Vremenske prilike diktiraju cenu kafe: Šta da očekuju potrošači u Srbiji?

Klimatske promene sve više utiču na cenu kafe na svetskom tržištu. U Srbiji kilogram kafe košta oko 2.000 dinara, u zavisnosti od proizvođača, a ukoliko se visoke cene zadrže, u prodavnicama bi mogla da poskupi između pet i 10 odsto. Broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić kaže za Euronews Srbija da ukoliko klimatska predviđanja budu nepovoljna u dužem narednom periodu, onda će to svakako da se odrazi i na cenu kafe na tržištu Srbije.

On je objasnio da su na cenu kafe uticali pre svega procene klimatskih uslova koje su u početku bile dosta loše. 

Jorgić kaže da su obilne padavine u Brazilu dovele pitanje da li će se održati ritam berbe, koja je u periodu od maja do septembra, i da li će biti nekih zdravstvenih posledica po kvalitet kafe.

On je naveo da je cena kafe otišla na gore za 20 odsto unazad 30 dana, a da je praktično za nedelju dana pala za četiri odsto posle korigovanja procene uspešnosti završetka berbe. 

Na cenu kafe, kako je on naveo, utiče i površina pod kojom je zasađena, obim proizvodnje, tražnja za kafom koja se kontinuirano povećava u dužem vremenskom periodu, transportni troškovi i cena dolara.

"Ako dolar pada, cena kafe ide gore, ako dolar snaži, jača, cena kafe ide dole. Ne očekujem da će ovaj trenutni poremećaj uticati na cenu kafe na našem tržištu. Međutim, ukoliko ta klimatska predviđanja budu nepovoljna u dužem narednom periodu, onda će to svakako da se odrazi i na cenu kafe na tržištu kod nas", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

 

Tanjug/AP Photo/Andre Penner

 

"Tu uvek postoje ovi veliki trgovci koji imaju ulogu spekulanata, tako da i oni često puštaju informacije i tako se ponašaju na tržištu, tako da, praktično, klima plus spekulanti utiču na cenu kafe", rekao je on.

I kakao poskupeo

Zbog problema u proizvodnji i loših vremenskih uslova, kakao je beležio velike skokove cena, pa se postavlja pitanje da li to znači da treba očekivati i skuplju čokoladu i konditorske proizvode.

Situacija sa kakaom je slična kao u slučaju kafe, kaže Jorgić i navodi da je cena pre mesec dana u odnosu na današnju otišla gore 30 odsto.

Tanjug/AP/Sophie Garcia

"Međutim, prošle nedelje se ona vratila za nekih šest odsto. Kumulativno je praktično rast cene 24  odsto. Niko ne trguje dan za dan, uvek imate neke fjučerse, buduće trgovine, i uvek proizvođači imaju određene količine zaliha. Ukoliko ne dođe do bitnih klimatskih poremećaja u dužem narednom periodu, cena se, po mom mišljenju, neće bitno korigovati na globalnom tržištu, a ni kod nas. Znači, neće rasti", rekao je sagovornk Euronews Srbija.

Uticaj klime na cene Jorgić je objasnio na primeru mrazeva u fazi cvetanja trešnje u Srbiji kada je rod praktično bio 20 odsto od nekog standardnog.

"Kao posledicu toga, imali ste rast cene trešnje na čak 1.200 dinara po kilogramu. Ove godine, klimatski uslovi su bili perfektni, rod je bio odličan, i cena trešnje se kretala od 200 do 250 dinara za kilogram. To isto se dešava sa kafom, kakaom i finalnim proizvodima - šoljica kafe i čokolada", rekao je on.

"Ono što je zlato za ceo svet, za nas je to kukuruz"

Rod pšenice u Srbiji je sasvim solidan, kao i kvalitet, kaže Jorgić navodeći da je negde prosečan, negde iznad proseka u zavisnosti od regiona.

On je rekao da je kukuruz za sada u dobrom stanju. 

"Ukoliko padne još jedna solidna kiša, ali da ne bude nevremena, kukuruz će biti perfektan. Kukuruz je naše zlatno, žuto zlato. Ono što je zlato za ceo svet, za nas je to kukuruz. Imamo suncokret i soju, sve je to u dobrom stanju za sada", kaže Jorgić.

Kada je reč o robama koje se uvoze u Srbiji, krajnja cena zavisi od proizvođačkih cena i marži veletrgovaca. 

"Recimo, kafa ili kakao, kada dođu na našu granicu, izlažu se oporezivanju, poput akciza, taksi, PDV-a, i u zavisnosti od visine tih dodatnih troškova na te uvozne cene, formira se cena na lokalnom tržištu", rekao je on.

U slučaju nafte, kaže on, postoji berzanska cena i kada nafta dođe na tržište Srbije, primenjuju se porezi i akcize. 

"Država koriguje akcize da bi, koliko-toliko, kontrolisala cenu naftnih derivata, kako to ne bi napravilo poremećaj i haos na tržištu, i bitno uticalo na stopu inflacije. Ali te korekcije mogu u nekom kraćem vremenskom periodu da se dešavaju. Na duži rok, ipak, moramo da damo neku realnu cenu", rekao je sagovornik Euronews Srbija.