Prva međunarodna konferencija "Budućnost biotehnologije" u Beogradu, Brnabić: Ovo je početak dugog i plodnog putovanja

Premijerka Ana Brnabić otvorila je prvu Međunarodnu konferenciju "Budućnost biotehnologije" u Beogradu, u organizaciji Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF), i poručila da je naša zemlja danas iskoračila u jedno plodno i dugo putovanje.

Otvaranje dvodnevne konferencije, koja se organizuje uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), prisustvuje predsednik WEF-a Borge Brende.

Brnabićeva je rekla da prisustvuju predstavnici 20 zemalja i podsetila da je Vlada Srbije osnovala zajedno sa WEF Centar za četvrtu industrijsku revoluciju.

"Hvala vam što ste došli nadam se da je ovo početak dugog i plodnog putovanja", rekla je premijerka i dodala da je cilj da Srbija bude prepoznata u razvoju biotehnogije, biomedicine i bioinformatike u Evropi.

Srbija je puno uradila u poslednjih šest ili sedam godina i promenila sebe, naglasila je premijerka.

Poručila je da je cilj da budemo ekonomija koja je zasnovana na inovacijama i novim tehnologijama.

Tanjug/Jadranka Ilić

Biotehnologija je ključna za unapređenje rešenja u oblastima kao što su medicina, poljoprivreda i prehrambena industrija, saopšteno je ranije iz Vlade Srbije uz ocenu da su rastuće investicije i tehnološki napredak ubrzali razvoj i mogućnosti primene biotehnologije, koja će imati još veći značaj na oblikovanje budućnosti.

Navedeno je, takođe, da konferencija "Budućnost biotehnologije" teži da postane mesto redovnog godišnjeg okupljanja nove biotehnološke zajednice u našoj zemlji i da će ona pozicionirati Srbiju kao zemlju novih tehnologija, znanja i inovacija.

Na skupu će biti predstavljena dostignuća iz oblasti genetike i biotehnologije, kao i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju koji su u martu ove godine, u okviru Kancelarije za IT i eUpravu, osnovali vlada i WEF.

Osim o biotehnologiji, na skupu će se razgovarati i o temama iz oblasti bioinformatike, bioinženjeringa, upotrebe podataka u razvoju zdravstvene zaštite i biotehnoloskom razvoju, kao i podsticanju javnih politika i naučnih dostignuća i mogućnosti njihove primene, posebno u oblasti medicine i zdravstva.

Direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Jelena Bojović je ranije za Tanjug rekla da će predstavnici više od 20 zemalja predstaviti svoj rad i uspehe na polju biotehniologije.

"Ovo je i prilika da se Srbija i Beograd pozicioniraju kao mesto buduće komunikacije i saradnje svih tih zemalja i mesto na kome ćemo predstaviti i rad našeg Centra za četvrtu industrijsku revoluciju", rekla je ona.

Tanjug/Jadranka Ilić

Prema njenim rečima, na konferenciji će pre svega biti reči o upotrebi podataka u sistemu zdravstva i farmacije u razvoju biotehnologije.

"Biće reči o novim otkrićima vezanim za genetsko inženjerstvo a skup će biti i prilika da od privrede čujemo šta su nove tehnologije koje oni sada koriste, kako se razvija sektor farmacije i kako se uopšte razvija zdravstvo u tim zemljama", rekla je Bojović.

Veliki broj predavača

Najavljen je i veliki broj predavača iz oblasti genetike i biotehnologije, a jedan od najistaknutijih je kako ističe sagovornica Tanjuga, profesor sa Harvarda i osnivač sintetske biologije i genetskog inženjerstva Džordž Čurč.

Na konferenciji će biti potpisan sporazum o saradnji između kompanije Roš i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Srbije.

Centar za četvrtu industrijsku revoluciju osnovan je sporazumom Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma i bavi se biotehnologijom, bioinženjeringom i upotrebom veštačke inteligencije u zdravstvu.

"Centar je platforma gde se uspostavlja dijalog između privatnog i javnog sektora i naučne zajednice. To je platforma komunikacije između ova tri sektora, koja omogućava da zajedno dizajniramo budućnost biotehnologije u Srbiji", rekla je Bojović.

Kada je reč o upotrebi, kao primer je navela primenu veštačke inteligencije (AI) u medicini.

"Kada govorimo o medicini i upotrebi AI, radi se o korišćenju super-kompjutera i velike količine podataka pre svega onih od značaja za odlučivanje u zdravstvenom šistemu", rekla je Bojović.

Dodala je da je za razliku od kompjutera, čoveku veoma teško da obradi veliku količinu laboratorijskih podataka i da dobije jasnu sliku da li se nešto promenilo u zdravstvenom stanju nekog pacijenta u poslednjih 10 godina.