Između Ormuza i Vašingtona: Analiza energetske stabilnosti i strateških partnerstava Srbije i SAD

Situacija na Bliskom istoku se ponovo komplikuje uključujući i prolaz tankera kroz Ormuski moreuz. SAD i Iran nastavili su sukobe, a to utiče na skok cene nafte. Zbog poslednjih dešavanja usledio je novi skok cena.

Fjučersi za brent naftu porasli su za 70 centi, odnosno 0,83 odsto, na 84,93 dolara po barelu, dok je američka laka nafta WTI poskupela za 81 cent, odnosno 1,03 odsto, na 79,76 dolara po barelu, čime su nadoknađeni gubici iz prethodne trgovinske sesije, javlja Rojters.

Komentarišući tenzije u Ormuskom moreuzu, koje ponovo prete stabilnosti cena nafte, stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević za Euronews Srbija je istakao da je trenutna cena od oko 85 dolara po barelu održiva samo zato što veliki svetski kupci, prvenstveno Kina, trenutno smanjuju potražnju i koriste sopstvene strateške rezerve.

Euronews Srbija

"Kada se potroše te rezerve, Kina će morati da izađe sa svojim potrebama na tržište, i tada se može očekivati mnogo značajniji rast cena. Mi na to nemamo uticaja, jer ponuda i potražnja definišu cenu", upozorava Vasiljević.

On je objasnio da je situacija u Ormuzu veoma teška i da je pitanje kada će se stabilizovati.

"Vojni sukobi eskaliraju uprkos zaklinjanjima da će to sve da prođe. Neće, jer očigledno ne postoji zajednički interes da se to reši", rekao je on.

Kada je reč o situaciji na domaćem tržištu i smanjenju akciza na gorivo, Vasiljević je pojasnio da je to mehanizam kojim država amortizuje cenovne udare, ali dodaje da finalna cena goriva u sebi sadrži više od 50 odsto poreza, taksi i akciza.

"Smanjenje akcize smanjuje pritisak na krajnje potrošače, ali s druge strane smanjuje priliv novca u budžet. Država se finansira iz toga. Smanjenje je pokušaj da se ublaži udar na industriju, s obzirom na to da je dizel postao pritisak na cene zbog neophodnosti uvoza", objasni je Vasiljević.

Početak strateškog dijaloga između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država u Vašingtonu, čija će ključna tema biti energetika, mogao bi da predstavlja prekretnicu u energetskoj politici zemlje.

Euronews Srbija

Stručnjak za energetiku je ocenio da ovaj proces otvara vrata ka neophodnoj diversifikaciji pristupa energentima i smanjenju zavisnosti od jednog dobavljača.

On je objasnio šta je ideja jednog ovakvog dijaloga.

"Amerika je viđena kao jak partner Srbije u oblasti energetike iz nekoliko razloga. Mi smo do sada bili koncentrisani i fokusirani praktično na jednog dobavljača, makar što se tiče nafte i gasa. Ideja ovog dijaloga je da se napravi tešnja saradnja u energetici šire", ističe Vasiljević.

Potencijalna američka uloga u Đerdapu 3 i nuklearnoj energiji

Vasiljević ukazuje na konkretne projekte koji bi mogli biti u fokusu razgovora. Podseća da je u toku evaluacija prijava za izgradnju hidroelektrane Đerdap 3, gde američke kompanije imaju ozbiljnu šansu da postanu partneri.

Takođe, nakon ukidanja moratorijuma na nuklearnu energiju, Srbija ozbiljno razmatra nuklearnu opciju, a SAD nude svoju tehnologiju.

Euronews Srbija

"Srbija već razmišlja o tome da krene u tom pravcu. Čuli smo da se planira da se 2035. godine krene sa izgradnjom nekog nuklearnog energetskog postrojenja", navodi on.

Na pitanje da li bi ovi razgovori mogli da utiču na rešavanje situacije sa gasom, s obzirom na to da krajem jula ističu licence i rokovi za pregovore o NIS-u, Vasiljević smatra da je to vrlo verovatno.

"Ukoliko se sada naprave dogovori ili potvrdi namera da Srbija zaista napravi jedan kvalitativni zaokret u energetici, moguće je da Amerikanci pristanu na dalje produženje licenci. To bi Srbiji pružilo mogućnost da napravi otklon od Rusije, a da ne mora da pravi nagle rezove", objašnjava Vasiljević.

Kompletno gostovanje pogledajte u snimku na vrhu teksta