Manje rada, a više profita: Šta govori dosadašnje iskustvo i da li je četvorodnevna radna nedelja sprovodljiva?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Priče o četvorodnevnoj radnoj nedelji u medijima su utihnule tokom 2023. i 2024. godine, kada je prošao prvi talas postpandemijskih probnih projekata. Međutim, kako svedoče brojni primeri iz sveta, to ne znači da je ideja napuštena. Zapravo, tema se samo preselila iz domena teorijskih rasprava i naslova u sferu konkretne primene, zakonodavstva i kolektivnog pregovaranja.
Danas je ovaj model u različitim oblicima postao deo zvaničnog radnog prava ili široko rasprostranjena praksa u zemljama poput Belgije, Islanda, Velike Britanije, Japana, Španije i Portugalije.
Pravni okviri i modeli primene u svetu
Raširenost prakse primene četvorodnevne radne nedelje širom sveta pokazuje da ova ideja nema jedinstvenu formulu. Države su izabrale različite puteve u zavisnosti od svoje ekonomske politike i radnog zakonodavstva.
Belgija je, na primer, u novembru 2022. godine zvanično usvojila takozvani "Tržišni radni paket" (Labour Deal), čime je postala prva evropska zemlja koja je radnicima dala zakonsko pravo da radnu nedelju odrade u četiri dana. Međutim, belgijski model ne smanjuje ukupan broj radnih sati tokom nedelje.
Unsplash
Kako objašnjava zvanični vodič Belgijske savezne javne službe za zapošljavanje (FPS Employment), zaposleni i dalje rade 38 ili 40 sati nedeljno, ali ih sažimaju u četiri radna dana po 9,5 ili 10 sati dnevno.
Iako ovaj sistem radnicima pruža tri uzastopna slobodna dana, analitičari ukazuju da predugačak radni dan ne rešava problem fizičkog i psihološkog zamora na radnom mestu.
Islandski pionirski poduhvat u javnom sektoru i britanski 100-80-100 model
Sasvim drugačiji pristup primenjen je na Islandu, gde je između 2015. i 2019. godine sprovedeno najveće svetsko istraživanje u javnom sektoru. Skraćivanje fonda radnih sati sa 40 na 35 ili 36 nedeljno, uz očuvanje nivoa plata kao sa 40-satnom radnom nedeljom, obuhvatilo je preko 2.500 radnika u vrtićima, bolnicama i gradskim službama.
Detaljna studija istraživačkog centra Autonomy o islandskom uspehu sa skraćenjem radnog vremena pokazala je da je produktivnost ostala ista ili se poboljšala u svim sektorima. Danas je zahvaljujući pregovorima sindikata preko 86 odsto radno aktivnog stanovništva na Islandu ostvarilo pravo na skraćeno radno vreme ili smanjenje nedeljnih sati.
Unsplash
U Velikoj Britaniji je od juna do decembra 2022. godine sproveden najpoznatiji i najobimniji pilot-projekat u privatnom sektoru pod vođstvom neprofitne organizacije 4 Day Week Global, u saradnji sa naučnicima sa Kembridža i Boston koledža.
Model se zasnivao na formuli 100-80-100, prema kojoj radnici dobijaju 100 odsto plate za 80 odsto vremena, uz obavezu da zadrže 100 odsto produktivnosti.
Prema zvaničnom izveštaju 4 Day Week Global o rezultatima u Velikoj Britaniji, prihodi kompanija učesnica porasli su u proseku za 35 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Nakon završetka eksperimenta, čak 92 odsto kompanija odlučilo je da zadrži četvorodnevnu radnu nedelju kao trajnu poslovnu praksu.
Državni podsticaji u Španiji i Portugaliji, promena biznis obrasca u Japanu
Španska vlada je krajem 2022. godine pokrenula trogodišnji projekat vredan 10 miliona evra, usmeren prvenstveno na mala i srednja preduzeća u industrijskom sektoru.
Agencija Reuters pisala je o španskom državnom projektu četvorodnevne radne nedelje i navela da država direktno subvencioniše kompanije koje skrate radno vreme bez smanjenja plata. Kako je navedeno, time nadoknađuju troškove reorganizacije i potencijalnog novog zapošljavanja.
Sličan državni pilot-projekat sproveden je i u Portugaliji, koji je vodio tim istraživača sa Univerziteta u Londonu i Henley biznis škole.
U istraživanju je učestvovala 41 privatna kompanija. Prema podacima, prosečno radno vreme je smanjeno za 12 odsto - sa 41,5 na 36,5 sati. Čak 80 odsto menadžera ocenilo je projekat kao finansijski neutralan ili pozitivan, uz zabeležen rast prihoda i smanjenje stope izostanaka sa posla.
Unsplash
Procenat radnika koji su teško izlazili na kraj sa usklađivanjem poslovnog i privatnog života drastično je pao - sa 50 na svega 16 odsto. Takođe, nakon šestomesečnog probnog perioda, samo 4 od 41 kompanije su se vratile na petodnevnu radnu nedelju, dok su ostale nastavile da primenjuju model.
