Jovanka Porše za "Čadež talk“: Kako razumeti Kinu, Aziju i mesto Evrope u svetu

Svet se više ne deli jednostavno na Istok i Zapad. Kapital, tehnologija, industrija i politička moć menjaju svoje pravce, a Azija sve snažnije utiče na globalnu ekonomiju i međunarodne odnose. Kina odavno nije samo "svetska fabrika“, niti Evropa može da računa na to da će sama po sebi zadržati poziciju jednog od centara svetske ekonomije.

U takvim okolnostima, jedno od ključnih pitanja jeste kako razgovarati sa Kinom, bolje razumeti Aziju i pronaći mesto za Evropu, region i Srbiju u svetu koji se ubrzano menja.

O tim temama, ali i o investicijama, filantropiji, obrazovanju i značaju međunarodnog dijaloga, u emisiji "Čadež talk" razgovarali smo sa Jovankom Porše, investitorkom, filantropkinjom i osnivačicom organizacije Global Neighbors, platforme koja povezuje Evropu, Kinu i Aziju, kao i ljude iz sveta politike, biznisa i diplomatije.

Njena profesionalna karijera vodila ju je kroz Hong Kong, Singapur i Evropu, od investicionog bankarstva i upravljanja imovinom do medija, porodičnog investicionog kapitala i inicijativa usmerenih na povezivanje ljudi i društava u vremenu sve izraženijih globalnih podela.

Iako je njeno prezime poznato široj javnosti, posebno zbog povezanosti sa automobilskom industrijom, iza njega se krije i lična priča koja vodi do nekadašnje Jugoslavije. Upravo od nje počinje i naš razgovor.

Ime koje povezuje dve zemlje

Iako se u intervjuima sa Jovankom Porše često polazi od njenog prezimena ili poslovnih aktivnosti u Kini, ovaj razgovor počinje njenim imenom i porodičnim poreklom.

Euronews Srbija

"Moj otac je bio Srbin i on mi je dao ime Jovanka“, objašnjava ona.

Njena majka želela je da se zove Kristina, ali je otac odlučio da je sam upiše u matične knjige i dao joj ime Jovanka Kristina. Na izbor imena uticalo je i njegovo poznanstvo sa Jovankom Broz.

Kako navodi, njen otac nije bio prijatelj Josipa Broza Tita, a zbog političkih okolnosti nije mu više bilo dozvoljeno da se vrati u tadašnju Jugoslaviju. Ipak, dok je bila dete, nekoliko puta ju je dovodio da upozna zemlju iz koje je potekao.

"Nažalost, umro je kada sam imala 12 godina, tako da nisam uspela mnogo da naučim jezik“, kaže Jovanka Porše.

Njena majka brinula je da bi učenje drugog jezika moglo da utiče na njeno usvajanje nemačkog, pa je srpski, odnosno tadašnji jugoslovenski jezik, ostao tek delić njenog detinjstva. I danas, međutim, pamti nekoliko osnovnih izraza, poput "dobar dan“, "dobro veče“, "kako ste“ i "laku noć“.

Ta lična veza sa ovim prostorima predstavlja i manje poznatu stranu žene čiji su profesionalni put i interesovanja u velikoj meri usmereni ka Aziji i međunarodnim odnosima.

Od reči do dela

Jedan susret i savet umetnika Andreasa, odnosno Andrea Helera, sa kojim neguje vrt na obali jezera Garda, imali su poseban uticaj na način na koji je Jovanka Porše odlučila da se angažuje u javnom životu.

Poruka koju joj je uputio bila je jednostavna: ne treba samo govoriti o problemima već pokušati da se nešto promeni.

"Dugo sam govorila o svemu što nije dobro. Ljudi su me slušali, a možda su neki u jednom trenutku već bili umorni od mojih priča. Onda mi je Andre rekao: ‘Nemoj samo da pričaš, uradi nešto’“, priseća se ona.

Taj savet podstakao ju je da preispita sopstvenu ulogu i odgovornost. Shvatila je da razgovor o problemima ima smisla, ali da je, ukoliko zaista želi promene i poseduje mogućnosti da doprinese njihovom ostvarivanju, potrebno da i sama preduzme konkretne korake.

Euronews Srbija

"Ako to zaista ozbiljno mislim, onda treba da pokušam nešto da promenim i da sama počnem da delujem“, kaže Jovanka Porše.

Odluka, međutim, nije bila jednostavna. Privatnost joj je oduvek bila važna i nije želela da se izlaže javnosti. U početku je zato pokušala da inicijativu pokrenu drugi, među kojima su bili Kristijan Kern i Filip Resler, dok bi ona ostala u pozadini.

Ipak, ukazano joj je da bi takav pristup mogao da izazove sumnje u to ko finansira i stoji iza projekta, uz spekulacije da bi podrška mogla da dolazi iz Kine, Rusije ili drugih centara moći.

