Šta će Evropa sa milionima starih baterija iz električnih automobila? Rešenje bi moglo da bude iznenađujuće

Stare baterije iz električnih automobila mogle bi da dobiju novi život kao velika skladišta energije i pomognu Evropi da smanji rasipanje struje iz vetra i sunca, ali i pritisak na elektroenergetsku mrežu koja sve teže prati ubrzanu tranziciju ka obnovljivim izvorima.

Istrošene baterije iz električnih vozila mogle bi da transformišu zastarelu evropsku elektroenergetsku mrežu i spreče rasipanje milijardi evra na električnu energiju svake godine. Iako je procvat obnovljivih izvora energije pomogao EU da prošle godine uštedi 51 milijardu evra smanjenjem uvoza nafte i gasa, infrastruktura kontinenta teško prati tranziciju ka čistoj energiji.

Prema izveštaju konsultantske grupe AFRY iz 2026. godine, koji je naručila neprofitna organizacija Beyond Fossil Fuels, širom kontinenta trenutno je 375 gigavata (GW) projekata čiste energije i 455 GW projekata baterijskog skladištenja zaglavljeno u redovima za priključenje na distributivnu mrežu.

To znači da više od 100 milijardi evra ulaganja u obnovljive izvore energije praktično čeka na priključenje na mrežu, čime se odlaže pristup solarnim panelima i toplotnim pumpama za Evropljane koji se suočavaju sa naglim rastom računa za energiju. Ali rešenje možda već postoji u onome što mnogi smatraju otpadom.

Zašto evropska elektroenergetska mreža teško prati promene

Evropska elektroenergetska mreža prvobitno je izgrađena oko uglja, a kasnije gasa, koji se uglavnom koriste u centralizovanim elektranama.

Međutim, projekti zelene energije, poput vetroelektrana i solarnih parkova, uglavnom se nalaze u udaljenim područjima - uključujući i pučinu - zbog čega je proizvodnju električne energije teže preneti do domaćinstava i kompanija. Obnovljivi izvori poput sunca i vetra takođe zavise od određenih vremenskih uslova za proizvodnju električne energije, umesto da direktno odgovaraju na potražnju.

Kada ponuda premaši potražnju, što se često dešava, cene električne energije mogu pasti ispod nule, a operatori mogu biti primorani da isključe vetroelektrane i solarne elektrane ili smanje njihovu proizvodnju – što je praksa poznata kao ograničavanje proizvodnje (curtailment).

Samo u 2024. godini u EU je ograničena proizvodnja 10 TWh električne energije iz obnovljivih izvora – dovoljno da se tokom cele godine snabdeva tri miliona domaćinstava. To predstavlja čak 4,3 milijarde evra neiskorišćene električne energije.

Dok su sistemi za skladištenje energije iz baterija (BESS) prepoznati kao jedan od ključnih faktora za smanjenje ograničavanja proizvodnje iz obnovljivih izvora širom Evrope, ulaganja su i dalje daleko ispod potrebnog nivoa. Stručnjaci kažu da bi istrošene baterije iz električnih vozila lako mogle da popune taj jaz.

Mogu li istrošene baterije iz električnih vozila da spasu mrežu?

To što je baterija iz električnog vozila polovna ne znači da više nije korisna.

AP Photo/Jenny Kane

Zapravo, većina baterija iz električnih vozila povlači se iz upotrebe kada joj je preostalo čak 70 do 80 odsto prvobitnog kapaciteta. Iako to nije dovoljno za potrebe automobila, takve baterije mogu da pomognu u snabdevanju električnom energijom domaćinstava, kompanija ili čak manjih vozila.

"Stare baterije iz električnih vozila zaista predstavljaju zlatni rudnik", kaže Adrian Hil, direktor organizacije Electrification Alliance, za Euronews Earth, te je dodao:

"Čak i kada im se performanse toliko pogoršaju da više nisu dovoljno dobre za automobil, lako mogu da dobiju drugi život, koji se meri decenijama, kao skladište energije za elektroenergetsku mrežu, kompanije ili domaćinstva".

Evropa se trenutno oslanja na baterije iz električnih vozila starijih od 10 godina ili iz vozila koja su učestvovala u saobraćajnim nesrećama. Problem je u tome što Evropa pre desetak godina nije kupovala mnogo električnih vozila, a automobili iz tog perioda imali su znatno manje baterije, često kapaciteta svega 22 ili 24 kWh.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), u Evropi je 2016. godine prodato samo 215.000 električnih vozila, u poređenju sa 4,2 miliona prošle godine. To predstavlja ogroman rast od 1.853 odsto. 

