NBS: Međugodišnji realni rast BDP 3,8 odsto, bolje od fleš procene od 3,6 odsto

Međugodišnji realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom tromesečju ove godine iznosio je 3,8 odsto, što je više od fleš procene, prema kojoj je iznosio 3,6 odsto, saopštila je danas Narodna banka Srbije (NBS) pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku i navela da je na nivou prve polovine godine, realni rast BDP-a iznosio 3,5 odsto međugodišnje.

Industrijska proizvodnja je u julu 2026. zabeležila pad od 2,3 odsto međugodišnje, koji je bio vođen padom u sektorima energetike od 8,8 odsto i prerađivačke industrije od 1,6 odsto, dok je u rudarstvu zabeležen rast od 3,0 odsto.

U okviru prerađivačke industrije, pad je registrovan u 15 od 24 grane, pri čemu je najveći doprinos padu potekao od niže proizvodnje naftnih derivata, minus 13,0 odsto međugodišnje i metalnih proizvoda, minus 6,5 odsto, dok je, nasuprot tome, proizvodnja motornih vozila i prikolica nastavila da beleži visok rast, i to 29,6 odsto.

U periodu januar - jul ove godine, industrijska proizvodnja je porasla za 0,3 odsto, a taj rast bio je vođen rastom sektora prerađivačke industrije od 1,3 odsto, dok je rudarstvo praktično stagniralo sa minus 0,1 odsto, a u energetici je iskazan pad od 4,8 odsto.

Kada je reč o indikatorima uslužnih sektora, iz NBS navode podatke da je promet u trgovini na malo u julu ove u odnosu na isti mesec prošle godine, realno porastao za 8,2 odsto, dok je realni rast u periodu januar - jul iznosio 7,3 odsto međugodišnje.

Što se turista tiče, broj dolazaka u julu bio je veći za 4,4 odsto međugodišnje, a broj noćenja za 1,9 odsto.

U periodu januar - jul broj dolazaka turista bio je veći za 6,2 odsto međugodišnje, a noćenja za 4,4 odsto.

Kada je reč o spoljnotrgovinskim kretanjima, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, robni izvoz izražen u evrima u julu je ostvario međugodišnji rast od 8,9 odsto, a robni uvoz od 5,0 odsto.

Rast robnog izvoza bio je vođen rastom izvoza prerađivačke industrije i poljoprivrede, dok je na rast robnog uvoza najviše uticao rast uvoza sredstava za reprodukciju.

Prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti u drugom tromesečju 2026. iznosila je 7,2 odsto, što je najmanje do sada, dok je stopa zaposlenosti bila 50,9 odsto.