"To je bio argument koji nisam mogla tek tako da odbacim. Ponovo sam razmislila i shvatila da, ako zaista verujem u ono što želim da uradim, onda moram i sama da preuzmem odgovornost“, objašnjava ona.

Tako je prihvatila javniju ulogu, iako joj izlaganje javnosti ni danas nije naročito blisko. Njena namera, kako ističe, nije da postane prepoznatljivo lice, već da doprinese stvaranju prostora za razgovor i saradnju.

"Veoma mi je važno da više razgovaramo jedni sa drugima i da diplomatija ponovo dobije veću ulogu. Ponekad je potrebno da sopstvene interese stavimo u drugi plan“, poručuje Jovanka Porše.

Dodaje da se nada da će vremenom moći da se povuče iz prvog plana i prepusti veći deo posla drugima. Organizacija je, kako navodi, dobila novog izvršnog direktora, što vidi kao priliku da se njeno neposredno angažovanje postepeno smanjuje.

Za nju, dakle, javni angažman nije cilj sam po sebi, već sredstvo za ostvarivanje šire ideje: izgradnju poverenja i povezivanje ljudi i društava koja se sve češće udaljavaju jedni od drugih.

Zašto je Azija postala toliko važna?

Profesionalni put Jovanke Porše vodio ju je kroz Hong Kong, Singapur i svet investicija i upravljanja imovinom. Ipak, njen interes za Aziju nije nastao isključivo iz poslovnih razloga, niti je bio rezultat procene da će se tamo jednog dana pomeriti težište svetske ekonomije.

"Još kao mlada putovala sam u Singapur i Indoneziju i osećala sam se veoma prijatno tamo. Stalno me je nešto vuklo nazad“, kaže ona.

Privlačili su je način života, energija tih društava i mogućnost da upozna kulture o kojima, kako smatra, nije dovoljno učila tokom školovanja u Evropi.

Euronews Srbija

"U školi sam mnogo učila o Rimu i Grčkoj, možda malo i o Egiptu. Ali zašto nisam učila više o Kini? Zašto nisam učila o Indoneziji i Indiji? To me je veoma zanimalo“, objašnjava Jovanka Porše.

Njeno interesovanje za Aziju tako se razvijalo kroz lično iskustvo, radoznalost i želju da razume društva koja su u evropskom obrazovnom i javnom prostoru često bila manje zastupljena.

Vremenom je to interesovanje preraslo u profesionalni put koji joj je omogućio da izbliza upozna poslovne i društvene promene u ovom delu sveta.

Kina: između drevne civilizacije i savremenog pragmatizma

Govoreći o Kini, Jovanka Porše ne krije divljenje prema njenoj istoriji i civilizaciji, ali posebno ističe sposobnost prilagođavanja i pragmatičan pristup rešavanju problema.

"Ono što me je fasciniralo jeste istorija Kine i njena civilizacija, koje su zaista jedinstvene. Ali istovremeno me je impresionirao neverovatan pragmatizam, fleksibilnost i sposobnost da se na različite okolnosti odgovori na različite načine, kao i da se društvo veoma brzo prilagodi“, ističe ona.

Upravo zbog toga smatra da su pojednostavljene predstave o Kini često daleko od stvarnosti. Kao primer navodi stav koji i dalje čuje u Evropi, prema kojem Kina ume samo da kopira tuđe tehnologije i proizvode.

"Nedavno sam razgovarala sa osobom koja je tvrdila da poznaje Kinu, iako nikada nije bila tamo. To je prilično česta pojava: neko nikada nije posetio Kinu ili je jednom bio u Šangaju, a ipak ima veoma čvrsto mišljenje o toj zemlji. Ta osoba je i dalje pokušavala da me ubedi da Kina može samo da kopira. Moram da kažem da je takav stav veoma daleko od stvarnosti“, navodi Jovanka Porše.

Ona dodaje da samo kopiranje, posmatrano u širem kontekstu razvoja tehnologije, ne mora nužno da bude nešto negativno. Učenje od drugih, usvajanje dobrih rešenja i njihovo unapređivanje deo su procesa razvoja.

Kao primer navodi Japan, koji je u prošlosti slao svoje predstavnike u inostranstvo kako bi proučavali tehnologiju i potom stečeno znanje primenjivali kod kuće, neretko razvijajući još naprednija rešenja.

Za Jovanku Porše, upravo je spremnost da se uči, prilagođava i unapređuje ono što već postoji jedan od važnih elemenata za razumevanje kineskog razvoja.

Takav pristup, smatra ona, zahteva i drugačiji odnos Evrope prema Aziji: manje oslanjanja na ustaljene predstave, a više neposrednog iskustva, otvorenog dijaloga i spremnosti da se razumeju procesi koji oblikuju savremeni svet.

Detaljan intervju sa Jovankom Porše pogledajte u videu iznad teksta.