Zeleno svetlo Brisela: Internet, pozivi i poruke u EU bez dodatnih troškova za građane regiona, kada je realno očekivati

Savet Evropske unije odobrio je početak pregovora o proširenju režima "roming kao kod kuće" na Zapadni Balkan. Kako se navodi, to bi građanima ovog regiona omogućilo korišćenje mobilnog interneta, poziva i poruka u Evropskoj uniji bez dodatnih roming troškova.

Pregovori će zahtevati usklađivanje nacionalnih propisa o elektronskim komunikacijama sa zakonodavstvom EU, kao i izgradnju adekvatnih regulatornih okvira u svakoj zemlji Zapadnog Balkana. Tek nakon ispunjenja ovih uslova, telekom operateri će moći da omoguće korišćenje usluge "roming kao kod kuće".

O ovoj temi za Euronews Srbija govorio je Aleksandar Mastilović, međunarodni stručnjak za telekomunikacije.

Ekspert za telekomunikacije Aleksandar Mastilović ističe da će proces usvajanja biti različit po zemljama, sa Crnom Gorom i Albanijom kao najverovatnijim prvim kandidatima za implementaciju do kraja 2024. godine. Ostale zemlje regiona mogu očekivati usvajanje do 2027. godine.

Istakao je da je ovo predstavlja pucanj za početak jedne trke i da to ne treba da shvatimo kao gotov proces.

"Ovo je u principu potvrda političke opredeljenosti Evropske unije da nekako proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji se proširi mnogo brže i u digitalnoj ravni, osim one, naravno, standardne svakodnevne političke procedure. I ovo je direktna posledica, pre svega, političke odluke koja je vezana za deklaraciju iz Tirane iz 2022. godine", rekao je on.

Mastilović je istakao da je Evropska komisija krajem februara pripremila okvir za pregovore sa državama Zapadnog Balkana, a da ga je Savet praktično potvrdio 4. juna.

Dodao je da je time, kada je reč o Briselu, priča zatvorena.

"Sada se loptica prebacuje praktično na države Zapadnog Balkana koje moraju da ispune određene uslove, jer ovaj postupak nije bezuslovan, a pre svega se radi o potpunom usaglašavanju propisa u oblasti elektronskih komunikacija, odnosno telekomunikacija sa propisima, odnosno AKI-jem Evropske unije u tom domenu, i naravno izgradnja adekvatnog regulatornog okvira od nacionalnih regulatora kojim bi se realizacija tih obaveza i formalizovala", rekao je on i dodao:

"Naravno, tek onda kada to države Zapadnog Balkana unutar svaka sebe reši, onda telekom praktično dolazi u fazu obaveze da to provedu, i onda možemo da pričamo o tome da će jedna po jedna zemlja ulaziti u praktično roming kao kod kuće, odnosno roming kao kod kuće, odnosno praktično brisanje te vrste digitalne granice.

Istakao je da je mala šansa da će to Zapadni Balkan uraditi sve odjednom kao regija.

"Mislim da će brzina prihvatanja i usvajanja biti veoma različita od zemlje do zemlje, pri čemu svakako su najveći favoriti da to prvi učine Crna Gora i Albanija, koje su najbliži pristupanju Evropskoj uniji. Za njih možemo biti optimisti da bi to mogli završiti do kraja ove godine, dok verujem za ostale to će biti u najboljem slučaju 2027. godina" rekao je on.

Na pitanje šta nam je pokazao projekat bez rominga u zemljama Zapadnog Balkana i mogu li se neki mehanizmi preuzeti odatle, Mastilović odgovara da je to u principu bio probni balon koji je EU zadala zemljama Zapadnog Balkana da se treniraju.

"Sada ta regija čitava treba da se pridruži mnogo većem zajedničkom digitalnom tržištu Evropske unije, i naravno ti sporazumi kako su se potpisivali unutar same regije veoma su strukturno slični onome sporazumu koji će biti potpisan i sa Evropskom unijom. I na neki način nije to ništa nepoznato i zavisiće isključivo ne od struke, koliko će zavisiti od političke odluke, brzine, odnosno zaista operativne funkcionalnosti lokalnih regulatora i nadležnih ministarstava telekomunikacija, odnosno elektronskih komunikacija, kako se u kojoj pojedinačnoj državi Zapadnog Balkana naziva", objasnio je Mastilović.

On smatra da je sve ovo politička poruka Brisela i da je to možda, prema njegovom mišljenju, najvažnije.

"Takva vrsta proširene čekaonice i ova digitalna ravan u oblasti telekomunikacija i u principu povećava generalno kredibilitet procesa proširenja u trenutku kada su i političari a i građani Zapadnog Balkana već pomalo izgubili i veru da će se to pridruživanje ikada desiti, gde se preispituje i jedan ekstremno spori tempo do trenutka da bar jedna od zemalja uđe", zaključio je on.

Kompletno gostovanje Aleksandra Mastilovića pogledajte u snimku na početku teksta.