Kako su kratkovidost i artritis jednog čoveka "rodili" tehnologiju bez koje nijedna kancelarija ne može da funkcioniše

Tog davnog oktobra 1942. godine, Čester Karlson patentirao je proces elektrofotografije, koji je kasnije postao poznat kao kserografija. Ovaj izum predstavljao je tehnološku osnovu za industriju fotokopir aparata i kompaniju koja je sa njom zauvek povezala svoje ime - Xerox.

Karlson je bio čovek koji je posvetio život stvaranju neobičnih izuma. Među njegovim maštovitim kreacijama bili su kabanica sa posebnim žlebovima za odvođenje vode sa nogavica i četkica za zube sa zamenljivim vlaknima. Ipak, za razliku od njegovih ostalih izuma, ideja kserografije doživela je ogroman uspeh i upisala njegovo ime u istoriju globalnog poslovanja.

Bolesti kao inspiracija za epohalni izum

Sve je počelo zato što se mladi Karlson, koji je patio od kratkovidosti i artritisa, umorio od ručnog prepisivanja dokumenata neophodnih za posao.

U mladosti, ovaj pronalazač radio je kao analitičar patenata za kompaniju koja je proizvodila električne komponente. Posao je zahtevao da satima proučava dokumente i nacrte, a dužnost mu je bila da priprema prijave za patentni zavod kako bi zaštitio izume i ideje svoje kompanije. Na njegovu nesreću, taj proces je zahtevao višestruke kopije, koje je morao sam ručno da prepisuje.

Ovaj dosadan i iscrpljujući posao oduzimao mu je sate, te je Karlson bio odlučan u nameri da pronađe bolji način.

Kuhinjska laboratorija i godine odbijanja

foto: pexels/Tima Miroshnichenko

Tako je u kuhinji svog doma napravio improvizovanu laboratoriju. Tu je eksperimentisao sa idejom o tehnici reprodukcije zasnovanoj na fotoprovodljivosti - fenomenu gde određeni materijali menjaju svoja električna svojstva kada su izloženi svetlosti. Nakon godinu dana eksperimentisanja, nekoliko manjih požara u kući i kidanja živaca svojoj supruzi, Karlson je uspeo.

Kako proces funkcioniše? Fotoprovodljiva površina se pozitivno naelektriše, a zatim izlaže slici dokumenta. Kako osvetljeni delovi (oblasti bez teksta/slike) postaju provodljiviji, naelektrisanje u tim delovima se neutrališe. Prah sa negativnim nabojem, koji se raspršuje po površini, lepi se putem elektrostatičke privlačnosti isključivo za pozitivno naelektrisane delove slike. Zatim se preko praha postavlja list papira koji se takođe pozitivno naelektriše. Negativno naelektrisani prah se privlači na papir dok se on odvaja od površine. Na kraju, toplota fiksira prah za papir, stvarajući savršenu kopiju originala.

Međutim, patentiranje ove ideje bio je samo prvi korak za Karlsona. Bilo je potrebno još celih 20 godina da pronađe kompaniju zainteresovanu za njegovu tehnologiju. Obraćao se gigantima kao što su IBM, GE i RCA, ali je svaki put nailazio na zatvorena vrata. Tek 1960. godine, kompanija Haloid - koja je kasnije preimenovana u Xerox, konačno je izbacila Karlsonovu ideju na tržište.

Skroman život i bogatstvo podeljeno drugima

foto: pexels/Victoria Espinosa

Srećom po njega, poznavanje patentnog prava omogućilo mu je da rigorozno zaštiti svoja autorska prava, zahvaljujući čemu je stekao ogromno bogatstvo. Uprkos tome, Karlson je nastavio da živi veoma skromno, a pred kraj života donirao je veći deo bogatstva koje je stekao od kompanije Xerox.

Kada je reč o "grčkom" imenu kompanije, ono je nastalo kada je rukovodstvo firme Haloid zamolilo profesora grčkog jezika sa Državnog univerziteta u Ohaju da osmisli zvučniji naziv od reči "elektrofotografija". Profesor se setio reči "kserografija" (od grčkih reči suvo i pisanje), pa je tako 1958. godine kompanija i zvanično promenila ime u Haloid Xerox.