"Nasuprot tome, savremeni automobili mogu imati baterije kapaciteta od 50 do 100 kWh. Dakle, suočavamo se sa dva različita trenda koji bi za 10 do 15 godina mogli radikalno da promene elektroenergetsku mrežu", objašnjava Hil.

AP Photo/David Zalubowski

Prošle godine EU je na mrežu dodala 27 GWh baterija. Istovremeno, blok je u vidu baterija ugrađenih u električna vozila dodao oko četiri do pet puta više kapaciteta za skladištenje energije.

"Kada ta električna vozila jednog dana budu povučena iz upotrebe, a njihove baterije postanu samostalni sistemi za skladištenje energije, to će promeniti način na koji se mreža vodi i funkcioniše. Kako se nivo kapaciteta za skladištenje iz godine u godinu bude povećavao, trebalo bi da vidimo sve veći pad cena električne energije – to je veoma uzbudljiv pozitivan krug", dodaje Hil.

Evropi preti da postane groblje baterija za električna vozila

Prema podacima IEA, više od milion baterija iz električnih vozila moglo bi da dostigne kraj radnog veka do 2030. godine. Ako ne budu efikasno prenamenjene za potrebe elektroenergetske mreže, stručnjaci upozoravaju da bi mogle postati jedan od "najbrže rastućih tokova otpada" na svetu.

Iako baterije iz električnih vozila mogu da se recikliraju, taj proces je poznato složen i skup. Pre nego što baterija uopšte uđe u proces reciklaže, mora da prođe kroz dugotrajnu pripremu koja podrazumeva pražnjenje, rastavljanje i razdvajanje njenih komponenti.

Postoje i bezbednosni rizici povezani sa hemijskim reakcijama koje se koriste tokom reciklaže baterija, a koje mogu osloboditi toksične supstance poput fluorovodonične kiseline. Ova jedinjenja predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost radnika, a mogu oštetiti i opremu u postrojenjima za reciklažu.

Dok stručnjaci pozivaju na proširenje infrastrukture za reciklažu kako bi se iz baterija izdvojili ključni minerali, njihovo uključivanje u elektroenergetsku mrežu moglo bi biti korisnije.

Solarni paneli proizvode električnu energiju tokom dana, kada ima sunca, ali upravo tada je potrošnja u domaćinstvima najmanja, jer ljudi često nisu kod kuće zbog posla ili škole. Umesto da se taj višak energije rasipa, mogao bi da se skladišti u baterijama iz električnih vozila koje su dobile drugi život i da se koristi kasnije uveče, kada potrošnja u domaćinstvima dostiže vrhunac.

"To je čuvena kriva patke, kada se potrošnja iz mreže tokom dana smanjuje, a zatim veoma brzo raste kako sunce zalazi i ljudi se vraćaju kući s posla", rekao je Hil te dodao da tu nije reč samo o solarnoj energiji, već je naveo da će koristi imati i energija vetra.

Baterije će leti, kako je istakao, prebacivati solarnu energiju iz perioda oko podneva u večernji vrhunac potrošnje, a zimi će energiju vetra proizvedenu tokom noći prebacivati u periode dnevne najveće potrošnje. Ova ideja se već primenjuje širom sveta.

U Kaliforniji, na primer, postrojenje kapaciteta 12 megavat-sati (MWh), kojim upravlja kompanija za razvoj energetskih sistema B2U, koristi stotine baterija iz električnih vozila marke Honda koje su dobile drugi život. Baterije se pune pomoću solarne elektrane snage 1,5 MW. Projekat prodaje električnu energiju i usluge elektroenergetskoj mreži na tržištu kojim upravlja Kalifornijski nezavisni sistemski operater.

U udaljenijim regionima, baterije iz električnih vozila koje su dobile drugi život mogu da pomognu u obezbeđivanju znatno pristupačnijeg izvora energije za lokalne zajednice. Svetska banka procenjuje da je u podsaharskoj Africi potrebno više od 160.000 mini-mreža kako bi se zadovoljile potrebe za pristupom električnoj energiji – čime bi se pouzdano snabdevanje energijom omogućilo za 380 miliona ljudi.