Vozom od centra Beograda do aerodroma za 20 minuta: Kako nova pruga menja železničku mapu glavnog grada
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Od Zemun Polja, preko Surčina i Aerodroma "Nikola Tesla", do Nacionalnog stadiona – nova železnička linija trebalo bi da poveže zapadni deo Beograda sa gradskim železničkim sistemom. Tako bi glavni grad Srbije u narednim mesecima mogao da dobije jednu od najvažnijih novih železničkih veza u svojoj savremenoj istoriji.
Nova pruga duga je 18,3 kilometra, projektovana je za brzine do 120 kilometara na sat, a nove kompozicije vozova koje će saobraćati novom prugom stići će iz Kine.
Biće dvokolosečna, elektrificirana i opremljena savremenim signalno-sigurnosnim i telekomunikacionim sistemima.
Završetkom ovog projekta, prema rečima ministra finansija u tehničkom mandatu Siniše Malog, biće ispunjen istorijski san o povezivanju centra Beograda sa aerodromom "Nikola Tesla".
Ideja je jednostavna – da se automobil zameni vozom na putu između centra Beograda, aerodroma, Surčina i kompleksa EXPO 2027.
Od Surčina do centra Beograda će tom prugom moći da se stigne za 20 minuta.
Kada će biti završena pruga
Prema najavama, pruga Zemun Polje - Aerodrom - Nacionalni stadion biće otvorena za saobraćaj u martu ili aprilu sledeće godine.
Do sada je izgrađeno 11 kilometara pruge.
"Mi ćemo do kraja godine završiti sve građevinske radove do Nacionalnog stadiona, dakle do Ekspa, svih 18,3 kilometara. Onda ide faza testiranja. Poslednja kompozicija iz Kine dolazi negde početkom marta naredne godine, tako da ja očekujem mart, april, da ćemo u potpunosti otvoriti ovu deonicu. To je realno", rekao je Mali.
Železnica je ključni vid prevoza koji može u relativno kratkom vremenu da preveze veliku količinu robe ili putnika, a Mali očekuje da se tom prugom dnevno preveze oko 10. 000 ljudi, što je 3,5 miliona ljudi godišnje.
Ministarka građevinarstva u tehničkom mandatu Aleksandra Sofronijević, koja je sa Malim nedavno obišla novu prugu, rekla je da je budućnost saobraćaja u železnici kao ekološkom prevozu koji ne zauzima puno mesta, a sa druge strane rasterećuje saobraćajne gužve.
Tanjug/Dejan Živančević
''Beograd, pored Sofije i Atine, postaje jedan od retkih gradova u Evropi koji ima direktnu železničku vezu između aerodroma i centra. Očekujemo oko četiri miliona posetilaca Ekspa i treba sav taj narod prevesti'', rekla je Sofronijevićeva.
To je i razlog zbog kojeg se ova pruga ne posmatra samo kao infrastruktura za EXPO 2027.
Njena dugoročna funkcija trebalo bi da bude povezivanje aerodroma i zapadnog dela Beograda sa gradskom železničkom mrežom.
Za Beograd to nije samo još 18,3 kilometra pruge – već pokušaj da železnica postane jedan od glavnih načina povezivanja grada i njegovih najvažnijih saobraćajnih tačaka.
Planovi idu i dalje od Surčina.
Prema najavama gradske uprave, u narednim godinama razmatra se produžetak železničke veze prema Obrenovcu, uz uključivanje Jakova i Boljevaca u sistem javnog železničkog prevoza.
Veliki projekti i van Beograda
Dok se u glavnom gradu gradi nova mreža, železnička infrastruktura menja se i na međunarodnim pravcima.
Jedan od najvažnijih projekata je modernizacija železničkog pravca Beograd–Novi Sad–Subotica–Kelebija, koji Srbiju povezuje sa Mađarskom.
Brza pruga Beograd–Subotica već je osposobljena za saobraćaj vozova do 200 kilometara na sat, a u 2026. godini u toku su pripreme za potpuno uspostavljanje putničkog železničkog saobraćaja između Srbije i Mađarske.
To je deo šire ideje – da Beograd postane čvorište između međunarodnih, regionalnih i gradskih železničkih linija.
Mađarski ministar saobraćaja David Vitezi kaže da je na novoj pruzi Budimpešta - Kelebija uspešno sprovedeno i testiranje sistema za automatsku kontrolu vozova ETCS i da bi u decembru trebalo da bude pokrenut putnički saobraćaj između Budimpešte i Beograda.
"Mađarska deonica pruge Budimpešta-Beograd tehnički se približava završetku. Nakon probe pod punim opterećenjem proteklog vikenda, sada je uspešno sprovedeno i testiranje sistema za automatsku kontrolu vozova ETCS, koji je ključan sa stanovišta bezbednog putničkog saobraćaja. Ovo je važno jer je pravilno funkcionisanje ETCS-a osnovni uslov za pokretanje putničkog saobraćaja", objavio je Vitezi na Fejsbuku.
Kako je navedeno, na osnovu rezultata ispitivanja, zvanična dokumenta potrebna za to očekuju polovinom oktobra.
"Ako sve bude teklo po planu, u drugoj polovini oktobra bi kao prvi korak mogao da krene domaći putnički saobraćaj. U međuvremenu, izvođač radova mora da sprovede i poslednje, ugovorno regulisanje koloseka u garantnom roku. To je posao od skoro dva meseca: Regulisaće se stanični koloseci i skretnice, kao i otvorena pruga, kako bi trasa dugoročno bila pogodna za brzine od 160 km na sat", napisao je Vitezi.
Objasnio je da je to uobičajena i planirana završna faza radova pre predaje nove železničke pruge.
Povezane vesti
Komentari (0)