekih političkih poteza pre nego nečega zaista za opšte društvenu korist", smatra Ćirković.

Ona naglašava da u nedostatku zdrave alternative svemu tome, to i dalje ostaje na nivou kozmetike.

Ako se zabranjuje reklamiranje fosilnih goriva i mesa radi usklađivanja sa klimatskom politikom, Ćirković navodi da s druge strane postoji nešto što se zove AI žeđ.

Ona je navela da jedan razgovor sa AI modelom, u proseku od 20 do 50 pitanja, "popije" oko pola litre vode za hlađenje servera, a data centri koji obrađuju informacije već troše oko dva odsto globalne struje, što je isto koliko i cela avioindustrija, a taj broj raste eksponencijalno.

"Postavlja se pitanje zašto baš ovo, a istovremeno ne rešavamo neke druge stvari koje takođe utiču i na klimu i na životnu okolinu. S treće strane, ne nudimo neku konkretnu alternativu, niti jasan pravac čemu to sve dalje vodi i šta je sledeće što će se naći na toj listi zabranjenih stvari i po čijim merelima i zašto", navela je ona.