U Aziji, gde vlada izražena kultura prekovremenog rada, Ministarstvo rada Japana je zvanično da preporučivalo model četiri radna dana u okviru svojih smernica za balans između poslovnog i privatnog života.
Jedan od najranijih i najuspešnijih eksperimenata sproveo je Microsoft Japan u okviru projekta Work-Life Choice Challenge. Zvanični podaci iz Microsoftovog izveštaja iz 2019. koje je preneo Guardian pokazali su skok produktivnosti po zaposlenom za čak 39,9 odsto.
Takođe je zabeleženo i smanjenje potrošnje električne energije u kancelarijama za 23 odsto, ali i uštede od 92 odsto na papiru za štampanje. Tragom ovih rezultata, industrijski giganti poput korporacije Panasonic zvanično su uveli opciju četvorodnevne radne nedelje za svoje zaposlene.
Kakva je situacija u Srbiji?
U Srbiji tema četvorodnevne radne nedelja još uvek nije dobila institucionalni i zakonodavni okvir, ali je prisutna u javnim debatama i pojedinačnim praksama na domaćem tržištu.
Prema novim podacima platforme za zapošljavanje Infostud, fleksibilnost radnog vremena i četvorodnevna radna nedelja nalaze se u samom vrhu prioriteta radnika u Srbiji, gde oko 40 odsto zaposlenih ističe da najviše ceni ove mogućnosti ukoliko ih poslodavac nudi.
Unsplash
Prva poznata domaća kompanija koja je zvanično uvela četvorodnevnu radnu nedelju još 2022. godine jeste beogradska tehnološka firma Mikroelektronika (Mikroe). Prema iskustvima koja su opisali, u analizi primene skraćenog radnog vremena u Srbiji, uvođenje slobodnog petka dovodi do znatno većeg zadovoljstva i lojalnosti zaposlenih, bez pada radnog učinka.
Predstavnici sindikata i ekonomski analitičari u Srbiji često napominju da je u domaćim uslovima primena ovog modela trenutno realna uglavnom u IT sektoru i industriji intelektualnih usluga.
Kako sa manje rada stvoriti veći profit?
Poslovni rezultati kompanija koje su usvojile skraćenu radnu nedelju nisu u skladu sa pretpostavkom da je dužina boravka na poslu direktno srazmerna ostvarenom profitu. Održivost ovog modela oslanja se na optimizaciju radnog dana kroz nekoliko ključnih promena.
Na primer, prema analizi koju je objavio Harvard Business Review o uticaju ukidanja sastanaka na produktivnost, smanjenje broja sastanaka za 40 odsto povećaće produktivnost zaposlenih za preko 70 odsto, jer se time eliminiše takozvani "prazan hod".
Kompanije koje prelaze na četvorodnevnu radnu nedelju skraćuju sastanke sa 60 na 15 do 30 minuta, a takođe i smanjuju broj učesnika.
Značajno je i uvođenje perioda u kojima je zabranjeno slanje mejlova, internih poruka i pravljenje pauza za nenajavljene konsultacije. Na taj način se radnicima omogućava neometana koncentracija na kompleksne zadatke.
Unsplash
Istraživanje naučnika sa Univerziteta u Kaliforniji (UCI) o prekidanju radnog fokusa pokazuje da je radniku u proseku potrebno više od 23 minuta da se vrati na prvobitni nivo fokusiranosti nakon samo jednog prekida ili obaveštenja.
Osim toga, na troškove kompanije utiče i regrutacija, zapošljavanje i obuka novih zaposlenih. Prema podacima britanske 4 Day Week Global, kompanije koje su uvele četvorodnevnu radnu nedelju zabeležile su pad otkaza od strane zaposlenih od čak 57 odsto. Jednostavno, mogućnost trodnevnog vikenda čini poslodavce izuzetno atraktivnim na tržištu rada, čime se drastično smanjuje odliv radne snage.
Ništa manje važno kada je u pitanju svođenje troškova na minimum je i smanjenje bolovanja i odsustva sa posla.
Rezultati istraživanja Univerziteta Kembridž i organizacije Autonomy o uticaju četvorodnevne radne nedelje pokazuju da je broj dana provedenih na bolovanju opao za 65 odsto, dok je procenat radnika koji doživljavaju burnout (sagorevanje na poslu) smanjen za 71 odsto.
Na kraju, pitanje koje se najčešće postavlja je da li je za radnika bolje fleksibilno radno vreme tokom svih 7 dana jedne nedelje ili fiksna četvorodnevna radna nedelja. U računicu ulaze i radni sati, a na kraju je produktivnost i profit kompanije ono što se meri.
Postoje i poslovi u kojima je četvorodnevna radna nedelja skoro neprimenjiva, poput zdravstva. Sve odluke koje su donesene u pogledu revizije dosadašnje poslovne prakse više su preporuka nego pravilo, a tržište rada tek očekuju velike promene.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)